Sigurnost važnija od kamate: U Srbiji štednja građana rasla i u periodu smanjenih plata i penzija

Sigurnost važnija od kamate: U Srbiji štednja građana rasla i u periodu smanjenih plata i penzija

Beograd, 23.10.2018. - Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubisic. (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC/)


Kada je počela fiskalna konsolidacija, koja je podrazumeva i smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, ukupna štednja građana Srbije bila je 8,4 milijarde evra. Prema poslednjim podacima, krajem avgusta, samo devizna štednja je dostigla skoro 9,8 milijardi evra, dok je dinarska u poslednjih šest godina utrostručena.

U Narodnoj banci Srbije ističu da su tome doprinele i mere kojima je uspostavljena „trostruka“ stabilnost – deviznog kursa, inflacije, ali i finansijskog, odnosno bankarskog sistema. U Centralnoj banci ističu da ih „ ohrabruje činjenica da su i dinarska i devizna štednja povećane uprkos smanjenju kamatnih stopa, što govori o poverenju građana u finansijski sistem“.
Kako je moguće da se, uprkos smanjenju plata i penzija i kamatnih stopa štednja u Srbiji poveća? U Narodnoj banci Srbije  kažu da je tome doprinelo i obaranje inflacije, jer su cene u 2012. godini povećane za 12,9 odsto. Šta to konkretno znači?

– Pre šest godina svako ko bi svoj ulog oročio na godinu dana uz kamatnu stopu manju od 12,9 odsto bio je na gubitku, jer mu je novac posle 12 meseci realno manje vredeo nego ranije. Sada je situacija drugačija. U poslednjih godinu dana dinar je ojačao u odnosu na evro, dolar i ostale valute, pa je štednja u dinarima isplativa –  objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Tu tvrdnju potkrepljuje i nedavno objavljena analiza Centralne banke.
Svake godine oko Svetskog dana štednje, 31. oktobra, polemiše se o tome da li se isplati i u kojoj banci bi trebalo štedeti. Ranije je gotovo ključni motiv za odabir banke bio visina kamatnih stopa.

– Sećam se pre desetak godina, u jeku svetske krize pojedine domaće banke štedišama su nudile kamate od osam-devet odsto na uloge u evrima. A gde su sada Agrobanka ili Privredna banka Beograd? One više ne postoje. Zato i ne čudi što sva istraživanja poslednjih godina pokazuju da je građanima sada neuporedivo važnija sigurnost banke od potencijalne zarade u vidu kamata – konstatuje Grubišić.

Uz to, on je uveren da će bar još neko vreme kamate na štednju u evrima biti izuzetno niske, jer to zavisi od monetarne politike Evropske centralne banke, a nema nagoveštaja da će se ona, bar narednih 12 meseci, značajnije menjati. I tako će biti sve dok se ne povećaju stope privrednog rasta zemalja evrozone.
I same banke prestale su da se takmiče visinom kamatnih stopa, svesne da su sada druge njihove karakteristike postale mnogo važnije. Pre svega stabilnost i otpornost na eventualne nove „šokove“. Najveću stabilnost imaju banke koje sopstvenim kapitalom mogu da pokriju sve eventualne „promašaje“, jer to je svojevrsna garancija za sigurnost depozita, objašnjava Grubišić, uz podsećanje da je dodatna sigurnost za građane to što i država garantuje za sve uloge do 50.000 evra.
Na sreću,  problematičnih kredita u srpskom bankarskom sektoru je sve manje, jer je udeo rizičnih u ukupnim kreditima u poslednjih nekoliko godina smanjen za dve trećine, sa više od 20 na 6,5 odsto, što je sredinom oktobra konstatovano i na sastanku guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković sa izvršnim direktorom MMF-a Tao Žangom u Indoneziji, tokom Godišnje skupštine MMF-a i Svetske banke.
Pokazatelj koji otkriva „snagu“ banke u stručnim krugovima naziva se adekvatnost kapitala i predstavlja odnos između sopstvenog kapitala i rizika kojima je banka izlozena.
Po tom parametru na prvom mestu rang liste banaka u Srbiji je AIK Banka (30,5 odsto), a slede Komercijalna (29,3 odsto), Inteza (21,3 odsto), Rajfajzen (20,49 odsto) i Unikredit banka sa 19,8 odsto. Inače, zakonom propisani minimum je osam odsto, što bi, po definiciji, trebalo da znači da su pobrojane banke i najsigurnije.
I kada pozajmljuju komšijama, građani Srbije gledaju kome novac daju, da li je dobar domaćin i hoće li pozajmicu moći da vrati na vreme, ističe Grubišić i naglašava da u tom smislu nije svejedno ni da li neka banka u Srbiji posluje sa profitom, ili pravi gubitke. Tim pre što je, kaže on, propast nekoliko banaka, u kojima je država bila većinski vlasnik, već koštala poreske obveznike oko milijardu evra.
Prvih pet mesta na rang listi po ostvarenom profitu u prošloj godini drži pet istih banaka, samo sa donekle drugačijim rasporedom. AIK Banka je i po tom pokazatelju prva sa neto profitom od 118 miliona evra, Inteza je druga (110 miliona), a slede Rajfajzen (64 miliona), Komercijalna (61 milion) i Unikredit banka (60 miliona).
Strategiju za naredni period banke bi trebalo da grade i na rezultatima još jednog istraživanja, koje je pokazali da u Srbiji dominiraju „konzervativne“ štediše. Taj „konzervativizam“ delom je razlog i što se još uvek više štedi u evrima nego u dinarima, uprkos činjenici da je domaća valuta sada jača nego pre nekoliko godina, iako se na štednju u devizama plaća porez, dok je dinarska oslobođena tog nameta.

Ključni problem je što se građani još sećaju kako im je hiperinflacija „obrisala“ dinarsku štednju, podseća Grubišić, uz opasku da se kod nas, delom, štedi i za „crne dane“, što bi narod rekao „za ne daj Bože“. A u takvim situacijama je jako bitno da vam novac bude odmah na raspolaganju, kaže Grubišić.
A da biste mogli da raspolažete sopstvenim novcem najvažnija je likvidnost banke. U grupi od pet banaka sa najvećom štednjom su i dve domaće, Komercijalna i AIK Banka. Uskoro će, po svemu sudeći, ostati samo jedna domaća, jer je ministar finansija Siniša Mali najavio da će država prodati sve banke u kojima je većinski vlasnik. U tom slučaju će u vrhu liste po svim ključnim kriterijumima ostati samo jedna domaća banka koja kontinuirano najavljuje dalju ekspanziju svog poslovanja na teritorije EU ali i Srbije, smatra Grubišić.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar