Da li je Šolak utajio porez u Srbiji?

Da li je Šolak utajio porez u Srbiji?


Za razliku od 2012, kada je SBB platio 1,9 miliona evra poreza, 2014. su, obračunavši 32,7 miliona rashoda iz odnosa s povezanim pravnim licima, dobili poreski gubitak od 1,5 miliona evra. Grubom procenom, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu, potencijalno je stvorilo minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra na ime poreza na dobit

Lepota je u oku posmatrača, kažu ljudi. Slično je i sa obračunavanjem poreza. Zavisi od ukusa. Ono što je za jedne izvlačenje para i gruba obmana poreskih organa, za druge je poslovanje po zakonu. Bar u Srbiji.
Mnoge filigranske pojedinosti o aktivnostima kablovskog operatera SBB u Srbiji nisu poznate široj javnosti, ali ono što zna svaki čitalac tabloida i upućeniji poznavalac ovdašnjih biznis prilika jeste da ga je pre skoro četiri godine kupio američki investicioni fond KKR („Kolberg Kravis Roberts”), kojim rukovodi nekadašnji šef CIA Dejvid Petreus.
Kompanija KKR saopštila je 16. oktobra 2013. da od kompanije „Mid Europa Partners” preuzima „SBB Telemah grupu”, u čijem sastavu je i srpska kablovska mreža SBB. Na čelu SBB-a ostao je tim predvođen osnivačem kompanije Draganom Šolakom, koji je zadržao znatan udeo u „SBB Telemah grupi”.
Devojka od sto milijardi dolara
Zvanično nije otkriveno koliko je tačno vredelo ovo preuzimanje, ali se u javnosti spekulisalo da je reč o sumi od milijardu evra, što je relativno značajna svota čak i za KKR, koji raspolaže imovinom vrednom skoro sto milijardi dolara. Posao decenije zvanično je završen u proleće 2014. godine i smatra se jednom od najvećih kupovina na području telekomunikacija u istočnoj Evropi. Kao što to obično biva u ovakvim transakcijama, SBB je kupljen delom kroz kapital, delom kroz „dug koji će nastati u budućnosti”. Ako se pitate zašto se sada time bavimo, odgovor leži upravo u periodu koji se dešava posle kupovine.
Krenimo od početka. „SBB – Srpske kablovske mreže” najveći su operater digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji. Osnovane su 1. septembra 2000. godine u Kragujevcu. Investicioni fond „Mid Europa Partners” iz Londona kupio ih je 2007. godine, istovremeno kada i slovenački „Telemah” (koji je nešto ranije preuzeo „Telemah Bosne i Hercegovine”). Posle toga, verovatno da bi na jednom mestu okupio svoje investicije u bivšoj Jugoslaviji, fond MEP, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), takođe sa sedištem u Londonu, osniva „United Group”, gde ulaze sva tri pomenuta kablovska operatera s Balkana. Zvanični vlasnik SBB-a ispred „Mid Europa Partners” bilo je preduzeće „Adria Cable BV” iz Amsterdama u Holandiji.
Podsetimo, list „Delo” iz Ljubljane prošle godine objavio je tekst u kojem se navodi da je prodaja udela „Mid Europa Partnersa” u kompaniji „United Group” američkom KKR-u izvršena u inostranstvu, i to od privrednog društva registrovanog u inostranstvu, i da, navodno, za ovu transakciju u Srbiji nije plaćen ni dinar poreza. Ti podaci mogu da se nađu u Agenciji za privredne registre, gde se ne navodi ko stoji iza kapitala koji su „Mid Europa Partners” i KKR investirali u kupovinu. Istovremeno s preuzimanjem od KKR-a, promenio se i formalni neposredni vlasnik SBB-a ispred „United Group”, i to je sada „Adria Serbia Holdco B. V.”, takođe sa sedištem u holandskom Amsterdamu. Upisan nenovčani kaptal, koji je prenet od prethodnog vlasnika, iznosi 25.537.578.444,35 dinara. SBB trenutno ima devet ćerki firmi i 22 ljudi u menadžmentu.
U okviru istraživačkog novinarskog projekta „Ko je vlasnik interneta?” ljubljanskog dnevnika „Delo”, detaljno je proučena vlasnička struktura pojedinih kompanija koje pružaju internet usluge, poput slovenačkog „Telemaha”. Njegovo vlasništvo je, u poređenju s drugim akterima na istom tržištu, nedvosmisleno najmanje transparentno. Petinu u svom vlasništvu ima predsednik uprave „United Group” i prokurista „Telemaha” Dragan Šolak, ali to je do tada bilo sakriveno od očiju javnosti. Naime, „United Group” u svom okrilju ima čitav niz preduzeća čiji nazivi sadrže reč „Adria” i koja se pojavljuju u veoma komplikovanoj mreži različitih firmi koje su jedna drugoj vlasnik. Isprepletana vlasnička struktura omogućava lakše izvlačenje para iz preduzeća, što se upravo i dešava sa SBB-om. Konstantno praveći gubitke, SBB je skoro potpuno potrošio svoj kapital, odnosno njegove akumulirane obaveze do kraja 2014. dosegle su preko 95 odsto ukupne vrednosti imovine. Prikazujući da iz godine u godinu ostvaruje gubitke, SBB takođe izbegava da plati porez na dobit, objavilo je „Delo” i tek poneki opskurni mediji u Srbiji.

Poreski stručnjaci s kojima smo se konsultovali kažu da poslovanje s povezanim licima ne znači automatski kršenje zakona i da je, pošto su svi ovi podaci u zvaničnim izveštajima, država imala uvid u njih i verovatno procenila da je sve u skladu s propisima

Zavisi kako se uzme…
U prethodnom broju „Ekspresa” objavili smo priču zagrebačkog „Nacionala” u kojoj se navodi da je malteška firma Dragana Šolaka „iz Hrvatske izvukla oko 6,7 miliona evra od TV prava bez plaćanja poreza”. Opravdano, zapitali smo se da li tako posluju i u Srbiji, međutim, dobili smo odgovor od Šolakovih saradnika da „uredno izmiruju obaveze u svim jurisdikcijama u kojima posluju”. Da li je baš tako?
Tragom ove informacije, istraživali smo izveštaje dostupne na sajtu Boniteti.rs i došli do podatka da je 2012. godine (pre nego što ih je KKR preuzeo) udeo kapitala u finansiranju SBB-a bio približno 30 odsto, dok je dve godine kasnije taj udeo pao na svega dva procenta. Istovremeno, udeo obaveza iz 2012. godine sa 65 odsto dolazi na čak 95 procenata u 2014. godini. Šta se time dobija? Firma koja je u 2012. godini platila porez na dobit od 1,9 miliona evra, nakon što ju je preuzeo KKR, tokom 2014. registruje poreski gubitak od skoro 1,5 miliona evra (tačnije 1.469.813,99 evra). Taj poreski gubitak je posebno interesantan ako se analiziraju prihodi firme. Tokom 2012, ukupni prihodi SBB-a bili su 114,7 miliona evra, dok su dve godine kasnije porasli na 153 miliona. Napredak u poslovanju primetan je i ako se analizira dobit pre amortizacije (EBITDA) – ona je 2012. iznosila 45 miliona evra, a 2014. čak 51 milion. Međutim, za razliku od 2012, kada su platili pomenutih 1,9 miliona evra poreza, 2014. zabeležili su ne samo tri puta veće troškove redovnog poslovanja (oni su sa 7,7 narasli na 22,2 miliona evra) već su obračunali i 32,7 miliona rashoda iz odnosa s povezanim pravnim licima i tako je uspešna firma upala u poreski minus od 1.469.813 evra. To im je omogućilo da ne plate akontativni porez na početku godine. I taj minus ne treba shvatiti kao neplaćeni porez, već kao dažbine koje su prethodno plaćene kroz PDV. Da budemo jasni, država nije na gubitku. Ipak, prema jednom tumačenju, to što je SBB platio povezanim licima, odnosno svojim vlasnicima u inostranstvu, predstavlja izvlačenje para i grubom procenom stvara minus u državnoj kasi od oko šest miliona evra po osnovu poreza na dobit od oko 20 odsto. Međutim, važno je napomenuti da država ima mehanizam da spreči takve zloupotrebe. Ukoliko poslujete s povezanim licima iz inostranstva, morate u skladu s propisima angažovati nezavisnu revizorsku kuću da uradi elaborat o transfernim cenama. Drugo, da bi se izbegla mogućnost da s povezanom firmom u ofšor zemljama sklopite ugovor o kreditiranju po visokim kamatnim stopama i tako izvučete pare, zakonodavac je propisao da kamatna stopa mora da se uskladi s referentnom stopom Narodne banke Srbije, a da se sve preko toga oporezuje. Da li je SBB sve to uradio, do zaključenja ovog broja nismo saznali.
Međutim, poreski stručnjaci s kojima smo se konsultovali kažu da poslovanje s povezanim licima ne znači automatski kršenje zakona i da je, pošto su svi ovi podaci u zvaničnim izveštajima, država imala uvida u njih i verovatno procenila da je sve u skladu s propisima.

ĆERKE FIRME SBB-a
* Knight Developement Support
* SBB fondacija
* IKOM Beograd
* Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije
* CAS Media d.o.o.
* Beogrid
* Telegrad
* EUnet
* Atomski zdesna d.o.o. – u likvidaciji

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar