O Veselinu Mujoviću sve je tačno

- Znaš li ti, doktore, ko je R. M. On je načelnik... Ne. On je Bog. Sve oni znaju, doktore. Sve imaju snimljeno. Ali je on i moj brat. On će ti pomoći. Ako neko može da ti pomogne, može on. Ja ću te odvesti kod njega, doktore. Ne brini. Ovu rečenicu je najčešće izgovarao Veselin Mujović zvani Vesko.
Ko je Veselin Mujović, šta je sve on radio i šta sve on zna, pitaćete se. Nije problem što se vi pitate, problem je što se ne pita specijalni tužilac u Srbiji. Dijamant, kad se iskopa, izgleda kao obični kamen, manje-više. Tako i Veselin Mujović izgleda kao i svaki drugi prevarant, razume se u boju, miris i ukus podneblja sa koga dolazi. Ali nije. Veselin Mujović je pravi dijamant, najdragoceniji za srpsko Specijalno tužilaštvo. Koga je sve poznavao Veselin Mujović, sa kim je sve drugovao, koga je sve bratom i pobratimom zvao, ko mu je dolazio na noge i čija je vrata nogom otvarao, koga je ucenjivao, u čije ime i po čijem nalogu, koga je saslušavao, za koga je sve i šta je sve radio... Kada bi Veselin Mujović na bar neka od ovih pitanja odgovorio, mnogo bi jasnija srpskim pravosudnim organima bila veza između kriminala i politike, policije i kriminala, i policije i policije
Veselin - Vesko Mujović je lik, pravi književni lik. Izmišljen, a nije izmišljen. Film "Uhvati me ako možeš" je tek sinopsis za scenario za film koji bi se po dosadašnjem životu Mujovića mogao napisati. A njegova karijera nije ni blizu kraja, sudeći bar po crnogorskim medijima u kojima se u zadnje vreme provlači ime Mujovića kao čoveka koga je Specijalno državno tužilaštvo koristilo kao prikrivenog islednika u slučaju koji se vodi protiv lidera Demokratskog fronta. Transkripti koji su se pojavili u javnosti jasno govore da je Mujović učestvovao u toj raboti, ali je sam tvrdio da se zapravo radi o merama tajnog nadzora koje je tužilaštvo primenilo prema njemu. Pravdao se da je zaista saradnik suda da bi imao bolji tretman i da ne bi bio optužen za prevaru Svetozara Marovića i Lazara Rađenovića. Od prvog je uzeo 800.000 evra, a od drugog 200.000 da im olakša položaj i spase ih od istrage tužilaštva. Poslovično oprezni Marović, s kojim je Mujović kontaktirao, nije mu mnogo verovao, ali je poslao dvojicu svojih telohranitelja da proprate kretanje Mujovića nakon sastanka sa njim. Bio je iznenađen kada je saznao da se nakon sastanka s njim uputio pravo u tužilaštvo i da je tamo proveo neko vreme u kancelariji tužioca. Marović je bio iznenađen, ali dileme više nije bilo. Kesa je odrešena. Kasnije je priča dobila drugi tok i Mujović je uhapšen po prijavi Marovića, čak je saslušana i Mujovićeva ćerka Seka koja je bila zaposlena u podgoričkom sudu. Inače, porodični pedigre Mujovića upućuje da se radi o dobrom poznavaocu zakona. Sad sa ove ili one strane. To su već finese. Kao što smo rekli, ćerka mu radi u sudu, brat mu je profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a ujak mu je niko drugi do Mušika Dujović, predsednik Apelacionog suda u Podgorici. O bližoj i daljoj rodbini, zaposlenoj u svim mogućim organima bezbednosti, da i ne govorimo. Neki u Crnoj Gori smatraju da se radi o porodičnom biznisu i da je Veselin tek istureni igrač, da ne kažemo izvršni direktor male porodične manufakture za pravno-poslovno-politički konsalting sa elementima psihološkog rata. Ali sve je ostalo na insinuacijama, ali bez konkretnih dokaza osim za veselog Veselina.
Veze sa srpskim i crnogorskim službama na koje se pozivao Veselin Mujović u časovima očaja, potrebe i svojih preduzetničkih aktivnosti definitivno su postojale. Kakva je njihova priroda i karakter i zašto je npr. Rodoljub Milović Mujoviću dao službeno obezbeđenje, znaju samo oni. Mnogo je bitnije i za priču slikovitije šta je to sve Veselin Mujović radio. Jasno je da mu je kao i svakom Crnogorcu rodna gruda bila mala. Tržište na kojem je Mujović razvijao svoju delatnost bila je i Srbija. Špartajući u službenom automobilu MUP-a Srbije Mujović je redefinisao pojam prevare iz Krivičnog zakonika Republike Srbije. Tako je pomenutog doktora, koji je inače vrhunski abdominalni hirurg, olakšao za 150.000 evra. Prvo ga je dramatično verbalno upozorio, a zatim ga je i odveo kod pomenutog načelnika (ime i prezime poznato redakciji) gde se uverio u svog potencijalnog dželata i svog spasioca. Još kada mu je policajac saopštio da je "Veselin Mujović njegov brat, i da ga samo sluša jer će mu on samo pomoći u životu", doktoru je bilo jasno. I da nije imao 150.000 evra, rodio bi ih.
Drugi primer je sa izvesnim biznismenom, vlasnikom poljoprivrednog dobra u Sonti, sa kojim je sarađivao, da bi kasnije nesrećni čovek velikom svotom novca platio svoju slobodu. Nije se libio Mujović ni da se upusti u poslovne kombinacije sa ljudima bliskim Darku Šariću, kao potonjem svedoku saradniku Nebojši Joksoviću sa kojim ima gomilu neraščišćenih računa u vezi sa prodajom nekretnina u Beogradu i Podgorici. Na stranu to što je samoinicijativno izigravao kurira između srpske tajne službe i crnogorske u poslovima oko predaje Darka Šarića. U Beogradu je pričao da je čovek Podgorice, a u Podgorici da radi za BIA. Trebalo je prilično vremena da se u ovu verziju posumnja. Kada je video da tu nema novca a ni nekog drugog interesa za njega i njegove prijatelje, Mujović se izvukao neoštećen iz ove priče.
Za film je i jedan od njegovih ranijih uradaka kada je 2006. ili 2007. godine trgovao jednom kućom u Krunskoj ulici u Beogradu. Potencijalni kupac je bio biznismen, u to vreme uspešan uvoznik konditorskog repromaterijala i blizak Borisu Tadiću. Uvlačeći ga u poslovne kombinacije, Mujović je čoveka (ime i prezime poznato redakciji) odveo u Podgoricu gde je izrežirao susret u garaži stambenog kompleksa "Vektra" sa bratom Mila Đukanovića. Verovatno misleći da se radi o komšiji, Đukanović se kurtoazno javio, dok je biznismen iz automobila posmatrao scenu. Ovaj detalj Mujović koristi kao mamac i uz obećanje još nekoliko unosnih poslova izvlači 400.000 evra.
No nisu svi poduhvati Mujovića bili uspešni. Od sina jednog od najbogatijih Srba, ako ne i najbogatijeg, tražio je, kažu naši izvori, 700.000 evra da bi ga njegovi prijatelji na čelu sa načelnikom skinuli sa optužnice na kojoj je bio zajedno sa ocem i još nekim ljudima. Sastanci su održani u Atini, ali nije poznato da li je Mujović nešto inkasirao iz ovog posla, ali se zna da je od žrtve tražio da za reketiranje i iznudu optuži tadašnjeg šefa BIA Aleksandra Đorđevića. Nije to Mujoviću da mimo turističkih aranžmana putuje u Atinu. Bar dva puta tokom 2012. i 2013. godine je Mujović dolazio u posete Branku Lazareviću, bivšem šefu kabineta Ivice Dačića, nudeći i njemu svoje usluge.
Takođe u pokušaju da od suvlasnika najveće agrarne kompanije u Srbiji i nekadašnje žrtve otmice zemunskog klana iznudi 600.000 evra, do posla nije došlo zato što se u ceo biznis umešala i jedna žena koja je radila u toj firmi, a koja je ranije imala iskustva sa Mujovićem koji se pojavljivao sa posrednik u nekim poslovnim sporovima između nje i Svetozara Marovića. Mujović novac nije dobio, ali je par dana nakon toga dobio batine u jednom podgoričkom kafiću. Ova dva događaja ne moraju biti u nužnoj korelaciji, ali...
Drugi put je pokušao da od predsednika jednog sportskog kluba i bivšeg političara iznudi novac preteći mu nekakvom optužnicom koja se protiv njega sprema, ali mu, eto, on izvesno može pomoći. Novac nije dobio, ali je ubrzo završio u pritvoru u srpskom zatvoru.
Ipak, Mujovića najbolje opisuje jedna situacija iz zatvora kada je on raspoređen u istu ćeliju sa jednim poznatim srpskim kriminalcem. Iskusan i sa velikim robijaškim stražom, čovek je odmah shvatio o čemu se radi, ali je prihvatio igru praveći se nevešt. Sve dok jedne noći negde pred zoru nije podigao Mujovića iz kreveta i rekao: "Pričaj sve što znaš. Zašto si ovde? Ko te poslao? Šta treba da saznaš?". Ne samo da je govorio sve što zna, već i sve što je čuo uz obavezno i bukvalno ljubljenje ekstremiteta. Ruku i nogu da ne bude zabune. Čojstvo, junaštvo i ostale stvari bejahu u drugom planu. Prazno pozivanje na njih ne bi imalo svrhu. Dva dana nakon tog incidenta premešten je iz ćelije.
Ako bismo mogli svesti priču o Veselinu Mujoviću na jednu rečenicu, ona bi bila - sve što ste čuli o njemu je sigurno tačno. Ništa nije urbana legenda. A čovek je definitivno vredan Holivuda, ne kao heroj ili negativac. Za to je ipak potreban kakav-takav karakter.