RUSI ODNELI TAJNA TESLINA DOKUMENTA

Mirko Marković, tajni agent Kominterne, dan pre američkih obaveštajaca uspeo da odnese tri puna sanduka dokumenata iz Teslinog apartmana u hotelu „Njujorker" i prosledi ih ruskoj tajnoj službi

Sasvim je moguće da je Nikola Tesla i danas, sedamdeset i jednu godinu posle smrti, najviše spominjano ime u dnevnoj i ne samo stručnoj komunikaciji u svetu. Teslomanija trese planetu, a tako je bilo i u vreme dok je bio živ. Svet je bio opčinjen istraživanjima slavnog naučnika od onog trenutka kad je u Njujorku prikazao svoj izum o daljinskom upravljanju brodovima, železnicom, automobilima. Svi su bili ubeđeni da će veliki Srbin promeniti svet iz temelja. Popularniji je od bilo koje rok, pop ili filmske zvezde, a tek zarade koje donose njegovi patenti s kamatama, teško bi isplatio BDP planete. Mediji širom sveta pisali su tada čudnovate, često i bajkovite priče o njegovim otkrićima, što se nastavlja i danas. Čak multinacionalne korporacije često, sam bog zna sa čijim ovlašćenjima, rabe njegovo ime. Svojataju ga mnogi, čak i Hrvati, koji su mu spomen-kuću više puta rušili, palili i skrnavili mu spomenik u Smiljanu. Koliko je objavljeno knjiga o velikom pronalazaču, moguće je utvrditi. U Rusiji kažu da se po jedna štampa svakih dvadesetak dana...

Teslomanija je tek postala urnebesna kad je FBI, septembra prošle godine, skinuo oznaku tajnosti sa svih dokumenata koji su bili u vlasništvu slavnog naučnika, uključujući sve one dokumente zaplenjene sasvim neovlašćeno od američke države na dan njegove smrti, 7. januara 1943. godine. FBI je ostavio još tri dokumenta koja i dalje nose oznaku „strogo poverljivo", što je opet aktuelizovalo navodno Teslino otkriće „Zrak smrti"! Da je taj projekat velikog pronalazača suva realnost, podseća „Njujork tajms", koji je još 11. jula 1934. objavio razgovor s Teslom i priču o „Zraku smrti", koji u jednom mahu može da uništi 10.000 ratnih aviona na udaljenosti od 400 kilometara.

O Nikoli Tesli i njegovoj zaostavštini nepobitne su dve činjenice: svi, bez izuzetka, tvrde da je on genije koji je pokraden za života - vešti industrijalci su prisvojili njegove pronalaske te je on umro kao puki siromah; drugo, kada bismo iz savremenog života eliminisali sve što je bazirano na Teslinim izumima, 80 odsto sveta bi stalo, od frižidera do hibridnog automobila...
Moguće je da „Zrak smrti" malo naginje ka naučnoj fantastici, ali u svakom slučaju, osamdesetih godina prošlog veka predsednik SAD Ronald Regan je pretio Sovjetima novim oružjem naziva „Ratovi zvezda", odnosno moćnim laserskim zracima koji „neodbranjivo mogu da unište bilo koji cilj na zemlji". Tajni i javni ratovi o tome ko će pobediti u moćnijem i sofisticiranijem naoružanju između SAD i Rusije nastavljaju se i danas, a prisutna je i tvrdnja da će povagnuti ona strana koja ima važniji dokument iz Tesline zaostavštine.

O „Zraku smrti" i „Savršenom štitu" nešto kasnije. Jednako je zanimljivo pitanje kako su pored Amerikanaca Rusi, kažu i Kanađani, došli do važnih dokumenata iz Tesline zaostavštine. Indikativan je sadržaj razmene poverljivih dokumenata između Komande Vazdušne tehničke službe (ATSC) u Rajt Fildu, Ohajo, u kojoj su 1945. i 1947. obavljena neka najstrože čuvana ispitivanja. Ta dokumenta se pominju i u dokumentima FBI koja su obnarodovana septembra 2017, a pominje ih i Aleksandar Milinković u knjizi „Teslino tajno oružje". Avgusta 21. godine 1945, ATSC je zatražio od komande u Vašingtonu da im na sedam dana obezbedi „neka dokumenta za koje strane sile pokazuju interesovanje", a njima su potrebna „u jednom projektu za nacionalnu odbranu". Komanda u Vašingtonu daje saglasnost da se dokumenta ustupe Komandi vazdušne tehničke službe i moli da se iz „Trampovog dosijea", odnosno iz Biroa za imovinu stranaca (gde je čuvana Teslina zaostavština), pošalju ta dokumenta.

Međutim, četiri meseca kasnije, pošto su dokumenta poslata vazduhoplovcima u Ohajo, Ralf Doti, šef Vojne obaveštajne službe u Vašingtonu, javlja Džejmsu Markamu iz OAP-a da ta dokumenta nikada nisu stigla u odredište. Važna dokumenta su „nestala u transportu". Pala je sumnja da su ih Rusi vešto preuzeli.
To je, naravno, samo sumnja. Međutim, „Ekspres" je došao do nepobitnih saznanja da su važna dokumenta iz Teslinog naučnog opusa završili kod Rusa odmah posle Tesline smrti. Naime, Mirko Marković, tajni agent Kominterne, mnogo pre agenata FBI je, zajedno sa Savom Kosanovićem, došao u Teslin apartman broj 34 u hotelu „Njujorker" na 33. spratu. Marković u svojim memoarima „Odabrani put" piše da je upoznao Nikolu Teslu kao glavni urednik „Slobodne reči" u Pitsburgu, pričali su o boljševičkoj revoluciji, „za koju je Tesla imao veliko poštovanje".
„Prema ustaljenom dogovoru, bez obzira na rane jutarnje sate kad bih stigao u Njujork, ja bih se sa železničke stanice javio Savici Kosanoviću, ondašnjem ministru kraljevske vlade u izbeglištvu. Tako je bilo i tog hladnog 7. januara 1943. Javio se iako je bilo četiri sata ujutro. 'Znao sam da ćeš stići. Čekam te, zajedno ćemo tamo, ujak je umro!'

Stigli smo u hotel 'Njujorker', na 33. sprat, a ispred Teslinog apartmana stajao je policajac. Vrata su bila otvorena. Sa desne strane, pored zida, na mesinganom krevetu, naslonjen leđima na tri velika jastuka, ležao je Nikola Tesla, kao da spava. Savica je nepomično stajao pored Teslinog uzglavlja. Prišao sam mu i pogledom ga zamolio da stanemo pored prozora, gde nije bilo nikoga. Šapatom sam ga zamolio da mi dozvoli da pozovemo taksi-službu i da Tesline ormane prenesemo u njegov apartman u hotel 'Navaro'. 'To je glavna zaostavština Teslinog genija', rekao sam. 'Ima vremena... to sad nije važno', odgovorio je. Posle nekoliko sati pred hotel su stigla dva vojna kamiona, po naredbi iz Pentagona, da utovare pomenute ormane...", piše u memoarima Mirko Marković.

Međutim, Draško Marković, sin Mirka Markovića, inače poznati beogradski privrednik, otkriva pravu istinu o Teslinoj naučnoj zaostavštini.
„Moj otac u memoarima, iz bezbednosnih, ali i službenih razloga, nije ispričao pravu istinu. On je znao da će Pentagon i FBI pokupiti dragocenu dokumentaciju pa je pre nego što su stigli u apartman 34 na 33. spratu hotela već spremio tri velika drvena sanduka i šest kršnih momaka koji su odneli dokumentaciju koju je on ranije fiksirao zajedno s Kosanovićem. Sanduci su otpremljeni u luku, u dogovoru s ljudima iz sovjetske službe, koji su ih preuzeli. Sve je odrađeno za sedam do deset minuta. Otac je umro 1988. To mi je ispričao, ali morao sam da ćutim dok ne dođe vreme. Pa, i Amerikanci su skoro skinuli oznaku tajnosti sa svih dokumenata o Tesli", kaže za „Ekspres" Draško Marković.
Zanimljivo je da FBI piše da je Tesla preminuo 8. januara, ali u drugim dokumentima piše da je slavni naučnik umro na Božić, 7. januara, što je, moguće, ostavilo prostora za pomenutu akciju o kojoj svedoči Draško Marković.

U jednom opsežnom izveštaju FBI o prisutnima pored odra Nikole Tesle ne pominje se ime Mirka Markovića, ali u jednoj skraćenoj informaciji FBI za Pentagon pominju se imena značajnijih ljudi, među njima i ime Džona Dosa Pasosa, američkog pisca, ali i Mirko Marković. U fusnoti stoji opaska „a ko je Mirko Marković?".
Pored Mirka Markovića, u čestim pričama o sovjetskim obaveštajcima koji su bili u vezi s Teslom pominje se i agent Leonid Tolokosin, koji je navodno otkupio od naučnika određena dokumenta za 25.000 dolara.

Kako su Kanađani došli do dela Tesline naučne zaostavštine, velika je tajna. Zapravo, na tu temu postoji nekoliko verzija priče. Jedna je da su dvojica mladih inženjera u Njujorku često dolazila kod Tesle. On im je dozvoljavao da ponesu neki deo njegove dokumentacije, ali da je vrate sutradan?! Druga je mogućnost je da je neko od agenata FBI radio za Kanađane jer su oni dolazili noću u skladište na Menhetnu, gde je Sava Kosanović čuvao Teslinu dokumentaciju od marta 1943. do početka 1952, kada ju je dovezao u Beograd i predao Muzeju Nikole Tesle.

Ali vratimo se najmisterioznijim Teslinim pronalascima, „Zraku smrti" i „Teslinom štitu". U knjizi Aleksandra Milinkovića „Teslino tajno oružje" piše da je tridesetih godina prošlog veka Tesla javno govorio o ta dva otkrića, ali da nikada nije obelodanio njihovu tajnu. Sovjeti su tvrdili da je najznačajniji deo Tesline dokumentacije, odnosno onaj koji ima veze s njegovim potencijalnim vojnim projektima, ostao u rukama Amerikanaca. Amerikanci, s druge strane, godinama tvrde da su Sovjeti odavno otkrili i koristili „Tesline skalarne talase", navodno osnovu tih oružja. Time tumače činjenicu da su Sovjeti u razgovoru o SALT-u 1975. neočekivano predložili ograničavanje daljeg razvoja novih oružja strašnijih od svega što bi čovek mogao da zamisli. Jedno od ovih oružja je, kažu, i „Teslin bacač", dovršen i testiran u fabrici oružja u Sarisagenu, za koji tvrde da je neka vrsta energetskog lasera.

Poznato je da se Tesla bavio projektom bežičnog prenosa energije na daljinu, da je bio opsednut idejom da ljudi koriste kosmičku energiju koja nas okružuje, što uopšte ne dokazuje da je našao rešenje za dva pomenuta vanvremenska ratna otkrića. Međutim, često se u ovom kontekstu pominju Tesline beleške o radu na tim projektima. Tako, pišući 27. februara 1941. svom sestriću Nikoli Kosanoviću u Beograd, Tesla objašnjava:
„Proizveo sam nedavno novo načelo prenosa neograničene sile za potrebu odbrane predrage domovine..."

U telegramu od 1. marta 1941. piše: „Novo načelo je veoma jednostavno jer dejstvuje mehaničkom snagom izvan ograničenja poznatih sredstava promena u električnu silu. Izvršava se bez iskri. Vidi se samo tanka neškodljiva magla. Smatram da je nemoguće da drugi prisvoje novo načelo pošto upotrebljavam preko 50 pronalazaka u sastavu.
U sastavu nema elektrona. Energija ide u istom pravcu bez ikakvog širenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji se od neutrona. Zrak je u promeru jednak prečniku (atoma) vodonika."
Najkonkretniji opis „Zraka smrti" sadržan je u telegramu Savi Kosanoviću samo tri dana kasnije, 4. marta 1941.
„Stanica deluje mehaničkom snagom od dizelove mašine, moje vazdušne turbine, od pare, električno ili na ikakav način, i pretvara se u električnu naizmeničnu silu pod pritiskom od šezdeset miliona volta, bez opasnosti... Neće biti sjaja. Električna sila goni čestice kroz vazduh brzinom od 11.837.370.000 centimetara na trenutak. To je 0,394579 deo brzine svetlosti. Što sam kazao o aeroplanima, vredi za tenkove, tovarna kola, automobile, razne strojeve...

Čestice mogu biti veće od prečnika atoma vodonika i s njima se metal i svakojaka materija može istopiti na sve daljine, i važni rezultati u ratu i miru postignuti. Čestice su uvek praktično neutroni jer nose 3.723 puta manje elektriciteta nego elektroni, koji se ne mogu proterati kroz vazduh na velike daljine i usled užasne reakcije uništili su u trenutku svaku cev." (Ovi dokumenti nalaze se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.)

Aleksandar Milenković u knjizi „Teslino tajno oružje" podseća na knjigu Džona Malkoma „Teslino trojstvo", gde se citira Teslin opis: „Moj štit je savršena odbrana od najsnažnije artiljerije, a u pogrešnim rukama može da ima ogromno razorno dejstvo. Narod pod zaštitom 'Trojstva' može da napadne druge bez ikakvog straha. Zbog toga sam model oružja napravio iz tri dela..."
Povodom „Teslijanuma 93", održanog u Novom Sadu, „Politika" je 4. oktobra 1993. objavila intervju sa dr Kenetom Korumom iz SAD, koji govori o Teslinom oružju: „Nikola Tesla je govorio istinu, najavljujući tajno čestično oružje. Primenjujući više patenata, jer Tesla nije sve opisao na jednom mestu bojeći se neodgovornih sledbenika, možete da izradite napravu sa snopovima čestica visoke energije koji putuju velikom brzinom. A to je takozvano čestično oružje koje se pominje u nekim knjigama i napisima."

Kenet Korum je fizičar koji je, s bratom Džejmsom, doktorom matematike, uspeo da ponovi neke eksperimente i dokaže da veliki genije nije samo maštao. Oni su jedini u svetu, posle Tesle, stvorili loptaste munje, ali znatno manje od onih Teslinih iz Kolorado Springsa.
U svim savremenim pisanjima o Teslinoj naučnoj zaostavštini posebno se potencira da dokumenta iz Teslinog muzeja u Beogradu (ima ih više od 160.000) nisu uopšte istražena. I njegov ukupan naučni rad predmet je novih preispitivanja. Svet je iznova jednako radoznao prema svemu što je vezano za Teslu, pa je tako „Diskaveri TV" u novembru 2017. emitovao serijal „Tesla - strogo poverljivo" na engleskom, a od januara ove godine prikazuje se i na srpskom jeziku. „Diskaveri" nastavlja tu čudesnu poteru za Teslinim otkrićima, koja je počela na dan njegove smrti, 7. januara 1943. Potera je intenzivirana naročito posle početka osvajanja kosmosa, a trajaće po svoj prilici još dugo...

Zloupotreba genija
S naučnim otkrićima Nikole Tesle ne mogu se porediti nijedna druga u svetu. Tesla je genije. To niko nije sporio, niko o njemu nije zapisao nijednu ružnu reč.
Šta je bitno imati na umu kad razmišljamo o velikom Srbinu iz Smiljana? Nijedan naučnik nije zadužio svet kao on. Njegovi pronalasci učinili su ljudsko življenje humanijim, boljim, jednostavno ljudskijim. Ti izumi modifikovani i unapređeni predstavljaju hleb i so današnjeg čovečanstva. I, što je posebno važno, sva njegova otkrića imaju HUMANO LICE.
A ukoliko bi se ispunio samo deo njegovih proročanstava, kao što je kontrola klimatskih uslova na planeti, što podrazumeva ovladavanje beskrajnom količinom slobodne energije u prostoru, gde bi ljudskom napretku bio kraj? Ali ukoliko bi se to primenilo u vojne svrhe, ukoliko bi se to našlo u rukama jednog ili dvojice planetarnih hegemona, videli bismo lice Sotone.

Tu zapravo počinje priča o savremenoj zloupotrebi Teslinog genija, što dovodi u pitanje svu humanost njegovog stvaralaštva. Tesla je bio je opsednut stvaranjem realnih mogućnosti slanja energije bežičnim putem na daljinu, što su mediji i neodgovorni ovovremenski štreberi krstili kao „Zrak smrti". U svim dokumentima, u privatnoj korespondenciji s rođacima (koje citiramo u ovom tekstu), on nigde ne pominje svoj izum kao „Zrak smrti". I njegova komunikacija i opsednutost „slanjem neograničene sile kroz prostor na slobodnu daljinu", vapaj što nije do kraja završio taj projekat, događa se početkom 1941, u trenucima kad je Drugi svetski rat već počeo i kad je njegova otadžbina u opasnosti.
Nema sumnje da će neko, Kinezi, Amerikanci ili Rusi, ukrštajući Teslina znanja i snoviđenja, napraviti novo strašno oružje, ali to neće biti Tesla. On je u suštini uvek bio humanista, skoro svetac.

Ko je bio Mirko Marković?
Mirko Marković, Srbin iz Crne Gore, agent Kominterne koji je Sovjetima prebacio važna dokumenta Tesline naučne zaostavštine, vlasnik je čudesne biografije. Rođen u selu nedaleko od Podgorice, postao član KPJ sa 17 godina. Dve godine je bio komunistički kurir između Beča i Podgorice. S Vukašinom Markovićem, učesnikom Oktobarske revolucije, sa 20 godina odlazi u Moskvu, gde završava Komunistički univerzitet, a potom i Crvenu profesuru, gde postaje doktor ekonomskih nauka.
Krajem 1935, Kominterna ga s dokumentima na ime Bogoljub Popović kao ilegalca prebacuje u SAD sa zadatkom da širi ideje boljševika, da organizuje KP jugoslovenskih iseljenika. Posle je postao glavni urednik „Slobodne reči" u Pitsburgu. S dozvolom Kominterne odlazi kao dobrovoljac u Španski građanski rat, gde je bio komandant bataljona „Džordž Vašington" u okviru Internacionalne brigade. Tu upoznaje i Ernesta Hemingveja, s kojim je do kraja ostao prijatelj.

Odlukom Josipa Broza, iz Pariza opet odlazi u SAD da nastavi tamošnje započete poslove, odnosno da radi za KPJ i Kominternu. Uhapšen je pri iskrcavanju u SAD i interniran na Kubu. Tu opet sreće Hemingveja, lovi s njim sabljarke po Karibima i uz Hemingvejevu pomoć dobija američku vizu. U činu pukovnika dolazi u Beograd 1945. i najpre obavlja dužnost direktora Tanjuga, a potom dobija mesto profesora političke ekonomije na Ekonomskom fakultetu i na Vojnoj akademiji.
Rezolucija Informbiroa odvela ga je na šestogodišnju robiju na Goli otok. Vraća se u Beograd 1954, ali veoma brzo opet ga hapse i šalju na Sv. Grgur na četvorogodišnju robiju. Njegov prijatelj Hemingvej poslao je protestno pismo Josipu Brozu zbog Mirkovog robijanja.
Posle druge slobode radi u više naučnih instituta, ali tako otkriva kibernetiku kao nauku budućnosti. Zapravo, on je prvi čovek koji se bavio kompjuterima. O tome je napisao 17 knjiga, objavio u zemlji i inostranstvu na stotine brošura i prevoda o kibernetici. Umro je u Beogradu 1988.