TRŽIŠTE ZLATA U SVETU : Ode cena u „nebesa“

-Dramatičnom skoku cene "žutog metala" doprinosi nepoverenje investitora u dolar, kao i zaziranje od državnih obveznica

Cene zlata su eksplodirale , premašivši nivo od 1.300 dolara po unci.To je najviša cena od januara ove godine, kada su cene bile na vrhuncu od oko 1310 dolara.Zlatne poluge su traženije kako investitori zaziru od kolebljivih akcija, obveznica i sirove nafte, tražeći sigurno utočište u žutom metalu.
Centralne banke u principu prodaju zlato kada im njegova cena odgovara, da bi zaradile.Da države čak ne moraju da prodaju ni kada "gori pod nogama", pokazuje i slučaj Grčke, koja iako duguje 318 milijardi evra i bori se sa kreditorima da ne ispadne iz Evrozone, njene zlatne rezerve miruju na 112 tona, čak su porasle od pretkrizne 2007. godine.

Država, dakle, ne mora da ima zlatne rezerve. Na primer, Hrvati su svoje  prodali 2001. godine a, s druge strane, Rusi su svoje vratili na dvodecenijski maksimum . Narodna banka Srbije raspolaže, prema podacima Svetskog saveta za zlato , sa oko 17,5 tona zlata. Ali, za razliku od dominantnog mišljenja, trezori NBS nisu puni ni novca ni zlata. U našoj centralnoj banci, kao i u većini drugih takvih institucija u svetu, nalazi se samo relativno mala količina gotovine u stranoj valuti koja se može isplatiti bankama za potrebe rada sa stanovništvom, menjačke poslove i slično. U trezorima jeste zlato, odnosno njegova najveća količina, ali ono je najmanji deo deviznih rezervi. Tu je više kao zaostavština "zlatnog standarda", koji je u svojoj poslednjoj formi (pokrivenost vrednosti valute zlatom do 40 odsto) u svetu važio do 1971. godine. Neke zemlje, prvenstveno Rusija i Kina, u poslednjih desetak godina značajno su uvećale svoje zlatne rezerve kupovinom na sveteskom tržištu, ali Srbija nije među tim gigantima. Svoje rezerve zlata malo, pomalo uvećava i to otkupom zlatnih poluga iz domaće proizvodnje, odnosno iz RTB Bor. Međutim, iako su zlatne rezerve Srbije najveće od država SFRJ i treće u regionu (posle grčkih i bugarskih, ako se ne računaju i turske), one svakako ne predstavljaju neku dramatičnu rezervu u plemenitom metalu.

Pre početka Drugog svetskog rata Narodna banka je u rezervama imala čak 73 tone zlata. U to vreme smo imali više zlata od Danske, Brazila ili Finske. Pre nego što je naša zemlja ušla u Drugi svetski rat najveći deo rezervi je sklonjen u banke u inostranstvo. Prema dostupnim podacima komunistička Jugoslavija  je veoma brzo povratila oko 50 tona zlata, ali se ne zna šta se desilo sa zlatom koje je Kraljevina imala u bankama u SAD. Deo rezervi (oko jedne tone) koji se nalazio u Sarajevu zaplenile su i potrošile ustaše, a još manji deo je "nestao" u Nikšiću i okolini. Podaci  ukazuju na rast zlatnih rezervi mnogih zemalja od kraja 80-tih godina, a obim svetskih kupovina tog plemenitog metala u 2015. je bio oko 500 tona. Rusija je primer jedne od zemalja koje su "uložile u zlato". MMF je krajem prošle godine objavio da su rezerve zlata te zemlje na dvodecenijskom maksimumu. Zemlje kao što su Rusija i Kina koriste zalihe zlata kao ekonomski amortizer protiv drugog talasa ekonomske krize ili devalvacije američkog dolara. Rusija je posebno oprezna jer se već jednom našla u makazama visoke cene zlata i pada cena sirove nafte. Ali, kupovina nije jedina vruća tema na tržištu zlata. Velike države možda neće uskoro prodavati svoje zlato, ali neke žele da je ono bar kod kuće.

Švajcarska nacionalna banka pre dve je godine po prvi put obelodanila gde drži svoje zlatne rezerve. Dve trećine se drže kod kuće, u Banci Engleske 20 odsto a u centralnoj Banci Kanade 10 odsto. Nemački slučaj je posebno zanimljiv. Tamošnji Viši sud je  dao za pravo Revizorskoj kancelariji koja je 2012. zahtevala da nemački revizor mora da fizčki pregleda zlatne rezerve koje se nalaze u stranim zemljama kao što su SAD, Engleska i Francuska. Nemački inspektori je  trebalo da  u odeljenje Federalnih rezervi u Njujorku i Bank of England da pregledaju svoje zlato. Iz Feda im je to odbijeno. U međuvremenu, situacija se preokrenula i države hoće svoje zlato nazad. Holandija je premestila prošle godine zlato vredno 5 milijardi dolara iz Federalnih rezervi SAD. Sada je trećina rezervi u Amsterdamu, trećina u Njujorku, a po petina u Otavi i Londonu. Usledio je sličan potez Belgije, i Francuske. Nemci su pokrenuli, pa zastali, sa vraćanjem svog zlata, planiranog da se okonča do 2020. Tako će 635 milijardi dolara vredno zlato zasad ostati u trezorima SAD. I Nemci drže trećinu kod kuće , 45 odsto u Njujorku , 13 dosto u Londonu, i 11 odsto u Parizu.

ZLATNI STANDARD

U vreme kada izgleda da vodeće Centralne banke štampaju pare kako im se hoće, diže se glas za vraćanje "zlatnog standarda". To, međutim, nije moguće, pokazuje računica na primeru SAD. Državni dug SAD je oko 18,1 biliona dolara a država ima najveće rezerve zlata na svetu – 8.133,5 tona. Sa aktuelnom cenom to je oko 400 milijardi dolara, što znači sa svim zlatom ne može se pokriti ni pet odsto duga SAD, a kamoli sva količina dolara na svetu. Za "zlatni dinar" Srbija bi morala da kupi zlata toliko da u trezorima NBS bude oko 30 toa i to samo za gotov novac u opticaju, odnosno samo oko 10 odsto novca u ekonomiji. Već za za ono što ekonomisti nazivaju dinarski primarni novac (gotov novac u opticaju i bankarske dinarske rezerve), zlatni polog bi trebalo da bude više od 80 tona zlata. I treće, Bruto domaći proizvod globalne ekonomije je oko 80 biliona dolara, i raste 3 do 4 procenta godišnje. Naći toliko zlata svake godine na Zemlji jednostavno je nemoguće.

ZEMLJE SA NAJVEČIM REZERVAMA

10. INDIJA - 557.7 tona

9. HOLANDIJA - 612.5 tona

8. JAPAN - 765.2 tona

7. ŠVAJCARSKA - 1.040 tona

6. KINA - 1.054 tona

5. RUSIJA - 1.094 tona

4. FRANCUSKA - 2.435 tona

3. ITALIJA - 2.451 tona

2. NEMAČKA - 3.384 tona

1. SAD - 8.133 tona

ZLATNA KOCKA OD   140.000 TONA

Procenjuje se da  u svetu postoji oko 120 do 140 hiljada tona zlata ili oko 4 milijarde 500 miliona unci (1 unca - 31,10 grama) koje su kroz ljudsku istoriju izvađene, i prerađene. Ta količina odgovara  jednoj zlatnoj kocki  dužine stranice 20  metara. Ukupna vrednost te zlatne kocke bila bi oko 4.500 milijardi američkih dolara. Kad bi se ta količina podelila svim ljudima na svetu, svatko bi dobio oko 23 grama , što je  od 600 do 700 evra. Celokupne bankarske zlatne rezerve na svetu zajedno  iznose oko 30 hiljada tona, što je manje od četvrtine ukupne količine zlata iskopane u istoriji sveta. To znači da je više o 75% iskopanog zlata u vlasništvu privatnih osoba, u obliku nakita ( 70-80 hiljada tona) i ulagačkih zlatnih proizvoda ( 20 hiljada tona).

SMANJENI TROŠKOVI RUDARENJA

90 odsto količine zlata proizvedene od početka sveta iskopano je u poslednjih 160 godina. Ubrzavanje rudarenja i proizvodnje zlata započelo je 1848. godine tzv. Kalifornijskom zlatnom groznicom. Zlato se intenzivno iskopava i danas (oko 2.500 tona godišnje), a troškovi rudarenja znatno su se smanjili primenom savremenih mašina i hemijskih sredstava. Za iskopavanje i preradu jedne unce zlata potrebno je uložiti u proseku oko 300 američkih dolara. Ti su troškovi u Južnoafričkoj Republici – donedavno najvećem svetskom proizvođaču zlata – čak i nešto manji - iznose oko 240 američkih dolara po unci. Osim Južnoafričke Republike, veliki proizvođači zlata su Kina ( vodeća po godišnjoj proizvodnji), Sjedinjene Države, Australija, Kanada, Peru, Čile, Rusija i Indonezija.

VEĆI DEO REZERVI VEĆ ISKOPAN

Količina neiskopanog zlata za koje se s dovoljnom sigurnošću zna da postoji i koje bi se moglo iskopati uz ekonomski prihvatljive troškove procenjuje se na oko 50 hiljada tona. Ako se to stavi u odnos, prema do sada iskopanih 120 do 140 tisuća, to znači da je veći deo zlata već iskopan. Više od polovine tih neiskopanih rezervi nalazi se u Južnoafričkoj Republici.

ZANIMLJIVOSTI

- Zlato se pali na temperaturi od 1064,76 stepeni

- Zlatna kugla veličine loptice za golf teška je oko 1 kilogram

- Jedna unca zlata mogla bi se razvući u nit dugu gotovo 100 kilometara

- Za zubne se popravke u svetu godišnje iskoristi oko 60 tona zlata

­- Zlato se u Kini počelo koristiti kao legalno sredstvo plaćanja 1091. godine

- Zlato ruši moć dolara