Merlinka je bila veliki dasa

Merlinka je bila veliki dasa


Svakojaka čuda odomaćila su se u Srbiji devedesetih godina prošlog veka. Između najpogubnijih po državu i njene stanovnike, u ospegu koji je obuhvatao ratove, nesagledivu bedu i divljaštvo po ulicama, upečatljiva, tada potpuno nadrealna pojava Vjerana Miladinovića Merlinke delovala je kao upotpunjavanje teško shvatljivog mozaika.

Nemoguće je odrediti da li je o Merlinki pravilno govoriti i pisati u ženskom ili u muškom rodu, jer se i sam Vjeran izražavao i predstavljao na oba načina. Bio je prvi transvestit koji se kao takav javno pojavljivao. I bio je prostituka, što je dugo navodio kao svoju primarnu, ali ne i jedinu profesiju. Bar dok time, kako je govorio u televizijskim emisijama koje su se bavile provokacijama ionako urušenih stereotipa, nije prestao da se bavi posle decenije “plodnog i uspešnog rada”. Postao je, izgovorio je delujući ponosno, penzionisana kurva:

“Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana kurva. Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao tokom ove tri godine i osećao sam se užasno. Svestan sam da sam pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih, izopačenih. Sa tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog mogu da konstatujem: nizak moral – visok standard. Porok kojem je ogromna većina nas sklona. Sada živim kao svi prosečni građani ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje”, ispričao je samo godinu dana pre nego što je ubijen.

merlinka festival

Motiv je zarada

U jednom od opisa Vjerana Miladinovića nadahnuti novinar ga je naveo: “Merlinka. Skoro kao prava. Plavuša duge kose. Ne toliko lepa, ali blago bezobrazno nasmejana, upadljivo našminkana i doterana. Uvek u tesnim minićima, na visokim štiklama i sa upadljivim nakitom. Znalo se gde ordinira – Ulica Gavrila Principa, ispod Zelenog venca, bila je njeno carstvo, a mušterije svi koji su mogli i želeli da plate. A bilo je, pričalo se, tu i fine gospode. ‘Da sam živela običnim životom, nikome ne bih bila interesantna’, rekla je jednom prilikom. I to je tačno. Ipak, da je živela običnim životom, ne bi završila tako tragično”.

U miljeu mačo kriminalaca sa značajnom biografijom, od kojih se to nikako ne bi očekivalo, pamćenje na Merlinku zauzima neobično visoku poziciju. Mereno prostim sportskim rečnikom – za medalju.

“Ako nagrdiš Merlinku, ozbiljno ću se ljutiti. Ne možeš da shvatiš koliko je to kvalitetan čovek bio, bez obzira na njegovo opredeljenje. Pa… na njegovu sahranu je došlo pola Beograda, više ozbiljnih kriminalaca nego na većinu drugih”, rekao je Merlinkin znanac, ujedno i sapatnik iz Centralnog zatvora u kojem su se viđali kada im “revizori”, svakom u svojoj specijalnosti, privremeno uruše planove:

“Merlinka je bio dasa i po. Neverovatno fizički jak. To je strana o kojoj ljudi ništa ne znaju. Niko nije smeo ružnu reč da mu kaže. Snaga… neopisiva. Šaku da ti zdrobi ako jače stisne kada se rukujete. Po dvojicu policajaca koji dođu da ga hapse u Gavrila Principa razbaca sa sve šapkama. A lepo lice, noge je imao savršene, kao što ima mali broj žena, da ne veruješ, negovan, ne možeš da veruješ da je muško… Neverovatna transformacija. Kada hoće da bude žena, stvarno je kao da sediš u društvu sa ženom. Ali kada je u zatvoru, priča i ponaša se kao običan muškarac. Nije bilo feminiziran kao drugi što su pokušavali. Toga kod njega nije bilo. Ponašao se fantastično. Drug fenomenalan. Voleli su ga svi. Ne znam kako bih to objasnio, ali on je jedini muškarac prema kojem imam razumevanje za te ženske hormone…”

Povezane vesti – AMSTERDAM VIŠE NEĆE BITI ISTI: Neizvesna budućnost četvrti crvenih fenjera

Merlinku su privodili i hapsili zbog prostitucije. Svi su znali gde se nalazi i u koje vreme mogu da je pronađu. I policajci i klijenti. Vjeran se, uostalom, nije skrivao. Imao je svoje područje rada. Bez ustezanja je objasnio zbog čega se u tome našao:

“Mi transvestiti smo počeli da se bavimo prostitucijom 1989. godine. Početkom te godine se oformila grupa od nas sedam-osam transvestita. Počeli smo sa velikim strahom. Međutim, za mesec dana se pokazalo da to nije opasan posao. Iako su ljudi primetili da mi nismo prave žene, vrlo dobro su nas prihvatili… Prostitucija je za mene isključivo stvar biznisa. Da nisam u Gavrila Principa, išla bih u Knez Mihailovu, tamo ima puno lepih mladića i radila bih to iz ljubavi. Prostitutka sam zato što to želim, zato što to donosi veliku zaradu. Recimo, 20 odsto to želim, a 80 odsto zato što donosi veliku zaradu. Ima i drugih poslova koji donose novac, ali ne ovoliki. Sat vremena 100, čitava noć 300 maraka…”

Shutterstock

Shutterstock

Dvostruko grešni

Zvanična biografija Vjerana Miladinovića lako je dostupna svima koji se za nju zanimaju. Ukratko, najranije detinjstvo i odrastanje mu nisu trasirali lagodnije životno putovanje od onog za koji se kasnije odlučio. Rođen je 1958. godine u Zagrebu od majke Tereze Strmečki iz Zagorja i oca Miodraga iz Prokuplja koji je u Zagrebu pohađao vojno-tehničku školu. Njegova majka Tereza, tinejdžerka u to vreme, zbog trudnoće je izbačena iz škole i neko vreme je živela u parku. Potom je smeštena u dom za nezbrinutu decu i mlađe punoletne osobe.

Šest meseci posle rođenja ostao je da živi u domu bez majke. Otac ga je uzeo kada je napunio nešto više od tri godine i odveo da živi kod babe, svoje majke, u selo Bresničić kod Prokuplja. Nekoliko godina potom, pred Vjeranov polazak u osnovnu školu, otac ga je preuzeo kod sebe u Prokuplje gde je živeo s novom porodicom. Svi skupa su se u vreme kada je Vjeran završio srednju školu preselili u Beograd. Dolazak u glavni grad se poklopio s trenutkom kada je odlučio da promeni svoj život. U Beogradu je pronašao sebi slične, transseksualce koji su u to vreme bili omraženi kod građana i mimo zakonskih okvira. Ipak, nije prošlo puno vremena, a Vjeran je počeo da se šminka i oblači uske farmerke.

S porodicom nije bio u dobrim odnosima. Zbog ponašanja koje je ekstremno odudaralo od uobičajenih normi ponašanja i razmišljanja, početkom 1978. godine su ga izbacili iz kuće. Počeo je da se bavi prostitucijom. U svojoj 31. godini života odlučio je da se potpuno transformiše. Postao je poznat po specifičnom stilu oblačenja i ponašanja.

Mlađima je, ukoliko nisu dobro savladali lekcije društvenih okolnosti Srbije početkom brutalnih 90-ih, iluzorno opisivati odvažnost s kojom je Vjeran, tada već Merlinka, predvodio svoju “neželjenu družinu”. A bili su dvostruko grešni. Ne samo zbog toga što su transvestiti, već i prostitutke. Njihovim klijentima, a bilo ih je u izobilju, nije posvećena pažnja. Niti su probudili znatiželju medija, niti interesovanje policije.

Merlinka

 

O profilu svojih mušterija, eventualno znanim imenima i njihovim društvenim ili državnim položajima, Merlinka nikada nije htela da govori. Kodeks kojim se rukovodila, decenijama pre nego što je zakon regulisao “poslovnu tajnu”, nije joj to dozvoljavao. Zanimljivo, većini verovatno mrsko, bilo je Merlinkin odgovor na pitanje da li joj prilaze takozvani normalni muškarci:

“Od njih hiljadu, 999 me rovali da sam muškarac, samo jedan ne. Priđu mi kao ženi, ali kad shvate da sam muškarac… pa, još im je interesantnije.”

Sagovornike je uveravala da “nije ta prostitucija toliko naporna ako čovek ume da dozira”, dajući sebi na važnosti rečima da ona, zapravo, nema konkurenciju jer njene mušterije mogu da budu samo situirani muškarci.

Slava i pokajanje

Reditelj Želimir Žilnik bio je zaintrigiran Vjeranovim životom, Merlinkinom pojavom i, upućeni tvrde, talentom. Vjeran je glumio u dva Žilnikova filma, “Beograde, dobro jutro” i “Lijepe žene prolaze kroz grad”. Kruna Merlinkine umetničke karijere usledila je 1995. godine kada joj je Žilnik podario glavnu ulogu u filmu “Dupe od mramora”, što joj je donelo priličnu popularnost. Autobiografski roman pod nazivom “Terezin sin” objavila je 2001. godine, dopunivši ga godinu dana kasnije.

Kada je život prostitutke ostavio za sobom, u potpunosti je promenio i način života. U jednom periodu je živeo na Kalemegdanu, u zgradi Narodne opservatorije, a potom Beogradskog planetarijuma čiji je bio nastojnik. Tokom bombardovanja 1999. godine, kojeg se prema svedočenju poznanika iz komšiluka prilično bojao, od kamena je ispod Kalemegdana klesao klupe i stolove koji se i dalje nalaze na istom mestu. Vlasnici pasa koji su se sa svojim ljubimcima tuda redovno šetali, opisivali su ga kao izuzetno simpatičnog, mada ih je zbunjivao govoreći o sebi malo u ženskom, malo u muškom rodu. I sam je brinuo o psima lutalicama iz tog dela grada.

Povezane vesti – UZ AMFILOHIJEV BLAGOSLOV: Prvi put krštena transrodna osoba u Crnoj Gori

Oni koji su ga bolje upoznali, nimalo skloni maniru da o drugima govore u superlativima, ipak su izričiti:

“Voleli su ga jer je bio pravi čovek, stajao u zaštitu drugih. Niko lošu reč za njega ne može da kaže. Znaš koliko je pomagao sirotinje, koliko je prostitutki vadio iz zatvora, plaćao im advokate, pomagao da im se deca školuju? Ne mogu ljudi to da veruju”.
Slutili su da je imao silnu želju da promeni pol, ali to, prema Merlinkinom uveravanju, nikako nije bilo tačno: “Ne želim da promenim pol. Kada se obučem kao muškarac, odmaram se”.

Shutterstock

Shutterstock

Čudan sled događaja

Vjeran Miladinović Merlinka ubijen je 22. marta 2003. godine u Ulici Grge Andrijanovića u Krnjači. Prema zvaničnoj verziji događaja, prvo je zadavljen, a zatim je zadobio brojne snažne udarce zidarskim čekićem. Njegovo telo je pronađeno tek mesec dana nakon smrti u poodmakloj fazi raspadanja.

Za ubistvo je optužen Faik Ramadani zvani Babuš, a za pomoć Ramadaniju posle ubistva tada maloletni Bejtula Raćipi zvani Bejto. Optužnica je teretila Ramadanija da je posle svađe sa Merlinkom počeo da ga davi, da bi mu na kraju čekićem razbio lobanju. U optužnici je navedeno da su se njih dvoje sastajali zbog seksualnih odnosa, kao i da je posle ubistva Ramadani opljačkao Merlinku uzevši zlatan prsten i mobilni telefon. Taj telefon je zatim prodao Raćipiju, koji ga je svojevremeno i upoznao sa Merlinkom. Tokom suđenja optuženi su prebacivali krivicu jedan na drugog.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar