SASLUŠANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA (IV deo): Tajni sastanak sa Nemcima

SASLUŠANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA (IV deo): Tajni sastanak sa Nemcima

Foto: Wikipedia


Islednici OZNE ispitivali su Dragoljuba Dražu Mihailovića 42 dana. Mihailović u iskazu iz 1946. godine, neposredno pre suđenja koje je završeno streljanjem, priznaje da se sa Nemcima sastao u kafani u selu Divci 1941. i da je o tome obavestio vladu u Londonu. Draža ističe i da su ga Nemci zvali na sastanak i opisuje kako je izgledao taj noćni susret. Tvrdi da su od njega tražili da se preda, ali da je on to odbio.

“Ekspres” ekskluzivno prenosi najzanimljivije delove zapisnika sa saslušanja. U prvom delu objavili smo kako je general sarađivao sa engleskim obaveštajcima, u nastavku priču o tome kako je i zbog čega Tito prevario vođu četnika, a u trećem delu kako mu je Milan Nedić nudio saradnju.

Islednik: Da li ste vi nekog obaveštavali o tom da ćete se sastati sa Nemcima?

DM: Odmah posle donošenja odluke da se sastanem s Nemcima, obavestio sam našu vladu u Londonu preko britanske službe tražeći dozvolu za taj sastanak, ali odgovor nisam nikada dobio.

Islednik: Kada ste se, gde i s kim od Nemaca sastali?

DM: S Nemcima sam se sastao u drugoj polovini novembra 1941, datuma se tačno ne sećam, u kafani u selu Divci. Od Nemaca su prisustvovali načelnik štaba glavnokomandujućeg čijeg se imena ne sećam, tumač je bio jedan folksdojčer, doktor medicine. Pored njih dvojice, bilo je još ukupno desetak Nemaca. Činove im ne raspoznajem. Bio je i Matl.

Islednik: Ko je tom sastanku prisustvovao sa vaše strane?

DM: Ja, pukovnik Pantić, kapetan Nenad Mitrović i major Aca Mišić.

Islednik: Opišite vaš dolazak na taj sastanak i prihvatanje od strane Nemaca?

Svedočenje o zločinu u Podrinju. Foto: Wikipedia

Svedočenje o zločinu u Podrinju. Foto: Wikipedia

DM: Pošao sam sa pratnjom iz Struganika preko Mionice zajedno sa Mišićem. Zaustavili smo našu pratnju pre nego što smo stigli na Kolubaru i kazali im da čekaju dok se ne vratimo. Ja i Mišić otišli smo na most gde su nas dočekali Brana Pantić, Nenad Mitrović i profesor Matl. Prešli smo preko porušenog mosta na drugu stranu i tu smo seli u automobil koji nas je odvezao u kafanu u Divcima. Pred kafanom je bilo mnogo nemačkih vojnika. Bila je potpuna noć. Uvedeni smo u kafanu u Divcima i odmah smo posedali za dugački sto. Ja prema načelniku komandujućeg Srbije, Aca Mišić levo od mene, Brana Pantić levo od Ace, Mišić desno od mene i Nenad Mitrović. Nemaca je bilo oko dvadesetak koji su sedeli za istim stolom. Nemci su izvršili obezbeđenje od mosta do kafane potpuno i to bornim kolima i motociklima. To me je iznenadilo.

Islednik: Molim vas, iznesite kako se vodio razgovor između vas i nemačkih predstavnika i do kakvog je sporazuma došlo?

DM: Čim smo seli za sto, uzeo je reč načelnik glavnokomandujućeg Srbije i on je kazao da smo mi pobunjenici – rebel, koji po međunarodnom pravu nemaju nikakve zaštite i da bezuslovno imamo da se predamo sa celokupnim ljudstvom i oružjem. Prevodio je onaj folksdojčer, doktor medicine. Pošto je načelnik štaba glavnokomandujućeg Srbije završio, ja sam uzeo reč i kazao: Čudim se da sam zbog ovog pozvan. Ovo mi je moglo biti poručeno i drugim putem.
Načelnik mi je rekao da je glavnokomandujući Srbije naročito hteo da mi sve ovo lično saopšti. Kazao sam mu: Vi ste vojnici, šta biste rekli da vam otadžbina propadne kao što je slučaj sa mojom? Na ovo načelnik glavnokomandujućeg Srbije rekao mi je da je kapitulacija Jugoslavije potpisana, našto sam mu je rekao da se nisam predao.
Posle ovakvog mog energičnog istupa, načelnik mi se obratio glasom blažim i pitao: Gospodine pukovniče, odredite dan kada ćete izvršiti predaju. Odgovorio sam mu da o tome moram da razgovaram sa svojim komandantima. Ovim je naš razgovor bio završen. Načelnik me je upitao: Kada ćete ići i želite li čime da vas uslužim? Odgovorio sam: Ići ćemo odmah, a možemo uzeti samo vode. Posle toga smo izašli. Matl nas je otpratio do mosta i pitao nas da li nam treba pratnja radi obezbeđenja, što sam ja odbio pošto smo imali svoje ljude u blizini.

Mihailović sa optuženima. Foto:;Wikipedia

Mihailović sa optuženima. Foto:;Wikipedia

Islednik: Koliko je trajao sastanak između vas i Nemaca?

DM: Tri četvrt do jednog sata.

Islednik: Da li je neko bio prisutan od gostiju i meštana u kafani?

DM: Nije niko. Vodu su nam doneli Nemci.

Islednik: Koliko su vas otpratili Nemci sa Matlom od kafane do mosta na Kolubari posle završenog sastanka?

DM: Od kafane do mosta na Kolubari Nemci su nas pratili sa dva automobila. U prvom automobilu bili su Matl, koji je sedeo do šofera, Aca Mišić i ja na zadnjem sedištu. U drugom automobilu nalazili su se Pantić, Mitrović i verovatno još neko od Nemaca. Ceo put bio je posednut motorizacijom, a na samom mostu nalazila su se jedna borbena kola.

Islednik: Da li su u vreme vašeg sastanka s Nemcima partizanske snage počele da napuštaju Srbiju?

Sveti Nikola, krsna slava Draže Mihailovića. Foto: Wikipedia

Sveti Nikola, krsna slava Draže Mihailovića. Foto: Wikipedia

DM: Ne znam, ali Nemci su se kretali iz Valjeva ka Užicu i potiskivali partizanske snage. Ono što znam sigurno, to je da je ovaj sastanak između mene i Nemaca bio posle izbijanja neprijateljstva između mene i partizana.

Islednik: Da li ste izvestili vladu u Londonu da ste se sastali s Nemcima?

DM: Ne sećam se sigurno. Kod vas su depeše. Verovatno da sam obavestio vladu. Kažem verovatno otuda što sam čuo kasnije da je povodom sastanka između mene i Nemaca u Londonu prikazivan jedan film o sastanku s Nemcima, odnosno koji prikazuje taj sastanak.

Islednik: Pa zar je sniman taj vaš susret s Nemcima?

DM: Ne, Bože sačuvaj. Niste me razumeli. Englezi su hteli da prikažu moju snagu, pa su improvizovali film na taj način što su prikazali stvar kao da Nemci dolaze kod mene na sastanak, vode ih vezanih očiju i tako dalje. Čisto engleska propaganda. O ovome su mi pričali naši padobranci koji su dolazili iz Kaira.

Islednik: Je li u vreme sastanka između vas i Nemaca bila pristigla u vaš štab engleska vojna misija?

DM: Jeste. Zapravo, zvanična engleska vojna misija sa Bejlijem na čelu došla je kod mene koncem decembra 1942, ali kod mene se, u vreme kada sam se sastao s Nemcima, nalazio major Hadson, zvani “Marko”, koji je bio oficir za vezu s Komandom Srednjeg istoka.

Islednik: Gde se nalazio Hadson kada ste vi krenuli sa Ravne gore na sastanak s Nemcima?

Mihailović sa saborcima. Foto: Wikipedia

Mihailović sa saborcima. Foto: Wikipedia

DM: Bio je na Ravnoj gori.

Islednik: Znači da je Hadson znao da vi odlazite na sastanak s Nemcima?

DM: Nije znao, niti sam ga o tome obaveštavao.

Islednik: Možete li se setiti, pošto ste doneli odluku i rekli Pantiću i Mitroviću da ćete se sastati s Nemcima, sa Matlom, posle koliko vremena je došlo do tog sastanka u Divcima?

DM: Ne znam tačno, ali mislim da je proteklo nekoliko dana, pošto su se Pantić i Mitrović ponovo vratili u Beograd. Jednog dana su došli u Struganik i kazali da je tog večera sastanak i ja sam s njima pošao.

Islednik: Vi ranije izjaviste da ste obavestili vladu u Londonu o sastanku s Nemcima i da ste tražili od vlade dozvolu za taj sastanak. Objasnite kako ste mogli otići na sastanak s Nemcima, jer ste ranije rekli da na tu depešu nikada niste dobili odgovor?

DM: Nateran sam pritiskom Dragiše Vasića i pukovnika Pantića da moram ići na ovaj sastanak.

Islednik: Generale, vi rekoste da se ovaj sastanak održao u vreme kada su Nemci potiskivali partizanske snage od Valjeva ka Užicu. Zar o tome nije bilo reči na sastanku?

DM: Na sastanku je kazano da će uništiti i nas, to jest četnike i vas, to jest partizane, i da nemački Rajh raspolaže sa dovoljno snage.

Islednik: Kako objašnjavate to da u vremenu kada Nemci potiskuju partizane vi odlazite na sastanak sa njima?

DM: Smatram da nije nečasno pregovarati s neprijateljem i da se s Nemcima moglo pregovarati.

KRAJ

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar