KOLIKO KAZNENIH POENA VREDI ŽIVOT?

Uprkos pooštravanju kazni za vožnju u pripitom stanju, Srbija je i dalje među tolerantnijim zemljama prema toj pošasti

Najveća briga vozača koji seda pijan za volan jeste kako izbeći policiju na putu, zaobići kontrolu i da u džepu u svakom času imaju „crvenu“ u slučaju da nema sreće... O tome da li će izazvati nečiju smrt niko ne razmišlja.

Ukoliko već sami nismo dovoljno svesni opasnosti, da li zakon predstavlja dovoljan motiv da se manemo volana u takvom stanju? Trebalo bi da je tako, ali nažalost, uprkos pooštrenim kaznama, ni zakon nije dovoljan. Najgore što pijanom vozaču može da se desi ukoliko naleti na kontrolu policije a alkometar pokaže da u krvi ima više od dva promila alkohola jeste oduzimanje dozvole na devet do 10 meseci, od 15 do 17 kaznenih poena uz zatvorsku kaznu od 30 do 60 dana. Ipak, zatvorska kazna može da se izbegne ukoliko takav vozač izabere rad u javnom interesu u periodu od 240 do 360 sati. Visina kazne u tim situacijama zavisi od toga da li je nesavesni vozač izazvao saobraćajnu nesreću ili ne.

Dodatni razlog da mnogi pomisle kako se neće sve završiti loše jeste pogodnost koja se vozačima nudi od 2014. godine. Reč je o takozvanoj nagodbi sa saobraćajnom policijom, na osnovu koje kazna za učinjeni prekršaj može biti ublažena. Priznanjem prekršaja vozač sebi omogućava ublažavanje kazne i izbegavanje sudskih troškova. Međutim, konačnu odluku o prihvatanju tog sporazuma daje sud, koji ga u praksi retko odbija. „Ko prizna, pola mu se prašta.“

Vozačko obećanje samom sebi „još večeras i neću više, majke mi“ odnelo je užasno veliki broj žrtava. Prema podacima Uprave saobraćajne policije, u 2017. godini 83 osobe su poginule u saobraćajnim nezgodama u kojima je uticajni faktor bilo upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola. Pored poginulih, na tom spisku se nalaze i 2.563 osobe povređene u nesrećama pod istim okolnostima. Za državu koja vodi ozbiljnu bitku i protiv bele kuge, to su krajnje sumorni podaci.

Kako drugi kažnjavaju

Švedska je možda najbolji primer na koji način se ne samo boriti nego i izboriti s pijanim vozačima, jer je zemlja s najnižom stopom vožnje u alkoholisanom stanju. U toj skandinavskoj državi tolerancija na alkohol dok vozite je veoma niska, na nivou na kojem je odnedavno i u Srbiji - ozbiljan prekršaj ste počinili ukoliko vozite sa 0,2 promila alkohola u krvi. Međutim, kazne koje slede takvim vozačima su znatno oštrije, bile one novčane ili zatvorske. Osim toga, pijanim vozačima preti i oduzimanje vozačke dozvole i zabrana upravljanja vozilom do čak tri godine.

Nisu samo visoke kazne uticale na uspeh švedske borbe protiv ovog problema. Kultura u saobraćaju je u toj zemlji na veoma visokom nivou i na pravi način se poštuje pravilo „ne pijem kad vozim“. Šveđani su preduzeli i određene mere prevencije kako ne bi dolazili u iskušenje da naprave glupost. Za to je, između ostalog, zaslužan visok porez na alkohol. Na primer, svaki litar votke oporezuje se sa oko 25 dolara. Pored toga, čak i ukoliko hoćete da kupite neko piće, u prodavnici možete da nađete samo svetlo pivo, dok se ostala alkoholna pića mogu pazariti samo u državnim licenciranim prodavnicama. Uz to, marketi ne rade noću. Nedavno je u medijima objavljena informacija da je čuvenog glumca Radeta Šerbedžiju zaustavila američka policija dok je vozio u alkoholisanom stanju. Amerika je uz Englesku jedna od najtolerantnijih država kada je u pitanju ovaj prekršaj jer je tamo dozvoljena vožnja sa i do 0,8 promila alkohola u krvi. Kazne variraju u zavisnosti od toga koja je savezna jedinica u pitanju. U Kaliforniji konkretno prvi takav prekršaj najčešće rezultira oduzimanjem vozačke dozvole na četiri ili više meseci, kao i novčanom kaznom koja može da ide i do 1.500 dolara. U ozbiljan problem vozač upada ukoliko odbije alko-test, jer tada automatski gubi dozvolu i do godinu dana, bez obzira na to da li je pio ili ne.

Da američki pravosudni sistem ne prašta i da ga ne zanima ko sedi za volanom, potvrđuju primeri kažnjavanja poznatih sportista, pevača, dece uticajnih ličnosti... Jedna od većih afera bilo je hapšenje Džastina Bibera 2014. godine u Majamiju zbog vožnje u pijanom stanju. Popularni pevač je zbog pružanja otpora policiji završio u pritvoru, odakle je pušten nakon plaćene kaucije od 2.500 dolara.

Ništa drugačije nije u Engleskoj, gde najveću glavobolju zbog vožnje u pripitom stanju imaju treneri fudbalskih klubova pošto se povremeno nađu u situaciji da ne znaju koje će igrače imati na raspolaganju za narednu utakmicu. Vejn Runi i Santos su među najpoznatijima koji su noć proveli u stanici kako zbog brze vožnje, tako i zbog alkoholisanog stanja. Ni za njih nema povlastice, niti nagodbe. Priznaš da si pio, odležiš ili platiš kaznu, i tek onda ideš dalje. Na utakmicu. Kod nas je drugačije. Ukoliko saobraćajci obave svoj posao i napišu kaznu nekoj zvezdi, uglavnom sa estrade, velika je verovatnoća da će tabloidi imati obezbeđene naslovne strane narednih nedelju dana. Od toga kako je poznato lice uhapšeno, do toga kako sutradan na sva usta demantuje da je do toga ikada došlo, naravno uz redovne pretnje tužbom novinama koje su prenele informaciju.

„Aparat vam ne radi“

Ovdašnji rekorder po rezultatima alko-testa za sada je Surčinac S. M., kome je alkometar 2015. godine izmerio nestvarnih 5,5 promila alkohola u krvi! Uveravao je saobraćajce da je popio samo tri piva, da je upravo krenuo kući da spava i da nešto sa alkometrom nije u redu. Umesto u krevetu, završio je u stanici policije na dvanaestočasovnom trežnjenju. Kako su mediji preneli, momak je godinama radio u Rusiji, a u Srbiji je bio na odmoru. Gde li je ispekao zanat?

Kada smo već kod Rusa, mnogima je prva asocijacija na njih poseban odnos prema votki. Upravo je ta vrsta pića bila jedan od osnovnih krivaca za visoku stopu smrtnosti u saobraćajnim nesrećama. Zbog takvog stanja Rusima nije bilo teško da pronađu opravdanje za žestoko pooštravanje zakona, odnosno do nulte tolerancije na alkohol za vozače. Od 1. septembra 2013. vožnja po ruskim drumovima u pripitom stanju se kažnjava sa 30.000 do 50.000 rubalja, odnosno od 920 do 1.600 dolara, i uzimanjem vozačke dozvole do tri godine. Izbora praktično više nema - ili piju ili voze.