Baksuzan ili nije?

Ko je oklevetao petak 13?

Kada se kaže “petak 13“, svakako da je prva asocijacija baksuzluk i nesrećan dan, dan koji je bolje prespavati i ne izlaziti nigde iz kuće.

Naravno da u stvarnom životu to nije tako i da najčešće od nas samih zavisi da li će nam neki dan biti srećan ili manje srećan, ali u mnogim kulturama širom sveta upravo se petak koji padne kao trinaesti dan u mesecu smatra baksuznim.

A zašto je to tako i od kada takvo mišljenje datira...

Još od srednjeg veka, koji se s punim pravom naziva mračnim, verovalo se da je petak 13. nesrećan dan. Bilo je to doba u kojem se verovalo u veštice, nesreću koju donose crne mačke, raznorazne magije...

Prema nekim mišljenjima, petak trinaesti svoj nimalo laskav epitet “baksuznog dana“ nosi još od pojave Biblije, odnosno od pominjanja Isusove poslednje ili tajne večere.

Na njoj je, naime, bilo trinaestoro ljudi, a upravo je trinaesti gost na tajnoj večeri bio Juda Iskariotski koji je dan kasnije izdao Isusa rimskoj patroli u Getsimanskom vrtu. Od tada se u mnogim restoranima izbegava trinaest sedećih mesta ukoliko je reč o nekim proslavama, a takođe se i u pojedinim hotelima ne mogu naći sobe sa brojem 13, već su često označene kao 12b.

Ipak, iako biblijski motiv za strah od broja trinaest deluje kao vrlo logičan, najverovatnije poreklo baksuzluka ovog datuma treba tražiti u davnoj ovozemaljskoj istoriji u dobu vitezova templara.

Petak 13. (ni)je baksuzan dan

Ima li razloga za brigu?

Život 13.05.2022. 06:10

Petak 13. (ni)je baksuzan dan

Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, poznatiji kao vitezovi templari, osnovan je 1118. kao posledica Prvog krstaškog pohoda, da pomogne novom Jerusalimskom kraljevstvu da se održi od napada muslimana koji su se nalazili u okolini i da osigura bezbednost velikog broja hodočasnika iz Evrope koji su pohrlili ka Jerusalimu nakon njegovog osvajanja.

Red je osnovao Hugo de Pejens. Po prestanku krstaških ratova, red templara prerastao je u Evropi u red bankara koji su bili oličenje zelenaštva. Blago doneto sa Istoka činilo ih je vrlo moćnim – neretko su se kod ovog reda zaduživali tada najznačajniji vladari Evrope – Jovan bez Zemlje, Huan iz Navare, Šarl Anžujski, Robert Prvi od Artoa…

Engleski kralj Edvard Prvi otišao je toliko daleko da je kod templara založio čak i krunski nakit! Red je pružao i druge finansijske usluge, kao što su trgovina menicama, davanje zajmova i izdavanje vrednosnih pisama koja su se mogla unovčiti bilo gde u Evropi.

Naravno, sve to uz kamatu koja nije bila nimalo mala – od 11 do 15 odsto.

Ne treba pominjati da je ovolika moć uskoro zasmetala velikodostojnicima Evrope i to je bio početak kraja templara. Tog petka, 13. oktobra 1307. godine, u organizovanoj akciji francuskog kralja Filipa Četvrtog i pape, širom Evrope, počelo je masovno hapšenje templara. Svi su mučeni zbog navodne jeresi reda i na kraju spaljeni na lomači.

Jedan od najznačajnijih engleskih srednjovekovnih književnika Džefri Čoser u svojim čuvenim “Kenterberijskim pričama“ takođe se osvrnuo na ovaj nesrećni datum rekavši da na petak 13. ne valja kretati na putovanja ili započinjati neki posao jer nećete imati sreće.

Ipak, deo loše reputacije dolazi i od verovanja da broj 12 simbolizuje sigurnost uz 12 apostola, 12 meseci, 12 znakova Zodijaka, a 13 ga prati.

S druge strane, u doba renesanse, genijalni italijanski umetnik i naučnik i jedan od najvećih svetskih umova svih vremena, Leonardo da Vinči, smatrao je broj 13 veoma korisnim brojem, pogotovo u ljudskoj proporciji, pa ga je upotrebio i u skicama svog legendarnog Vitruvijanskog čoveka. Zanimljivo je i da na čuvenoj Leonardovoj slici “Tajna večera“ Juda ne sedi na trinaestom mestu, već na četvrtom, levo od Hrista.

I Holivud je iskoristio mit o petku 13. pa je tako snimljeno više od deset nastavaka danas kultnog horor filma “Petak 13“ u kojem deformisani psihopata Džejson Vorhis ubija tinejdžere u kampu “Silver lejk“ baš na petak trinaesti.

Da strah od petka trinaestog može biti veoma ozbiljan kod ljudi, svedoči i stručni termin kojim su psihijatri nazvali fobiju od ovog datuma, a to je paraskavedekatriafobija.

Procenjuje se inače da svetska ekonomija svakog petka trinaestog izgubi više od 900 miliona dolara zbog toga što ljudi tog dana izbegavaju svoje uobičajene aktivnosti. Ovaj broj takođe je u uskoj vezi sa veštičarenjem i smatra se da je toliko veštaca potrebno da se stvori veštičji odred. U Velikoj Britaniji, petak 13. je dugo bio “dan za vešanje“ jer se upravo na taj dan vršila egzekucija svih osuđenih na smrt.

Međutim, za razliku od Evrope, na drugom delu sveta, u Kini i Japanu, broj 13 uopšte se ne smatra baksuznim pa samim tim ni kada padne u petak. Toga dana se često zakazuju venčanja ili se započinju neki važni poslovi. Japanci, sa druge strane, baksuznim smatraju broj šest.

Bilo kako bilo, raznih verovanja i mitova bilo je i biće, što se kaže ‒ dok je sveta i veka. Petak 13. tako će se i dalje smatrati baksuznim datumom u dobrom delu čovečanstva, barem sve dotle dok se onima koji tako veruju ne desi nešto lepo baš na taj dan. Tada sva sujeverja prestaju i slušaju se samo poruke srca i duše…

(Ne) bojte se petka 13.