Biznis
31.10.2022. 15:05
Biznis
05.11.2022. 14:05
Milan Mišić
Ptičica je promenila kavez
"Najbogatiji čovek na svetu kupio je najveći svetski megafon", jedan je od mnogih naslova iz onlajn izdanja američkih i svetskih medija kojima je opisan događaj koji je ekonomski, informatički i politički: Ilon Mask kupio je Twitter, tehnološku kompaniju, takozvanu društvenu mrežu, digitalni medij i komunikacionu platformu…
Prošlonedeljno kompletiranje ove transakcije, započete još pre pola godine, bilo je planetarna vest ne samo zbog kupca koji je, prema Forbsu, pedantnom evidentičaru globalnih tajkuna, danas najbogatiji čovek sveta: njegov imetak je 223,8 milijardi dolara.
Nije ga, dakle, kupovinom nove igračke koja ga je koštala 44 milijarde bitno okrnjio. To bogatstvo je inače "papirno": čine ga berzanske vrednosti kompanija koje poseduje delimično ili potpuno, što znači da je podložno usponima i padovima, ali to ne menja suštinu: da je reč o velikom broju koji je za 99 odsto čovečanstva nedokučiv.
U pitanju je i "privatizacija", ali ne ona nama bliska, "tranziciona" – Twitter i njegovo poslovanje neće više biti pod berzanskom regulativom koja nalaže obelodanjivanje svih bitnih podataka o poslovnoj politici i njenim rezultatima. Mask je, najjednostavnije rečeno, postao gazda čija je reč i prva i poslednja.
Prvo što je uradio bilo je da otpusti dosadašnji, četvoročlani menadžerski vrh koji zbog toga neće mnogo zakukati jer će podeliti čak 120 miliona dolara, koliko im pripada po menadžerskim ugovorima. Najviše će odneti sada već bivši CEO (glavni izvršni direktor), rođeni Indijac Parag Agraval (38) – njemu je namenjeno 56,4 miliona, iako na čelu Twitter nije bio ni godinu dana (od novembra 2021), sa platom od milion dolara godišnje). Ali to su pravila današnjeg kapitalizma o kojima se mnogo debatuje, ali se ništa ne menja.
Mask je relativno mlad (51) i po svim merilima uspešan biznismen: osnivač je "Tesle", korporacije koja proizvodi danas najbolji i najprofitabilniji automobil na električni pogon, koji je nazvan po srpsko-američkom geniju s kraja 19. i početka 20. veka, Nikoli Tesli. Osnovao je, zatim, i „Spejs iks“, kompaniju čija tehnologija svemirskih letelica konkuriše državnoj Nacionalnoj svemirskoj agenciji (NASA), a pokrenuo je i kompaniju koja je specijalizovana za infrastrukturu podzemnog, odnosno tunelskog saobraćaja…
Na pitanje zašto je kupio Twitter odgovara da je to učinio ne da bi dodatno zaradio, nego "za dobrobit čovečanstva", kojem je, veli, neophodan zajednički "digitalni trg", javni prostor za slobodno okupljanje i nesputano debatovanje. Zbog toga je, po okončanju transakcije, izjavio da je "ptičica oslobođena". "Ptičica" je inače simbol Twittera čije ime u prevodu sa engleskog znači "cvrkut".
Twitter je osnovan 2006, tri godine posle Facebooka i pre ere "pametnih" mobilnih telefona, s ambicijom da bude besplatni servis za razmenu kratkih poruka. Sve do 2017. dužina tih poruka bila je ograničena na 140 slovnih znakova, da bi potom sadržina jednog "tvita" bila udvostručena na 280 karaktera. Sledeći korak bilo je povećavanje funkcionalnosti: korisnicima je omogućeno da poruke prosleđuju, ocenjuju ("lajkuju") i pokreću tematske debate, što je iz godine u godinu evoluiralo dotle da je Twitter postao moćno sredstvo širenja neke informacije, pa zbog toga i uticajan faktor oblikovanja ne samo svakodnevne, često i banalne kulture, nego i politike. O tome svedoči i podatak da Twitter serveri dnevno procesuiraju između 500 i 700 miliona tvitova.
Nije, međutim, ni izdaleka omasovljen kao što je to postao Facebook koji ima bezmalo tri milijarde korisnika, pa čak nije ni među deset najvećih društvenih mreža: portal "Statista" ga po broju aktivnih korisnika mesečno (240 miliona) svrstava na 15. mesto.
Svet
18.10.2022. 09:58
Ilon Mask o ratu u Ukrajini, Havajima, Krimu, nuklearnom ratu...
Preuzimajući Twitter, Mask je otkrio malo detalja o tome šta namerava sa njim, kako sa stanovišta biznisa tako i politike koja je na svim nivoima ovaj medij prihvatila kao efikasan za promociju svojih programa i ideja. U tom pogledu bilo je i ne baš malo konfuzije generisane Maskovim izjavama koje su poništavale jedna drugu. Kad je reč o biznisu, u jednom momentu najavio je da će otpustiti čak 75 odsto zaposlenih, da bi to u sledećoj izjavi opovrgao. Otpuštanja će po svoj prilici biti – najnoviji podatak je da će, kako mi to kažemo, „tehnološki višak“ za početak biti samo 25 odsto sadašnjeg personala.
Biće, naravno, i novog zapošljavanja, ali to je proces koji zahteva preciznu analizu čega je previše i koja znanja kompaniji nedostaju. Novi gazda jeste rekao i da ga u ovoj akviziciji "ekonomija ne zanima", da bi potom govorio i o mogućnostima uvođenja pretplate i sličnom.
Mnogo veću pažnju privukle su njegove "programske" namere, s obzirom na to da Mask ni u kom slučaju nije naivan: "ptičicu" jeste oslobodio iz jednog kaveza, ali samo da bi je već u sledećem potezu stavio u drugi, sopstveni.
Prve izjave u tom pogledu najavljuju "ukidanje svake cenzure", što podrazumeva i poništavanje zabrana pojedinih korisnika koji su svojim tvitovima promovisali "govor mržnje" i širili lažne vesti i teorije zavera, što uključuje i vraćanje naloga jednom od najkontroverznijih "tviteraša", bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu. On je "personom non grata" na Twitteru proglašen prošle godine, posle šestojanuarskog upada rulje njegovih pristalica u zdanja Kongresa u momentu kad su tamo verifikovani rezultati predsedničkih izbora koje je u novembru 2020. izgubio.
Trampov nalog nije, međutim, odmah vraćen, a kada će ne zna se. Mask je odluku o proterivanju Trampa u maju ove godine, dok se još predomišljao da li da odustane od kupovine ili da posao ipak sklopi, ocenio kao "moralno pogrešnu i apsolutno glupu", da bi u jednoj o potonjih izjava naglasio da Twitter neće biti pretvoren u "desničarsku ludaru".
Svet
04.10.2022. 10:10
Ilon Mask ima predlog kako da se zaustavi rat u Ukrajini... Spomenuo je Kosovo
Sam Tramp je prelazak Twittera u Maskovo poslovno carstvo pozdravio porukom emitovanom preko u međuvremenu osnovanog sopstvenog medija nazvanog "Truth Social" (društvena istina) da je "veoma srećan što je Twitter sada u rukama nekog sa zdravim razumom".
Pomenuta Trampova mreža nije ispunila očekivanja bivšeg predsednika, koji je bio gotovo manijakalni "tviteraš": korisnik je još od 2009, a za skoro 12 godina je, prema podacima Vikipedije, emitovao oko 57.000 tvitova, uključujući tu i 8000 poruka tokom svoje prve predsedničke kampanje 2016, kao i nešto više od 25.000 tokom četiri godine provedene u Beloj kući. U momentu kada je zabranjen Tramp je imao 88,9 miliona pratilaca.
Političar i generalno ličnost čiji se tvitovi najviše čitaju jeste Barak Obama, takođe bivši predsednik SAD, sa 133 miliona pratilaca. Na drugom mestu, sa 113 miliona, jeste kanadski pop pevač Džastin Biber, dok je na trećem, sa 111 miliona – Ilon Mask!
Njegovom preuzimanju Twittera svakako su se obradovali republikanci, pogotovo posle najave kako želi da otkloni "jaku levičarsku sklonost" u algoritmu – programu koji korisnicima sadržaje preporučuje na osnovu onoga što su već pročitali.
Mask je u opticaj pustio i mogućnost da „Tviter“ postane mnogo svestraniji nego što je danas, dakle neka vrsta univerzalne aplikacije za mobilne telefone, ali po svemu sudeći to nije među njegovim prioritetima. A da nije iskren kada poručuje da ga „profitabilnost ne zanima“ pokazuje brzina kojom je reagovao na diskretno nagoveštenu zabrinutost nekih velikih oglašivača da bi radikalizacija sadržaja mogla da bude njihov „reputacioni rizik“. Poručio im je da će osnovati neku vrstu uredništva koje bi bilo mehanizam za sprečavanje „ekstrema“ na mreži i naknadno pojasnio kako želi da „Tviter“ postane „najrespektabilnija platforma za oglašavanje“.
Nisu, međutim, svi ubeđeni da će Mask „Tviter“ da unapredi. „Wired“, magazin i internet portal za informatičke tehnologije, tako predviđa da će Maskov „Tviter“ biti „haotičan“, pošto je njegova želja da ga pretvori u platformu neograničene slobode govora u neskladu sa ambicijom da istovremeno bude i platforma kojoj se veruje. Na putu ka tome prepreka su i ekonomske realnosti: „Tviter“ je prošle godine imao prihod od samo 630 miliona dolara, ali i neto gubitak od 221 miliona, naspram kojih stoje kreditne obaveze od najmanje milijardu dolara godišnje.
S druge strane, Maskova zainteresovanost za „Tviter“ po svemu sudeći podstaknuta je i činjenicom da ga koristi četvrtina Amerikanaca, čije komunikacije za temu imaju političku svakodnevicu nacije. Prema istraživanju koje je sproveo renomirani „Pju centar“, Amerikanci stariji od 50 godina generišu blizu 80 odsto od ukupnih političkih tvitova (mahom konzervativnih uverenja).
Da će Maskov „Tviter“ naginjati ka desnici potvrdilo je i ono što se u njegovom saobraćaju dešavalo proteklih dana: naglo povećanje broja pratilaca nekih kontroverznih republikanskih političara. Keri Lejk, kandidatkinja republikanaca za guvernera Arizone, i njena partijska koleginica sa Floride Loren Bobert, poslanica u Predstavničkom domu, prošlog vikenda dobile su po oko 18.000 novih pratilaca.
S druge strane, upadljiv je pad popularnosti (meren brojem pratilaca) nekih zvezda Demokratske partije, uključujući tu i Baraka Obamu, kao i predvodnicu levičarskog krila demokrata, kongresmenku Aleksandriju Okasio Kortez.
Komentari
