Pitali smo advokata: Koliko rizikujemo kada nosimo krivotvorenu robu

Osim što su tako prevarili druge, ali i sebe da vrede više nego što je to realno, da li su oni prekršili i neki zakon, da li mogu biti sanckionisani, pitali smo advokata Vladimira Marenovića, iz kancelarije ZMP, koja zastupa mnogobrojne luksuzne brendove među kojima su i "Roleks“, "Šanel“, "Prada“, "Armani“, "Lamborgini“...

"U slučaju kupovine krivotvorene robe, možemo da pričamo o dve vrste sankcija - zakonskim, koje za takve kupce ne postoje, ali zato postoje ono što je možda i delotvornije - osećaj prevarenosti. Želim da verujem da svako ko kupuje ‘Šanel’ torbu za 30 evra ili ‘Guči’ novčanik za 15 evra, zna da to ne mogu biti originali. Međutim, mnogi prodavci takve robe sada već jasno ističu da su u pitanju kopije, replike i slično, a kada to nije naznačeno onda se roba opisuje kao nešto što je odličnog kvaliteta, proizvedeno u Italiji, ili ‘šanirano’. Naročito je mnogima važno ovo poslednje, jer ‘šanirano’ za njih znači da je u pitanju original koji će oni sada dobiti za male novce jer je reč o robi koja nije nabavljena na zakonit način. Po pravilu, takva roba vrlo brzo propadne, a dešava se i da izazove alergijske reakcije zbog svog lošeg sirovinskog sastava.

Napominjem da nije isto da li ste kupili kopiranu knjigu koja će vam stajati na polici i povremeno ćete je čitati, ili kupujete krivotvorenu kozmetiku koju nanosite na svoju kožu, kao i garderobu. Još veća šteta može da nastane ako koristite, primera radi, krivotvorene kočnice za svoj automobil, a u vezi sa tim postoje mnoge afere. Jedna od poznatijih odnosi se na američke borbene avione u koje su bili ugrađeni krivotvoreni delovi. Kopije su ‘na oko’ često veoma dobre i tek nakon protoka vremena kupac može da ustanovi da je prevaren.

Dakle, kada kupite krivotvorenu robu za ličnu upotrebu, niste ni na koji način prekršili zakon i nećete biti sankcionisani, osim što ćete se osećati izigrano, a možete biti čak i predmet podsmeha. Imali smo ozbiljne sudske sporove u vezi sa slučajevima kada su ljudi bili duboko uvereni u to da je predmet koji su kupili original, a zapravo nije bio.”

Da li biste nam naveli neki primer iz prakse?

"Konkretno, jedan lanac poznatih parfimerija u Srbiji je nabavio kozmetiku misleći da je reč o originalima koje su im isporučili njihovi poslovni partneri, ali se tokom sudskog postupka ustanovilo da nedostaje krunski dokaz da je roba nabavljena od pravog proizvođača. Tek u tom trenutku oni su shvatili da su prevareni i da su u problemu. Bilo im je teško da posumnjaju jer su robri probavili od  poslovnih partnera iz evropskih zemalja u kojima su su antikorupcijska pravila, kao i pravila zaštite prava intelektualne svojine veoma stroga. Ali, roba je zaista bila krivotvorena, bez obzira na to što je bila uredno ocarinjena, sanitarno kontrolisana i što je imala sve ostale potrebne papire osim onog da je kupljena od originalnog proizvođača.

Rekli ste da kupac ne može biti zakonski sankcionisan ako krivotvorenu robu kupuje za ličnu upotrebu. Kako se to dokazuje?

"Često se dešava da na graničnom prelazu carinici kod nekog putnika u autobusu, pronađu 20 šorceva ‘Tomi Hilfiger’, tri ‘Šanel’ torbe, sedam ‘Guči’ novčanika. Vlasnik tih stvari, koje mogu i ne moraju da budu originali, tvrdi da je sve kupljeno za ličnu upotrebu, za poklone, drugi su mu naručili… Odmah se javi sumnja – koliko je to realno? Zatim, on robu koju ima nije prijavio za carinjenje, što je već jedan prekršaj. U tim slučajevima Carina od nas traži da uz carinski prekršaj ustanovimo da li se radi o originalnoj ili krivotvorenoj robi. U 99,9 odsto slučajeva se radi o krivotvorenoj robi. U takvim situacijama mi tražimo da roba bude uništena, a troškove snosi nosilac brenda kojeg zastupamo.”

Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine dao je šira ovlašćenja inspektorima i carinskim organima, ali da li inspektori u Republici Srbiji imaju pravo da nas zaustave na ulici i provere da li je, na primer, "Šanel" tašna koju  nosimo original, ili “Luj Viton” kofer sa kojim smo došli na aerodrom radi putovanja?

"Neće vas niko zaustaviti, ni na ulici, niti na aerodromu da bi proverio da li je vaša tašna ili možda kofer, original. Dokle god je reč o robi za ličnu upotrebu, a ne robi namenjenoj za dalju prodaju i prometovanje, ne postoje ovlašćenja za zaustavljanje i proveravanje originalnosti robe. Inače, poslednjih godina smo svedoci toga da je sve manje prodavnica koje prodaju krivotvorenu robu, a sve više sajtova i naloga na društvenim mrežama koji su namenjeni trgovini takvom robom. Takođe, distributivni kanali su sve ređe autobusi i automobili. Primera radi, sat obeležne ‘Roleks’ žigom, sada možete da naručite preko sajta Alibaba i stići će vam u nekoj od pošta, dostaviće vam kurirske službe. Mi nedeljno presretnemo makar jedan takav sat, a da nije reč o kupovini za ličnu upotrebu pokazuje činjenica da se neka imena naručilaca ponavljaju. Dakle, ako želi te da onlajn kupite luksuzni sat ili neku drugu sličnu robu, učinite to putem zvaničnih sajtova tih brendova, a ako ste kupili u prodavnici u inostranstvu, prijavite na granici.”

Da li možemo da stavimo sat na ruku, na primer, i da tako pređemo granicu?

"Možete, ali i u tom slučaju možete biti i sumnjivi. Pre nekoliko nedelja je, na primer, zaustavljen na granici gospodin koji je skupoceni sat nosio na ruci, ali je u svom prtljagu imao kutiju i račun, tako da carinicima nije bilo teško da utvrde carinski prekršaj budući da sat nije prijavio za carinjenje. U takvim situacijama, pored postupka zbog učinjenog carinskog prekrašaja u kojem se oduzima sat I nalaže laćanje novčane kazne zbog prekrašaja, moguće je da se radi o sati koji nije originalan, pa nosilac brenda ima interes da se takav sat I uništi. Inače, našim klijentima je veoma važno da utvrde kojim kanalima njihova roba ulazi u druge zemlje, jer ne žele da se ti brendovi dovode u bilo kakvu vezu sa krijumčarenjem. Zato se prilikom kupovine i ostavljaju lični podaci. To se, naravno, radi diskretno. Na primer, kada kupujete ‘Ferari’ automobil, vi sa njima potpisujete ugovor u kojem je navedeno, između ostalog, i kako ćete se brinuti o svom automobilu. Tako se desilo da je čuveni nemački dizajner Filip Plein na svom Instagram profilu objavio fotografiju na kojoj pozira u svojim novim patikama, koje je lično dizajnirao, dok je naslonjen na svoj ‘Ferari’. Međutim, dobio je pismo opomene od kompanije da se pridržava uslova iz potpisanog ugovora, a to je i da ne meša dva brenda.

Da li u nekim drugim zemljama možemo biti sankcionisani ukoliko posedujemo krivotvorenu robu? Da li znate kolike su te kazne?

"Standardi o kojima sve vreme govorim su propisani Evropskom direktivom koja je obavezujuća za sve države članice Evropske unije, a srpska Uredba koja propisuje uslove i načine za primenu mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici, ima prepisane standarde. Naša carina vas neće kazniti ukoliko je roba očito za ličnu upotrebu, a to znači da vas neće kazniti ni u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj…”

Bili smo svedoci novinskih izveštaja o tome kako su čak i neke poznate ličnosti na graničnim prelazima imale probleme jer su se spakovale u lažne “Luj Viton” kofere. Da li je to istina?

"Moguće je da se to dešavalo, ali ne zbog samih kofera već zbog sadržaja u njima, najverovatnije. Možda je u njima bila roba koja nije deklarisana. Znate, niko nema ovlašćenje, ni kod nas niti u zemljama članicama Evropske unije, da proverava da li su vaši koferi i bilo koja druga luksuzna roba koju nosite i koja je za ličnu upotrebu, original ili ne. Ali, ako imate ‘Luj Viton’ kofer, a u njemu četiri ‘Guči’ tašne i šest ‘Šanel’ novčanika, naravno da ćete biti sumnjivi i da će vam oduzeti svu tu robu, ali i kofer u koji ste sve to spakovali, bez obzira na to da li je original ili ne.”

Neobičan pokušaj krijumčarenja

Na prelazu Gradina

Na prelazu Gradina

Hronika 27.05.2021. 12:31

Neobičan pokušaj krijumčarenja

Da li carinski organi, možda, proveravaju identifikacione kartice sa serijskim brojem, koje se dobijaju prilikom kupovine određene luksuzne robe?

„Ne, te kartice služe samo kao dokaz kupcima da su zaista kupili original i da je reč o robi koja je izrađena po standardima brenda koji su odabrali. Međutim, i te kartice se sada krivotvore, a brendovi se dovijaju na različite načine da to spreče. Stavljaju holograme na primer i raznu drugu zaštitu, koju sada ne bih smeo da otkrivam jer to ulazi u domen poverljivih informacija. Dokaz da je nešto original može biti detalj koji liči na feler na robi. Nekada je to, na primer, končić koji viri na šavu, ili delić koji izgleda kao da je rasparan… takve detalje neretko koriste određeni brendovi, naravno na veoma neupadljivim mestima za prosečnog kupca, kao znak razlikovanja originala od krivotvorene robe čiji proizvođači taj ‘feler’ nisu uočili.”

Krivotvorenje je veliki biznis. Znamo da je Kina vodeće tržište, ali iz kojih još zemalja najviše dolazi takva roba?

Vrednost krivotvorene robe je samo prošle godine procenjena na nekoliko stotina milijardi dolara. U Kini čitava naselja su, zapravo, fabrike u kojima rade stotine hiljada ljudi, a koje prave lažne brendove. Policija tu ne zalazi jer bi zatvaranjem tih fabrika izbili socijalni nemiri, pola grada bi ostalo bez posla. Osim Kine, u krivotvorenju prednjače Turska i Vijetnam, a time se uglavnom bave oni koji su nekada bili saradnici velikih brendova koji upravo u tim zemljama takođe imaju svoju proizvodnju. Izuzetak je, možda i jedini, je ‘Šanel’ koji se isključivo pravi u Francuskoj I Italiji.”

Koji brend se najviše kopira u svetu, a koji u Srbiji?

"Ako gledamo po broju zaplenjenih jedinica to su ‘Najki’ i ‘Adidas’, ali ako gledamo po vrednosti zaplenjene robe onda su to ‘Luj Viton’, ‘Guči’, ‘Šanel’. Kod nas u Srbiji najviše se krivotvore ova tri luksuzna brenda, ali i ‘Armani’, ‘Tomi Hilfiger’, ‘Super draj’ i ‘Kelvin Klajn’. Mi često presretnemo i etikete, koje se našivaju na majice proizvedene u Kini. Ali, šije se i ovde. U toku je sudski postupak gde se na strani tuženog pojavljuje bračni par koji je organizovao pravu porodičnu manufakturu koja pravi veoma ozbiljnu zaradu proizvodeći krivotvorenu robu.”

Krijumčarenje grafičkih kartica - nov trend?

Uprava carina

Uprava carina

Hronika 12.10.2021. 07:05

Krijumčarenje grafičkih kartica - nov trend?

S obzirom na to ste advokat kancelarije koja ima svoje ogranke u 15 evropskih država, molim vas da nam predočite kakva su uporedna iskustva u sprovođenju prava, pre svega u Španiji gde se nalazi vaša centrala, ali i u ostalim zemljama? Kako izgleda saradnja sa inspekcijskim i carinskim organima, koliko traju sudski postupci, koliko koštaju?

"Možda ćete se iznenaditi, ali u nekim segmentima naša zemlja i te kako prednjači. Jedan od organa koji kod nas štiti prava intelektualne svojine je Sektor za tržišnu inspekciju Ministarstva trgovine. Oni imaju velika ovlašćenja koja su propisana Zakonom. Imaju pravo da postupaju po prijavi, po službenoj dužnosti, dakle kada sami posumnjaju, što u drugim zemljama članicama Evropske unije ne postoji. Druga stvar u kojoj takođe ne zaostajemo, je postupanje carine i mogu reći da po broju zaplena možda i prednjačimo. Međutim, carine nekih drugih zemalja su veoma formalne, na primer u Poljskoj i Mađarskoj, a bugarska carina ide tako daleko da čak slabije koristi elektronsku poštu. Kao problem u Srbiji može se izdvojiti tehnička opremljenost carine jer smo siromašna zemlja. Dimitrovgrad je naša najaktivnija carinarnica, 90 odsto pošiljki o kojima dobijamo obaveštenja su zaustavljene upravo tamo i to je, zaista, za svaku pohvalu. Ali, oni koriste mobilne telefone stare i do deset godina, postoji prostor da se digitalne veštine unaprede na nivou celog organa. Zato mi kao kancelarija organizujemo slikanje privremeno zaplenjene robe za koju se sumnja da je krovotvorena, budući da često ne postoje uslovi da dobijemo fotografije zaplenjene robe, odnosno fotografije odgovarajućeg kvaliteta. S druge strane, kada do zaplene dođe na slovenačkoj granici, onda mi sve od njih dobijemo, uključujući i fotografije veoma dobrog kvaliteta.”

S obzirom na to da je Srbija jedna od 11 osnivača Pariske unije koja danas okuplja više od 170 zemalja, na koji način se kod nas ostvaruje zaštiti prava vlasnika intelektualne svojine?

"U našoj zemlji se prava intelektualne svojine štite putem nekoliko koridora: pred Sudom, pred Zavodom za intelektualnu svojinu, pred Carinom i pred Tržišnom inspekcijom. To su četiri stuba zaštite, ali postoje i drugi organi koji mogu intervenisati. Ako su, na primer, u pitanju lekovi onda se uključuju Ministarstvo zdravlja i Agencija za lekove i medicinska sredstva. Često se dešava u praksi da pojedina lica, fizička ili pravna, registruju sporne domene. Na primer armani.rs je bio nekada domen jednog restorana u Loznici. U takvim slučajevima se vodi postupak pred specijalizovanim telom Privredne komore Srbije. Dakle, iz pravnog ugla, veoma je visok nivo harmonizacije naših propisa sa propisima EU, ali je problem obrazovanje naših sudija jer je reč o oblasti koja se brzo razvija i menja, i to treba pratiti.

Oni koji krše pravila stalno su u potrazi za inovativnim načinima da se zaobiđu pravila I mere zaštite, dok se sada uveliko stvaraju nove tehnologije i platforme čiji je cilj da poboljšaju zaštitu, kao i da zaštite titulare prava intelektualne svojine… a u praksi još ne postoje adekvatna zakonska rešenja za sve inovacione tehnologije. Zato se stručnjaci iz te oblasti sastaju, prave se lokalne i međunarodne konferencije, usvajaju se uniformisana rešenja, a za to vreme, koje uglavnom traje godinama, pojavio se nov problem, nov vid kršenja zakona. Veštačka inteligencija, na primer, sada može biti tvorac pronalaska i postavlja se pitanje kome će se priznati svojstvo pronalazača? Sadašnja regulativa kaže da pronalazač može biti isključivo fizičko lice, čak ni pravno lice, firma, ne može dobiti svojstvo pronalazača u našoj zemlji. Dakle, pitanje – gde su granice autorskopravne zaštite je i fluidno i očito je da će biti promena u tom delu.”