MRŠAV DOGOVOR I DEBELA PARNICA

Ma, nije moj Steva loš čovek, ali, gospodine sudija, ne možemo mi zaraditi koliko on, tako ješan, može pojesti. Kako se skućiti ako sve ode u njegovu stomačinu? On više ni iz kreveta ne može pa predlažem da ga vi obiđete i sami se uverite, zavapila je Marica

Našim bogatim jezikom smo odavno umno izrekli da je bolji mršav dogovor nego debela parnica, ali to nas izgleda nimalo ne sprečava da se ne ubrojimo u narode koji baš vole da se tuže i sude. Pre par meseci smo prema jednoj statistici Saveta Evrope i diplomirali na tome jer, kako nam izmeriše, svaki trideset prvi građanin Srbije se parniči, dok u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji to čini tek svaki pedeset šesti!

Ostanulo nam, vele istoričari, od cara Dušana i njegovog jedinstvenog Zakonika pa eto do današnjih dana, jer ako država može da ima svoje zakone, e onda kome zabraniti da ima svoje poimanje pravde i prava. A bogata je riznica tih čudnih, iznenađujućih, a često i vrlo smešnih događaja po našim sudovima. A dogodovština prepuna usta advokata, sudija, tužilaca, novinara i vaskolikog naroda na tu temu.

Advokati i sudije u Sremu vole kad se povede priča o brakorazvodnim parnicama da pod obavezno spomenu i slučaj Marice i Steve, supružnika iz Inđije, kad je ona tražila razvod jer njen muž toliko puno jede da su osiromašili pa da ih to odvede u propast! Priznaje Marica da je htela da ugodi svom voljenom Stevi, ali kad je vaga pokazala - 170 kilograma, a svi prihodi odoše na njegovo prejedanje, više kaže nije mogla da trpi. Tu bi dodala i ekstra trošak jer se Steva morao iseliti iz bračnog kreveta pa je komšija stolar morao da pravi za njega neki poseban, ojačan. Na suđenje je došla samo ona jer njen Steva nije bio dovoljno pokretan da stigne do sudnice, ali se i danas prepričavaju njene reči:

- Ma, nije moj Steva loš čovek, ali, gospodine sudija, ne možemo mi zaraditi koliko on, tako ješan, može pojesti. Kako se skućiti ako sve ode u njegovu stomačinu? On više ni iz kreveta ne može pa predlažem da ga vi obiđete i sami se uverite - zavapila je Marica.

Tako i bi, pa sudija ode da obiđe grešnog Stevu i uveri se u Maričine reči. Zna se još samo da je taj brak razveden na sledećem ročištu.

Inače, u navođenju ovakvih primera ima i jedna neslužbena sudska statistika, da je, recimo, u poslednjih petnaest godina od deset brakorazvodnih parnica u čak devet slučajeva žena podnela zahtev. Znači, bez obzira na to ko je uzrokovao bračnu netrpeljivost zajedničkog života, one su hrabriji partner koji podiže tužbu za razvod. Iako je on, opet po nekoj statistici, češće sklon preljubi, ipak nije i kuražniji da okonča postojeći brak. Ali to je, izgleda, samo statistika. Idemo dalje.

Zamislila tako jedna Čačanka da sve što joj se nakupilo za dve decenije braka, gomile besa i revolta, saspe u lice svom suprugu pred svedocima u sudnici. Rešila da lepo čuju sudija, zapisničar i advokati kakav je bio taj njen mučeni brak i šta je sve trpela, da olakša dušu i mirno započne novi život. Kad ono, umesto njenog supruga, došao samo advokat, pa će ona sudiji:

- Gospodine sudija, ja od ovog tu čoveka ne mogu da se razvedem. Niti ga poznajem, niti sam s njim bila u braku. Ko je on?

Uzalud su bila objašnjenja sudije da je takav razvod po zakonu i da propisi omogućavaju da se, umesto njenog supruga, pojavi advokat s punomoćjem i da se razvedu tako. Ali ona ni da čuje za takvu proceduru.

- Dovedite vi meni mog muža da mu kažem sve što imam pa da idemo svako svojim putem. A sa ovim čovekom ovde, što hoće, kao, da se razvede od mene, ja nemam ništa.

Nekako posle silnog ubeđivanja nagovoriše je da pristane na takvu proceduru jer su svi zakonski uslovi bili ispunjeni i nije se moglo zakazivati novo ročište. Ona preko volje jedva izgovori: „Dobro onda, slažem se i sa ovakvim razvodom."

Isto učini i advokat u ime svog klijenta.

Kad je izašla iz sudnice žena i dalje nikako nije mogla da prihvati šta se to dogodilo jer je bila silno razočarana što ne reče sve što je planirala o svom bivšem dragom.

- Ma, ko da se i nisam razvela. Ipak to nije to - jadala se ljuta Čačanka.

A brak sve češće puca i zbog sve većeg prisustva supružnika na društvenim mrežama. Poznati advokat Dragomir Mrdalj u priči novinarima odmah navodi i jedan od zanimljivijih slučajeva brakorazvodne parnice, gde se dvoje ljudi rastavilo zbog neverstva putem Fejsbuka.

- Dok je suprug bio na poslu, supruga je određeni deo vremena provodila na Fejsbuku i tako počela da se dopisuje s drugim muškarcem, koji je zapravo na kraju bio glavni razlog razvoda između to dvoje mladih ljudi - priča advokat Mrdalj.

On objašnjava da je muž otkrio neverstvo supruge tako što je, koristeći isti kompjuter, pokušao da se uloguje na svoj Fejsbuk nalog, ali s obzirom na to da je supruga zaboravila da izbriše istoriju u pretraživaču, kompjuter je sačuvao njenu lozinku pa je suprug nenamerno ušao na nalog svoje supruge, gde je otkrio njeno dopisivanje s drugim čovekom.

- Tokom brakorazvodne parnice ispostavilo se da je i ranije bilo određenih neslaganja i trzavica među bračnim partnerima, ali da je glavni razlog momenat kada je suprug video poruke svoje žene i drugog čoveka i tako otkrio njeno neverstvo - priča advokat Mrdalj i dodaje da pomenuti suprug nije hteo da pređe preko toga i podneo je zahtev za razvod braka, koji se okončao razvodom.

Krevet na pola i ometanje poseda

Jedan bračni par s Novog Beograda se dugo razvodio i najzad razveo, ali je pokrenut i spor oko bračne tekovine. Ipak, najveća muka je bila to što su imali samo jednu garsonjeru od oko 20 kvadrata, a niko nije hteo da je prepusti onom drugom i iseli se. Osim bračnog kreveta, nije bilo mesta u malenoj garsonjeri za još jedan ležaj, pa nađoše interno rešenje da preko njega postave paravan od tamne zavese i da se tako podele. Svako se presvlačio sa svoje strane paravana. Ali jedne noći za vreme spavanja proturi se muževljeva noga kroz paravan i prebaci se preko ženinih nogu. Ona se trgnu, nastade galama i njena pretnja tužbom „za ometanje poseda".

I bi tako, žena sutradan ujutru, pošto nije imala adekvatan beli papir, uze karton za pakovanja ženskih čarapa pa napisa tužbu protiv muža. To pisanije stiže do opštinskog suda, ali tad se sudija uvredi što je sve napisano na kartonu za čarape pa odgovori toj ženi da u propisanoj formi uredi tužbu. Ali tvrdoglava žena „uredi tužbu" opet na kartonu od čarapa, što sudiju opet razljuti iako je tužba sadržala sve što je potrebno da se po njoj postupa. Novu tužbu te žene viši sud je usvojio! Rešenje prvostepenog suda je ukinuto i postupak se morao nastaviti jer zakon nije predviđao na čemu će se tužba sastavljati. Nažalost, niko nije znao da kaže kakav je bio pravosnažni sudski epilog povodom „ometanja poseda u bračnom krevetu".

Zamenili žene

Početkom dve hiljaditih u Beogradu se desio jedan jako neobičan slučaj, kad su izvesni Petar i Gordana, komšije s Miljakovca, saznali i uhvatili na delu svoje supružnike, Jelenu i Stevana, u ljubavnoj vezi! I kako već biva, izbi buka, gužva i galama, ali se začudo desi da se sve to primiri na još neobičniji način. Brakovi se brzo razvedoše, ali u tim mesecima patnje, a u oba braka je bilo i po dvoje dece, Petar se pojavi jednog dana pred Gordanom s velikim buketom crvenih ruža i zaprosi je! I ona pristade. Neobično jeste, ali je srećan kraj bio na vidiku. Ipak, kao u većini bračnih sporova, sve ide nekako dok ne krenu pitanja deobe imovine. Petar i Stevan se brzo saglasiše da u stvari samo zamene žene, ali Gordana i Jelena su insistirale, ipak, na tome da ostanu svaka u stanu u koji je uložila mnogo i novca i emocija. U Petom opštinskom sudu u Beogradu su jako dugo raspetljavali ovaj nesumnjivo složen slučaj, u kojem niko nije pokazivao želju za kompromisom. I to je toliko trajalo da ni narator ove priče ne može tačno da se seti kakva na kraju beše presuda, ali zna da niko na kraju ne beše zadovoljan presudom. Ali zna da ti novi brakovi još uvek traju.

U istom sudu pamti se još jedan neobičan slučaj kad se otvarao testament iza izvesnog pokojnog Nikole T. Naime, taj Nikola je imao veliku ljubav još iz studentskih dana, Veru, koju će pak sresti mnogo godina kasnije, ali sad već kao ženu koja je odavno u srećnom braku. Taj njihov slučajni susret pretvoriće se s vremenom u još nekoliko namernih viđanja uz kafu i pićence u restoranu njihove mladosti, „Maderi" kod Tašmajdanskog parka. U nekim od tih viđanja prisećali su se neispunjenog sna iz njihove mladalačke veze da otputuju na krstarenje Volgom. E, Volga, Volga... Pričali su i kako je život često nepravedan što im bar nije podario to romantično putovanje evropskom rekom, ali...
Nikola je, što Vera nije znala, u međuvremenu postao teži srčani bolesnik pa je jako teško podnela njegovu iznenadnu smrt. Dok se čitao Nikolin testament, desila se i jedna neobičnost koja se ne pamti pod krovom Petog opštinskog suda, a to je njegova poslednja želja da svu svoju imovinu ostavi svojoj zakonitoj supruzi, ali... ima i to „ali", da se deo novca s njegove štedne knjižice dodeli izvesnoj Veri, čije puno ime i adresu navodi, kako bi otputovala na krstarenje Volgom!

U sudnici je tog trenutka zavladao neprijatan tajac, kako za sudiju i advokata jer za tako nešto u svojim bogatim karijerama nikada nisu čuli, tako i za suprugu pokojnog Nikole. Udovica nije želela da ospori deo poslednje volje njenog supruga, a kako se pričalo, imala je samo jednu želju - da upozna tajanstvenu Veru. Prema ovoj verziji priče, njih dve su se upoznale i popile piće baš u „Maderi", omiljnoj kafani iz mladosti njihovog Nikole.

Jedino je sudiji bilo neprijatno

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu i danas ima onih koji pamte čuveni slučaj, od pre decenije, kada su mladoženjini roditelji tužili mladine u sporu poznatijem kao „ko je više pojeo pečenja, sarmi i torti" i ko se o tome hvalisao, a ko koga izvrtao ruglu. Elem, mladoženjini otac i majka, inače tri decenije gastarbajteri u Nemačkoj, zamislili su grandioznu svadbu, o kojoj se i dan-danas priča u okolini Petrovca na Mlavi. S mladinom stranom su podelili većinu troškova. Samo u pripremi svadbe dogodio se do tada neviđen pokolj stoke i živine, gde je stradalo na stotine prasića i jaganjaca, kao i više od 200 peradi. Tone piva, vina i rakije, kao i desetine torti. Naravno i muzika, sa čak tri pevačice. Ima još toga... Bogate oba porodice pa se bahatilo. Znate već stihove o paradi pijanstva i kiča, ali beše to svadba koju još pominju u dolini pokraj Mlave.

I sve bi to ostalo u tim grandioznim okvirima da, kako mladin, tako i mladoženjin otac, nisu posle svadbe krenuli po kafanama da olajavaju drugu stranu na temu ko je više kitio muziku, ko je pojeo više pečenja i torti, te čija je zaova bila najveća izelica, a čiji je opet bratanac popio bure piva i još mu nije bilo dosta! Naravno, malograđanska posla pa su i oni koji su ih slušali odmah išli sutra da prepričavaju svadbu. Pale su teške reči, pretnje i očekivane tužbe i kontratužbe. Narod je tamo maltene prestao da gleda turske i latino serije jer je ovo bilo triput zanimljivije. I dok se narod tako ludo zabavljao, a advokati pošašavili od para, jedino je, izgleda, sudiji tu bilo neprijatno pa presudi da se prijatelji izmire i rukuju u sudnici, a i da zajednički podele troškove sudskog spora, baš kao onomad, i za svadbu. Da ne zaboravimo, posebno je neprijatno bilo njihovoj deci, koja su na suđenje došla kao svedoci držeći za ruku sinčića i izjavili da ih je sramota zbog roditelja i tog brojanja pojedenog pečenja, sarmi i torti. Ali rekoše i to da sve to nijednog trenutka nije pomutilo njihov srećan brak.

U istočnoj Srbiji se odvajkada prave svadbe o kojima se priča, i to i zadugo posle njih. Tako pre par godine beše jedna svadba koju niko još ne može da zaboravi, naravno, sa sve sudskim epilogom. To svadbeno veselje u negotinskom selu Mihajlovcu svatovima je ostalo u vrlo neprijatnom sećanju, i to po supi koja je mogla da bude vrhunska da je jedan gost s mladoženjine strane nije „zapržio" ricinusom. Zbog toga se kasnije našao i pred Opštinskim sudom u Negotinu.

(Nastaviće se)

NE PROPUSTITE:

PRAVOSUĐE KOJE SU POJELI SKAKAVCI