INTERVJU, BOŠKO SEKULOVIĆ: SMEŠNE KAZNE ZA VELIKE KRAĐE

Većina poznatih srpskih kriminalaca, koji su u međuvremenu postali narko-bosovi sa svetskom reputacijom, prve pare je zaradila od krađe automobila. Devedesetih godina prošlog veka samo u Beogradu se dnevno kralo po 30 i više vozila. Kaznena politika je, kako tada tako i sada, neprimereno blaga, tako da je veoma mali broj kradljivaca osuđen na zatvorske kazne. Dobro organizovana kriminalna grupa godišnje može od krađe automobila da zaradi oko 200.000 evra. Neka organizovana kriminalna grupa koja se bavi krađom vozila u Beogradu je poslednji put pravosna­ žno osuđena još pre sedam godina! A u proteklih 18 godina samo na području glavnog grada ukradeno je 31.000 vozila. Koliko ih je ukradeno devedesetih, niko ne zna.

Da je krađa automobila izuzetno profitabilan posao, svedoči podatak da se u Evropi godišnje ukrade 800.000 vozila, čija je ukupna vrednost oko 15 milijardi evra. Samo u Italiji, Španiji, Francuskoj i Nemačkoj se ukrade 600.000 vozila. Naj­češći kradljivci su Bugari, Rusi, Srbi, Hrvati, Moldavci, Estonci i Poljaci. Oni su svoj posao toliko dobro razvili da u alat za krađu ulažu na desetine hiljada evra. Mnogi naši iskusni lopovi su napustili tržište Srbije i otisnuli se na Zapad, tako da se sada u Beogradu godišnje ukrade „tek“ 1.000 automobila, dok je taj broj, na primer 2001, dosezao 5.000. To je i jedan od razloga što je prošle godine u Beogradu ukradeno svega 20 skupih vozila čija vrednost prelazi 25.000 evra.

U Srbiji se godišnje ukupno ukrade oko 2.500 automobila, čija je vrednost 13 miliona evra, i po tom pitanju smo trenutno na začelju evropske lestvice. Boško Sekulović, v.d. šefa Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima Policijske uprave Beograd, kaže za „Ekspres“ da se uglavnom kradu vozila koja nemaju nikakvu mehaničku ili elektronsku zaštitu, te da je svaki četvrti ukradeni automobil marke „folksvagen“. Sekulović kaže da policija uspe da vrati vlasnicima svako treće ukradeno vozilo.

Gospodine Sekuloviću, koliko su učestale krađe motornih vozila na području Beograda?

- U poslednjih pet godina, na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd, imamo konstantno smanjenje krađe vozila, i ono se zasniva na nekom dnevnom proseku od tri vozila. Što se tiče 2018, u odnosu na prethodne godine, za prvih šest meseci imamo statističko smanjenje od 28 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ili da kažem, trenutno se u Beogradu u proseku ukrade manje od 2,5 vozila dnevno. Što se tiče cele Srbije, na dnevnom nivou se ukrade između pet i pet i po vozila, što znači da je u Beogradu 50 do 60 odsto svih krađa vozila na teritoriji Republike Srbije.

Koliko se, po Vašoj proceni, ukrade vozila a da vlasnici ne prijave krađu, nego pokušaju da svoje automobile, kako je to nekada rađeno, otkupe od lopova?

- To je na teritoriji grada Beograda na nivou statistič­ke greške, odnosno taj broj na godišnjem nivou ne prelazi vi­še od desetak slučajeva. Okvirno, toliko ljudi godišnje ne prijavi da mu je vozilo ukradeno, a uđe u pregovore s lopovima. Što se tiče zvanične statistike vozila koja su prijavljena policijskoj upravi, a za koje je plaćen otkup, to je na nivou između pet do deset vozila godišnje. Pre desetak godina iz otkupa je vra­ ćano 250 vozila godišnje, ali radom ove policijske uprave to je svedeno na minimum, s tim što se tada kralo mnogo više vozila nego danas.

Koja se vozila najčešće kradu?

- Na teritoriji grada Beograda, ujedno i u čitavoj Srbiji, to je „folksvagen“. Taj podatak ne iznenađuje jer je u odnosu na ukupan broj registrovanih vozila u zemlji, ta marka vozila i najzastupljenija. Među njima prednjači „golf“, od takozvane dvojke do sedmice. Prilično se kradu i „pasat“, „polo“, „tuaran“, „tiguan“, a dosta je zastupljen i „kedi“. Četvrtina svih ukradenih vozila je marke „folksvagen“. Posle njih su najčešće kradena vozila iz programa „reno“, „audi“, „škoda“, „opel“, i na kraju vozila marke BMW, među kojima su trojka i petica najzastupljeniji. Već skoro godinu dana nije prijavljena krađa nijednog vrednijeg vozila japanskih proizvođača. Imamo sporadične slučajeve krađe „honde“, „mazde“ i „tojote“, ali se tu uglavnom radi o vozilima koja su starije proizvodnje i za koja nije potrebna upotreba sofisticiranog alata za premošćavanje elektronskih prepreka, već mehanički alat koji služi za savladavanje mehaničkih prepreka i na taj način startovanje vozila. Po­četkom prošle godine smo zaplenili alat za krađu skupocenih japanskih vozila. Inače, od ukupnog broja ukradenih vozila, polovina je starije proizvodnje gde je moguće provaliti pomo­ ću šrafcigera ili iščupati bravu i upaliti motor. Druga polovina su vozila novije proizvodnje za čiju krađu je već potrebno neko ozbiljnije znanje.

Od ukupnog broja ukradenih vozila u Beogradu, koliko uspete da pronađete i vratite vlasnicima? - Otprilike trećinu vozila Policijska uprava za grad Beograd pronađe i vrati vlasnicima. A gde završavaju ostala vozila? Kakva su Vaša saznanja?

- Određeni broj vozila se rasklapa na ilegalnim i legalnim auto-otpadima koji se nakon toga distribuiraju na teritoriji Srbije i okolnih zemalja. Delovi se prodaju putem oglasa ili ličnim kontaktima između tih prikrivača, kako mi nazivamo ljude koji se bave servisiranjem ukradenih vozila na teritoriji naše zemlje. Drugi pravac, za neka malo novija i modernija vozila, jeste teritorija Kosova, koja je za nas veliki problem pošto nemamo ingerencije nad tim delom države. Na Kosovu se tim vozilima falsifikuju brojevi šasije, dokumentacija i posle toga se ponovo prodaju na teritoriji Kosova, Albanije, Makedonije, ili se takođe rasklapaju na delove. Treći pravac je takođe falsifikovanje šasije i dokumenata i reeksport tih vozila u Evropsku uniju. Četvrti pravac, koji je dosta zamro u poslednje vreme, jeste pravac Turske i Bliskog istoka, ali sve manje luksuznih vozila ide tamo zbog ratnih dešavanja.

Koliko je kradljivaca uhapšeno prošle, a koliko ove godine?

- Odsek za suzbijanje delikata na motornim vozilima u 2018. godini uhapsio je 20 izvršilaca prilikom izvršenja krivičnog dela neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila i procesuirao ih pred nadležnim tužilaštvima u Beogradu i Srbiji. Što se tiče celokupne Policijske uprave za Beograd, nemam informaciju. Prošle godine je naš odsek uhapsio i procesuirao oko 40 lica zbog krađe vozila.

Ko su lopovi? Organizovane grupe, pojedinci, narkomani, sitni razbojnici?

- Što se tiče starijeg programa vozila, koji se krade bez upotrebe sofisticiranog alata, uglavnom se radi o narkomanima i maloletnicima koji vozila kradu da bi se prevezli od tačke A do tačke B. To je u principu zakonom određeno kao neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila. Što se tiče vozila novije proizvodnje, za koje je potrebna  upotreba savremenijeg alata koji prilično košta, to su uglavnom dobro organizovane kriminalne grupe koje se sastoje od tri i više članova.

Koliko ste Vi uhapsili organizovanih kriminalnih grupa prošle godine?

- Na to pitanje ne mogu da odgovorim.

A da li imate informaciju kada je poslednji put u Beogradu osuđena neka organizovana kriminalna grupa koja se bavila krađom motornih vozila?

- To je bilo pre sedam godina, kada je poslednja organizovana kriminalna grupa osuđena na teritoriji Beograda.

Da li se sećate koje su kazne izrečene?

- Ne sećam se.

Kako komentarišete to što je poslednji put pre sedam godina pravosnažno osuđena neka kriminalna grupa zbog krađe vozila?

- Krađa vozila je najteže krivično delo za otkrivanje, jer u svim drugim krivičnim delima iz oblasti imovinskih delikata vi imate lice mesta gde je izvršeno krivično delo, imate očevice, tragove, imate nekakav početak ili trag od kojeg ćete krenuti. U krivičnom delu krađe vozila, ili kako ga mi zovemo neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila, imate vremenski period od dva, tri, pet, dvanaest, dvadeset četiri sata, nekoliko dana... gde oštećeni kaže: ja sam tu i tu parkirao svoje vozilo, kojeg sada nema. Za početak istrage uglavnom nemamo očevica, a videonadzori su često veoma loše rezolucije i ne mogu da se koriste, pa zato imamo veliki problem da krenemo u rasvetljavanje takvog krivičnog dela.

Koliko je lopovima potrebno vremena da ukradu automobil koji vredi više desetina hiljada evra i koji ima svu moguću zaštitu?

- Za vozilo novije proizvodnje koje ne poseduje nikakvu elektronsku ili mehaničku zaštitu izvršiocima treba vrlo malo vremena, od 30 sekundi do nekoliko minuta. Vlasnici vozila koji imaju bilo kakvu zaštitu, elektronsku ili mehaničku, veoma se retko, gotovo na nivou statističke greške, nađu na meti lopova jer se nijedan lopov neće baviti premošćavanjem elektronskih ili mehaničkih prepreka kada na parkingu, na primer na Novom Beogradu, koji je najugroženija opština, postoji vozilo bez ikakve elektronske ili mehaničke zaštite.

Kakve to uređaje imaju kradljivci ako vozilo ima alarm, blokadu volana, menjača... Kako može da se ukrade takvo vozilo?

- Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje, ali mogu da vam kažem da sve što ljudska ruka napravi da se zaključa, može i da se otključa. Ali koliko im je vremena potrebno, na koji način to rade, to ne mogu da vam odgovorim jer ne smem da edukujem lopove. Sofisticirani alati koji služe za premošćavanje elektronskih prepreka kupuju se u inostranstvu i takvi alati mogu da se nađu u slobodnoj prodaji čak i na internetu.

Vi ste dugo načelnik ovog odseka, šta je Vaša poruka vozačima, kako da zaštite svoj automobil?

- S obzirom na to da na teritoriji grada Beograda ima otprilike 650.000 registrovanih vozila i s dnevnim tranzitom još 150.000, što predstavlja more vozila koja mogu da se ukradu, moj savet vozačima je da obavezno zaštite svoju imovinu, da stave neku elektronsku ili mehaničku zaštitu. To vam je isto kao kad na stan stavite blindirana vrata, alarm ili kameru. Tako bi trebalo da razmišljate i u vezi sa zaštitom svog vozila.

U koje doba dana su najčešće krađe?

- Velika većina lopova radi po mraku, u noćnim satima.

Koliko su učestale krađe kada neko parkira automobil nasred bulevara ili ulice da bi skoknuo do kioska pa ostavi ključeve u bravi?

- Mi to zovemo žargonski „trkač“, odnosno krađa vozila s ključem i motorom u pogonu. Godišnje, od ukupnog broja svih krađa, imamo pedesetak izvršenja krivičnog dela na taj način. Uglavnom su to mesta izvršenja ispred pekara, prodavnica, trafika, vrtića, gde ljudi, što bi se reklo, istrče na sekund nešto da završe, ostave vozilo u pogonu, a izvršilac sačeka pogodan momenat kada je vlasnik izašao iz vozila, seda u njega i odvozi ga s ključem. Apelovao bih na građane da to ne rade i da imaju svest o tome da uvek neko sa strane posmatra i gleda šta rade, a mnogo je ljudi koji nisu u dobroj materijalnoj situaciji ili su narkomani koji baš čekaju takve građane da bi stekli protivpravnu imovinsku korist.

Kakva su Vaša saznanja, koliko trenutno u Beogradu postoji organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krađom motornih vozila?

- Ne mogu da odgovorim na to pitanje.

Zbog čega?

- Pa, zato što je to nešto čime se bavi naš odsek i ja ne mogu da pričam o tome.

Koliko narkomani učestvuju u krađi vozila? Da li imate te podatke?

- Uglavnom su to izvršioci koji kradu vozila starije proizvodnje, iz kojih nakon krađe uzimaju akumulatore, kasetofone, istaču gorivo, stiču protivpravnu imovinsku korist u vrednosti od 2.000-3.000 dinara, koliko im je dovoljno da za taj dan imaju dozu, što bi se narodski reklo da se urade.

Kako otkrivate ukradena vozila kad neko dođe i prijavi da mu je ukradeno vozilo?

- Ne mogu da vam odgovorim na to pitanje.

Zašto?

- Zato što neću da pričam o tome kako mi radimo.

I dvotočkaši su na meti lopova?

- Iz godine u godinu imamo drastično smanjenje krađe motocikala jer se svest ljudi koji voze motocikle podigla na viši nivo i oni sve više polažu na to da zaštite svog dvotočkaša, u smislu da sve manje ljudi motocikle i skutere drži na ulici. Radije ih sada drže u garažama i zatvorenim prostorima, što umnogome otežava krađu.

Koliko je ove godine ukradeno motora?

- Veoma malo, samo deset.

Koliko su učestale krađe vozila stranih državljana?

- U letnjem periodu, kada putuju na odmore, imamo povećan broj krađa vozila stranih registarskih tablica, kao i u periodu oko Nove godine i Božića.

Koliko uspevate da pronađete ta vozila? Da li Vam je to prioritet u poslu jer nije nimalo prijatno kada stranca koji dođe ovde kao turista zadesi takva nevolja?

- Nama je svako vozilo koje se ukrade na teritoriji Policijske uprave za grad Beograd prioritet, svejedno kome pripada i da li je najjefinije ili najskuplje. Sa svakim vozilom se jednako postupa.

Bajpas za krađu i do 100.000 evra

Takozvani bajpas je uređaj koji se koristi za startovanje vozila tako što apdejtuje motorni kompjuter vozila. To je klon motornog kompjutera. Bajpas je veličine paklice cigareta i može da košta od 1.500 do 100.000 evra, u zavisnosti od toga za koju marku i tip vozila se koristi. Brava za startovanje vozila se okreće šrafcigerom ili blanko ključem. Brava je elektronska i samim kačenjem bajpasa na OBD džek (kabl za dijagnostiku vozila) brava se automatski otvara. Potrebno je samo da je nešto okrene da bi se startovala. Inače, OBD nije isti za sva vozila. Svaki tip vozila ima različiti motorni kompjuter i zato se koristi različiti bajpas. Najkvalitetniji bajpasovi su iz Bugarske i Rusije. Na tržištu bivše Jugoslavije, najviše se koriste uređaji iz Bugarske. S jednim bajpasom može da se ukrade 100 vozila bez kvara. Da bi se startovalo vozilo prilikom krađe, potrebno je 20 do 90 sekundi, u zavisnosti od obijanja spoljne brave vrata. Bajpas se koristi za krađu vozila koja imaju kod ključ. Bajpasovi koji koštaju oko 100.000 evra koriste se za krađu skupocenih modela kao što su „mercedesi“ najviše klase, „ferari“, „lamborgini“... Za naše tržište koriste se uglavnom bajpasovi koji koštaju do 10.000 evra.

Što se tiče GPS-a (satelitskog praćenja vozila), kradljivci koriste uređaj koji se ubaci na mesto upaljača u automobilu i koji ometa signale praćenja vozila. Taj uređaj, ometač signala, može da se kupi preko oglasa za 100 do 300 evra. Sva ukradena vozila se prodaju za 30 odsto tržišne vrednosti. Kada se vozilo ukrade, promene se tablice, prekuca saobraćajna dozvola i - pravac granica.