OD DRVETA NE VIDIMO ŠUMU

Momci koji su na Košutnjaku odsekli jedno stablo digli su na noge sve tabloide i televizijske stanice po Srbiji, dok šumokradice koje godišnje odseku hektare šuma po čitavoj Srbiji ostaju ispod radara medija

Zašto je jedno stablo na Košutnjaku koje su bahati mladići odsekli kako bi napravili roštilj za prvomajski uranak uzbudilo javnost vi­ še nego masovna seča šuma koja se mesecima dešava svuda po Srbiji? Zato što je moderno biti ekološki osvešćen? Ne! Zato što se prvo dogodilo pred kamerama, a na drugo žmure i očevici. Konkretno, da bi neko isekao hektar stoletne šume, što se masovno dešava po zapadnoj i istočnoj Srbiji i na Kosovu, nije dovoljna samo lopovska narav. Najverovatniji scenario je onaj u kojem potpla­ ćujete i šumara i lokalnog policajca, pa tek onda, po mesečini, krenete u pljačku zeleniša. Taj sitni dil dovoljan je da se iseku stotine kubika neke buduće građe, a vaše je samo da obezbedite prevoz. Neko će re­ ći, nema tu korupcije - dođe neka budala s testerom i cepa. Ali kako bi se, u tom slučaju, moglo desiti da neko nasumice se­ če samo državnu šumu, a da ne zakači nijedno stablo u privatnom vlasništvu? Nikako! Baš takav slučaj nedavno je zabeležen na Orovičkoj planini u okolini Ljubovije. Da stvar bude gora, to se dešava i u nacionalnim parkovima Fruška gora i Kopaonik, na Staroj planini... Umesto ekoloških i turističkih bisera, stvaraju se goleti, kojima trebaju desetine i stotine godina da se oporave. Ili u gorem ali realnijem slučaju, ostaju erozivna zemljišta na kojima eventualno nikne poneki hotel. U privatnom vlasništvu.

Ilegalna seča i krađa šuma najčešće je krivično delo u oblasti ekologije u poslednjih deset godina. Nije svaka seča šume uništavanje prirode, već samo ona bez plana i suprotna propisima. Kada je kontrolisana, seča utiče pozitivno na životnu sredinu. Po zakonu, ukoliko se utvrdi da je posečeno više od jednog kubika drveta, u pitanju je krivično delo za koje je predviđena i zatvorska kazna, dok se za prekršaj piše prijava i kazna od oko 100.000 dinara.

Ministar životne sredine Goran Trivan do 2004. radio je u preduzeću „Srbijašume“ i diplomirao je na Šumarskom fakultetu. Iako formalno to nije njegov resor, odlično je upoznat s problemima.

- Na moje insistiranje, godinama se radilo na pošumljavanju. Bespravna seča je stalni problem jer zemlja koja je u ekonomskoj krizi kroz to uvek plaća. I ranije smo se borili protiv toga. Inspekcija to može da utvrđuje, ali bez saradnje sa inspekcijom objektivno ne možete da rešite problem. Ne znam da li i dalje važi taj zakon, ali bilo je pravilo da ako nekog uhvatite da prevozi bespravno posečeno drvo, bez žiga, oduzima se i drvo i vozilo. Kazna je bila vrlo ozbiljna. Danas o onome što se dešava u nacionalnim parkovima dobijamo informacije iz medija. Naše ministarstvo nije nadle­ žno za to, već je to resor ministra šumarstva i poljoprivrede, ali mene to ne sprečava da o tome stalno govorim. Tražili smo od Nacionalnog parka „Fruška gora“ da nam dostavi šta se tamo dešavalo i ko je šta utvrđivao. Jasno je da oni ne mogu, kao i svi koji gazduju šumama, da utvrde u svakom trenutku šta se događalo, ali je lek u saradnji s policijom, i još važnije, uz učešće medija, koji otvaraju ta pitanja i objavljuju dok se to dešava - objašnjava Trivan, dodajući da se u tom pogledu „Srbijašume“ trude, ali moraju da učine više.

- To važi za sve nas u lancu: šumare, čuvarsku službu, inspekciju, komunalnu policiju u gradovima... I policija treba da se trudi da to spreči kako bi se šumokradice hvatale na delu. To su ozbiljni zločini. Drago mi je da se javnost podigla povodom Košutnjaka. To jeste jedno stablo, ali je čitava tema podignuta na novi nivo. Pokrenuo sam, s tim u vezi, i pitanje formalnog i suštinskog statusa zaštićenih nacionalnih dobara, pa i nacionalnih parkova. Prvo, kako se njima gazduje, kako se čuvaju i da li to treba da ostanu. Na Kopaoniku se seče šuma da bi se izgradio hotel, i to mi je paradigma. Da li je Kopaonik nacionalni park i da li ćemo poštovati svaki detalj propisan našim i evropskim standardima ili ćemo se predati i reći da ne možemo da se izborimo, recimo, s divljom gradnjom? Onda treba da dodamo da Kopaonik nije nacionalni park. Treću opciju ne vidim. U narednih godinu dana želim da izvršim reviziju svih zaštićenih dobara pa da vidimo gde smo - podvlači Trivan