ANĐEO BOLESNIH: Amerikanka brinula o stotinama gejeva, obolelih od side, kojih se i porodica odrekla

ANĐEO BOLESNIH: Amerikanka brinula o stotinama gejeva, obolelih od side, kojih se i porodica odrekla


U doba najmračnije epidemije AIDS-a, Amerikanka Rut Koker Berks brinula je za stotine obolelih ljudi. Hrabrost i ljubav pomogle su joj da 30 godina čuva tajnu zakopanu na jednom malom groblju u Hot Springsu. Svojom rukom sahranila je 40 gejeva, kojih se i porodica odrekla

Teško je danas ubediti ljude da jedna jedina osoba može pomeriti ogromnu stenu apatije u društvu i tako bar malo promeniti svet nabolje. Žena koja je smogla hrabrosti da bukvalno ručno menja svet i time inspiriše milione ljudi da krenu njenim stopama zove se Rut Koker Berks.
Ova gospođa, koja danas živi povučeno u američkom gradu Rodžersu u državi Arkanzas, sredinom osamdesetih uradila je ono što drugi nisu ni hteli ni smeli – pomagala je obolelima od side, kojih se i porodica odrekla. Sredinom osamdesetih, kada još nije bilo lekova za HIV i kvalitetne zdravstvene zaštite za pacijente obolele od opake bolesti, AIDS su imali uglavnom gej muškarci. Berksova je bila s njima, kupovala im lekove, brinula o njima, i to u zoru epidemije, kada se vreme od dijagnostikovanja virusa do smrti merilo nedeljama. Nije imala medicinsku obuku, ali ih je vodila na terapijske sastanke, pomagala im da popune formulare za pomoć, ali i ono najvažnije, da imaju s kim da razgovaraju dok leže na samrtničkoj postelji. Na kraju, plaćala im je kremacije, a svojim rukama sahranila je oko 40 mladića čija tela nisu potražili ni roditelji i prijatelji. Za mnoge od njih, ona je jedina osoba koja zna gde počivaju.

Crvena vrata
Sve je počelo 1984. godine u bolničkom hodniku. Rut Berks, koja sada ima 58 godina, tada je bila devojka od 25 i odlazila je u Univerzitetsku bolnicu u Litl Roku da neguje prijatelja koji je imao rak. Kako je ispričala, on je te godine prošao pet operacija, tako da je i ona provodila mnogo vremena po bolnicama. Jednog dana primetila je vrata na kojima je bila zakačena velika crvena vreća. To je bila soba za pacijente.
„Gledala sam kako medicinske sestre izvlače slamke da vide koja će ući i obići pacijente unutra jer to nijedna nije želela. Na koju god da padne red, ta na kraju kaže: ‘Možemo li ponovo da izvlačimo?'”, prepričava ona za časopis „Arktajms”. U to vreme ova bolest nazivala se GRID (gej imuno deficit) umesto AIDS (sindrom stečene imunodeficijencije), jer se smatralo da je mogu dobiti samo muškarci u istopolnom seksualnom odnosu. Rut je imala gej rođaka na Havajima, s kojim je razgovarala o takozvanoj gej kugi, o kojoj se dosta govorilo u medijima. Rekao joj je: „To su samo oni momci koji se oblače u kožu, iz San Franciska, znaš, to nismo mi. Ne brini.” Ipak, brinući se za njega, pročitala je sve što je moglo da se nađe o novoj bolesti. Zato je tog dana u bolnici, možda samo zbog radoznalosti, otvorila crvena vrata i krišom ušla u sobu u kojoj je ležao mladić nalik na kostura. Jedva da je imao 45 kilograma, priseća se ona. Rekao joj je da želi da vidi majku pre nego što umre.

Rut Koker Berks 1Kada je spustila slušalicu, nije znala šta da kaže čoveku koji umire, osim istine: „Tvoja mama ne dolazi, neće čak ni da se javi na telefon.” Međutim, kada je došla do kreveta, mladić, očigledno već u magnovenju, pružio joj je ruku i rekao: „O, mama, znao sam da ćeš doći”

„Izašla sam i medicinske sestre su mi pitale: Niste valjda išli u tu sobu? Odgovorila sam im Pa, da. Znate, on želi da vidi svoju majku. Samo su mi se nasmejale, uz opasku: Draga, on je tu već šest nedelja, niko mu ne dolazi. Ni majka ni bilo ko. Rut je tada odlučila da ipak pozove majku mladića i kaže joj koliko joj je sinu loše. Međutim, ona joj je spustila slušalicu. Pozvala je opet i pripretila da će objaviti u lokalnim novinama ime njenog sina. Tek tada joj se žena s druge strane obratila: Moj sin je grešnik. Ne znam šta je s njim i nije me briga. Neću da dođem da ga vidim jer je on već mrtav za mene. Ako i umre, neću tražiti njegovo telo da ga sahranim. (Ovu jezivu mantru Berksova će narednih godina čuti više desetina puta. Najdraži i najbliži članovi porodice okretali su leđa obolelima od side. Da li zbog straha od virusa ili samo iz religioznih uverenja, ona i dalje nije sigurna.)
Kada je spustila slušalicu, nije znala šta da kaže čoveku koji umire. Odlučila je da mu saopšti istinu: „Tvoja mama ne dolazi, neće čak ni da se javi na telefon.” Međutim, kada je došla do kreveta, mladić, koji je očigledno već bio u magnovenju, pružio joj je ruku i rekao: „O, mama, znao sam da ćeš doći.”
„Šta sam mogla da uradim u tom trenutku? Uzela sam ga za ruku i prošaputala mu: Ovde sam, dušo”, priseća se Rut Berks. To mu je verovatno bio prvi put otkako je primljen u bolnicu da uhvati za ruku nekoga ko ne nosi dva para gumenih rukavica. Prema njenim rečima, privukla je stolicu i razgovarala s njim, sve vreme držeći ga za ruku. Umila mu je lice peškirom i proveli su zajedno njegovih poslednjih 13 sati na ovom svetu.

Drugarica Bila Klintona
Rut doskoro nije pričala o svim tim mladićima koje je bodrila i na kraju sahranila bez igde ikoga. Kako je priznala u ispovesti za novine 2004, prihvatila je to kao svoj poziv, i jedino što je molila Boga bilo je da joj sačuva ćerku, što je „On i učinio”. Zanimljivo, porodica Rut Koker Berks došla je u okrug Garland još 1826. godine. Rut je rođena u Hot Springsu i u detinjstvu se družila s Bilom Klintonom. Dok je on bio u Beloj kući, dopisivali su se i ona mu je prenosila šta se dešava u njihovom rodnom gradu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar