ANONIMNA SVETSKA ŠAMPIONKA

ANONIMNA SVETSKA ŠAMPIONKA


 Suština svakog odnosa je da imate razumevanja za osobu pored sebe, to nas uči mlada Jovana Zoranović, koja je pre dve godine osvojila svetski šampionat u bridžu sa partnerkom Selenom Pepić. Za ovu buduću naučnicu na ETF-u u Novom Sadu, koja govori četiri strana jezika, skoro niko u javnosti ne zna 

Bridž je nastao na temelju starijih kartaških igara i datira iz 16. veka. Svetsku popularnost je stekao u SAD tridesetih godina prošlog veka. Ova strateška igra ne samo da održava pamćenje i poboljšava moždane vijuge već i telo čini zdravijim. Prema studiji iz 2000. godine koja je sprovedena na Berkliju, otkriveno je da deo mozga koji se koristi u igranju bridža direktno stimuliše imuni sistem. Biznis magnat, multimilioner i filantrop Voren Bafet obožava tu igru.

– Bridž je tako senzacionalna igra da ne bih imao ništa protiv da odem u zatvor ako bih imao tri cimera u ćeliji koji ga pristojno igraju i koji su spremni da igraju 24 sata sa mnom – rekao je Bafet.
U Srbiji ima ukupno 400 registrovanih bridžista, te vrlo lako može da se desi da ne poznajete nikoga ko igra tu igru. Međutim, Srbija ima i svetske šampionke u bridžu u kategoriji ispod 26 godina – Jovana Zoranović je jedna od njih.
Ona ima 24 godine i studentkinja je master studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Usmerenje joj je elektronika i saradnica je u nastavi. Od 18. godine igra bridž. Bila je prva generacija koja je to pohađala kao sekciju u školi. Članica je juniorske i ženske reprezentacije. Bridž joj je, kako kaže, hobi, ali i način života. Iako ga igra poluprofesionalno, ona i njena partnerka Selena Pepić uspele su da postanu prvakinje sveta 2015. godine u Opatiji u konkurenciji devojaka ispod 26 godina. Napravile su ogroman uspeh i dve godine kasnije. Kao univerzitetski tim koji je predstavljao Univerzitet u Novom Sadu i Srbiju, bile su treće u Poljskoj 2016.
Jovana Bridz (2) Kažu da je lakše pronaći emotivnog i životnog partnera nego partnera za bridž. Zato je obično taj partner i dobar prijatelj jer provodite dosta vremena s tom osobom, kaže Jovana
Bridž je zanimljiv spoj logičkog razmišljanja, psihologije i društvenih igara. Suštinski je najbliži šahu. Unesko ga je uvrstio u sportove i preporuka je da se igra od osnovne škole. Razvija logičko razmišljanje. Ne fokusira se samo na matematiku, iako ima i procena i računanja verovatnoće, ali nije samo to. Tu postoji i aspekt procene i ulaganja, kao na berzi. Oslanja se na ekonomiju, proračune, ali pre svega je to igra koja zahteva logičko razmišljanje. Da biste savladali osnove te igre, potrebno je nekih šest meseci. Jovana kaže da je to najveća mana bridža, što ljudi ne mogu odmah da vide svu lepotu igre jer je potrebno mnogo truda da se ona nauči.
–  Ipak, mislim da svako može da ga igra. To ne mora biti nešto strogo, takmičarski, već može biti i način druženja i neki vid socijalizacije. Treba da postoji logičko razmišljanje i želja za takmičenjem, ali pod uslovom da pronađete adekvatnog partnera. Kažu da je lakše pronaći emotivnog i životnog partnera nego partnera za bridž. Obično je taj partner i dobar prijatelj jer provodite dosta vremena s tom osobom. Selena i ja smo veoma dobre drugarice. Ona sad studira u Cirihu, ali dolazi relativno često. Bridž je umnogome produbio naš odnos, mada svaki problem koji se privatno javi utiče negativno na igru. Važi pravilo da supružnici ili parovi ne bi trebalo da igraju zajedno pošto se problemi sa bridža nose kući – upozorava ona, napominjući da ni svađe nisu retkost:
– U svemu što je ljudima bitno i gde se ulaže mnogo energije, ima i nesuglasica. Posebno jer većina ljudi igra iz želje za uživanjem, pa ukoliko partner nije na istoj talasnoj dužini ili se ne trudi dovoljno, to može biti problem. S druge strane, teško je prihvatiti da je problem u nama. Zato je važno međusobno prilagođavanje. Bitno nam je da pobedimo, ali za partnera moramo imati razumevanja. Kao u svakom odnosu, emotivnim relacijama ili u firmama. Uvek neko u timu više povuče, ali to se menja s vremenom. Zato je bridž nalik životu.
Reč „bridž” na engleskom znači „most”. Postoji nekoliko teorija zašto je igra dobila to ime. Najzastupljenija teza je da se između partnera formira veza tako da oni neverbalnim putem komuniciraju naizgled kao dve obale koje povezuje most. Most je ujedno i ta neverbalna komunikacija, a i povezanost između ljudi, u ovom slučaju bridž partnera.
– U neverbalnoj komunikaciji sa osobom iz drugog tima koja sedi pored vas pokušavate da razumete nešto što vam je korisno za igru. Ako dobijate informacije s lica partnera, to se smatra nedozvoljenim, zato su često partneri fizički odvojeni drvenom pregradom na stolu na velikim turnirima. Bridž jača komunikaciju između partnera jer sve što se postigne je uspeh ili neuspeh tima. Zato oni moraju da imaju razumevanja za sve greške ili dobre poteze partnera – kaže naša sagovornica.
U svetu je retko da mladi igraju bridž, osim ako im roditelji nisu pasionirani ljubitelji te igre.
– U Poljskoj mom drugu koji sada predaje bridž baka i deka su kupili auto da ga časte kada je završio kurs. Kod nas je to i dalje veliki tabu i ljudi i dalje sve što se igra s kartama poistovećuju s kockanjem. Tako su razmišljali i Rusi. Kod njih je jedno vreme bridž bio zabranjen kao buržujska igra, jer nisu mogli da ga razumeju. A mnogi važni ljudi u svetu su igrali bridž, od Vinstona Čerčila, preko predsednika Kine, do Bila Gejtsa i Vorena Bafeta. U Americi je tokom pedesetih skoro svaka druga kuća igrala bridž – priča Jovana.
I danas u Sjedinjenim Državama ima oko 400.000 bridžista. Taj sport zastupljen je i među Englezima, Fincima i Norvežanima. Međutim, za razliku od tih zemalja, naša država i dalje nije u punom smislu prepoznala potencijal ove igre. Ministarstvo sporta izdvaja svega miliona dinara za godišnje troškove Bridž saveza, što nije dovoljno ni za jedno veće takmičenje. Jovana i Selena imale su finansijske probleme prilikom odlazaka na turnire, koji su bili neizvesni do samog kraja, iako su troškovi za njih daleko manji nego za druge sportove.
– Za naš uspeh nismo nikad dobile državne stipendije, iako smo konkurisale. U Beogradu postoje prostorije kluba dok u Novom Sadu već pet-šest godina nema posebnog prostora, nego se igra u hotelu „Aurora”, koji nam besplatno ustupljuje prostor. Za turnire u inostranstvu obično dobijamo pomoć od organizatora jer Bridž savez Srbije ne dobija dovoljno sredstava. Često to ne pokrije ni plaćanje kotizacija, koje nisu visoke. Za jedan bridž tim je potrebno daleko manje novca u odnosu na druge sportove, jer nemamo nikakve rekvizite, a i u jednom timu bude šest igrača – ističe Jovana.
Kako ona kaže, kvalitet ove igre je u psihološkom aspektu. Učite da čitate druge, ali što je još teže, savladavate samospoznaju.
– Imala sam bezbrižno detinjstvo, bez mnogo problema, i nisam imala priliku da upoznam razne ljude. Bridž mi je pomogao da upoznam ljude, ali i sebe. Uspela sam da razumem neke svoje postupke i kako se postavljam u različitim situacijama, da spoznam svoje mane i probleme. Mnogo lakše sad razumem i ljude i stvari oko sebe. Naučila sam da odredim šta mi je važno i da ne možeš uvek pobediti. Shvatila sam da neki neuspeh na fakultetu nije smak sveta i da može da se popravi sledeći put. Recimo, kada smo išli na prvo takmičenje u Opatiju, imala sam septembarski rok na fakultetu i još dva ispita da očistim drugu godinu. Da nisam otišla tamo, verovatno bih dobila bolje ocene, ali ne bih postala svetska prvakinja. Nikada se nisam pokajala. Na vreme sam odlučila da je bolje biti dobar student nego najbolji, a uz to imati vremena i za još nešto što vas ispunjava. I još jedna važna lekcija iz bridža je da, kada se takmičite s boljima od sebe, oni treba da vas vuku napred, a ne da vas demotivišu – navodi Zoranovićeva. Prema njenim rečima, prostora za napredovanje ima uvek, kao i u svakom sportu, i nema čoveka koji to savršeno radi.
Ipak, u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj” bila je đak generacije, odnosno nosilac Zmajeve povelje. Govori četiri strana jezika, engleski i italijanski odlično, a solidno se sporazumeva i na španskom i francuskom. Tokom osnovnih studija na smeru energetike, elektronike i telekomunikacija bila je odličan student s prosekom ocena preko devet. Radi na brojnim projektima, gde je ključ u algoritmima, a i tu joj je bridž dosta pomogao. Promenio joj i je način gledanja na probleme, jer im sada više ne pristupa fatalistički. Pokušava da ih reši bez panike i daje najbolje od sebe u svakoj situaciji.
Planira da ostane na fakultetu, da se bavi naukom i nastavom, a što je još važnije, želi da ostane u Srbiji.
– Imam dosta prijatelja koji su u inostranstvu, i znam da mnogima nije lako. Ranije sam bila gruba prema onima koji odlaze, ali neki ljudi su primorani da odu jer ovde nemaju prilike da se pokažu u onome za šta su se školovali. Za njih je logično da odu, ali u mojoj oblasti i u vreme interneta zaista ima prostora da se radi i odavde, čak i za velike kompanije. Treba se boriti i ostati ovde jer nigde nije kao kod kuće – zaključuje Zoranovićeva.
Kako se igra bridž?
Bridž igraju četiri osobe za stolom, a naspramno sede partneri. Igra se standardnim špilom karata. Svi dobiju 13 karata na početku i to je konstantan broj koji svako ima u rukama. Tu postoje sličnosti sa preferansom, u odigravanju karata i licitacijama, ali ova igra je mnogo kompleksnija i manje se oslanja na faktor sreće. Takmičarski bridž je tako koncipiran da jedan sto igra jednu podelu, ali isti raspored karata ima i susedni sto i igrač koji sedi na određenoj poziciji ima iste karte. Igrači su raspoređeni po linijama N-S (sever-jug) i E-W (istok-zapad). Tačno se zna šta je ko dobio i zato se ne takmiči s ljudima za stolom, već sa onom osobom koja je držala iste karte kao vi. Tu se procenjuje ko je donosio bolje odluke tokom igre. 
U kućnoj varijanti važno je samo da pobedite protivnički par. 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar