BURA OKO JEDRENJAKA JADRAN: Zagreb ga traži od Podgorice, a najviše novca dao Beograd

BURA OKO JEDRENJAKA JADRAN: Zagreb ga traži od Podgorice, a najviše novca dao Beograd

Foto: Printscreen YouTube/Školski brod Jadran


Oblasni odbori Beograda, Novog Sada i Velikog Bečkereka (Zrenjanin) priložili su 475.000,00 dinara. Oblasni odbori iz cele Hrvatske, odnosno iz Splita, Dubrovnika, Sušaka, Zagreba, Karlovca, i Osijeka priložili su 130.631,00 dinara, dok je ako se poredi samo odbor iz Beograda priložio 150.000,00 dinara

Završetak letnje sezone ponovo je ustalasao odnose između Hrvatske i Crne Gore posle pisma hrvatskog ministra odbrane Damira Krističevića svom crnogorskom kolegi Predragu Boškoviću da se jedrenjak Jadran vrati u Hrvatsku zbog čega se digla ponovo velika bura na Jadranu.

Ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković potvrdio je da se sa Hrvatskom pregovara oko konačnog riješenja statusa školskog broda Mornarice VCG, jedrenjaka „Jadran” i da je  dobio pismo hrvatskog ministra odbrane koje se tiče „Jadrana”. On je dodao i da neće dozvoliti da brod bude tačka sporenja između dve države koje su prijateljske i koje žele da zajedno grade evroatlantsku i evropsku budućnost.

Međutim, priča oko zahteva da se jedrenjak ” Jadran” vrati u Hrvatsku odnosno, kako Zagreb kaže u matičnu luku Lora-Split nije nova, aktuelna je bila od samog osamostaljenja Crne Gore, a pokrenuta je bila najviše 2006. i 2010. godine. Inicirali su je tad hrvatsko udruženje Vila Velebita koje je preko medija zatražilo povratak “Jadrana”, na čemu su posebno insistirala tri nekadašnja komandanta ovog jedrenjaka i bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.

U proleće ove godine o ovome se ponovo pismom oglasilo Udruženje bivših komandanta školskog broda Jadran koje je tražilo da se najvrednija ostavština bivše Ratne mornarice SFRJ koja se trenutno nalazi u crnogorskoj luci Tivat vrati Hrvatskoj i da bude ploveća učionica za formiranje novog odseka vojnog pomorstva i da postojeći brod ” Kraljica mora” nije dovoljan za obuku.

Jedrenjak Jadran Foto: Printscreen YouTube/Školski brod Jadran

Hrvatska argumentacija da jedrenjak ” Jadran” pripada Hrvatskoj zasniva se na čudnim tezama “da je splitska Lora oduvek bila matična luka “Jadranu” i “da 90 posto imovine bivše jugoslavenske ratne mornarice pripada Hrvatskoj. Naime takva inicijativa dolazi verovatno podstaknuta činjenicom da su srpski i crnogorski državni vrh još sredinom 2006. dogovorili kako državni protokol Srbije takođe može koristiti jedrenjak “Jadran” u protokolarne svrhe. Ako može Hrvatska da polaže napore da njoj pripadne jedrenjak Jadran to može i Srbija, koja nije pomorska zemlja, ali sasvim opravdano se može reći da na “Jadran” polaže pravo mnogo više nego Hrvatska, jer je za njegovu kupovinu prispevala mnogo više novca.

U prilog tome govore podaci do kojih je Ekspres došao ko je najviše novca prispevao za kupovinu Jedrenjaka.

 

Jedrenjak Jadran Foto: Printscreen YouTube/Školski brod Jadran

Istorijat

Ideja o nabavci “Jadrana” začeta je juna meseca 1926. godine, na drugom sastanku delegata u Beogradu, pomorske organizacije “Jadranska straža” koja je imala jugoslavenski karakter, ni u kom slučaju nacionalni, a najmanje hrvatski. Na tom sastanku donesena je odluka da se prikupljanjem novčanih sredstava nabavi školski brod, koji bi se kao poklon predao Ratnoj mornarici Kraljevine Jugoslavije. Za taj posao trebalo je prikupiti 1.200.000 dinara. O svemu ovome je obaveštena Komanda Ratne mornarice.

Putem doborovoljnih priloga prikupljeno je 1.000.000 dinara, što je činilo nešto manje od osmine potrebnih sredstava (trebalo je ukupno 8.407.830 dinara ili 622.743 nemačkih maraka).

Školski jedrenjak je izgrađen u Hamburgu, gde je za vreme opremanja došlo do spora sa brodogradilištem zbog pada vrednosti marke i naplate dela sredstava iz ratnih reparacija, koje je trebala da plati Nemačka. Nakon podmirivanja svih potraživanja školski brod je isplovio iz Hamburga 27.06.1933. godine.

U 10.00 časova dana 16.07.1933. godine, školski jedrenjak je uplovio u luku Tivat. U Flotni sastav Ratne mornarice upisan je 19. 08.1933. godine, koji se sada obeležava kao Dan broda. Iz propagandnih razloga centralna svečanost primopredaje broda održana je u Splitu 06. 09.1933.godine, na rođendan prestolonaslednika Petra Karađorđevića. Tada je zvanično objavljeno da je brod Ratnoj mornarici poklonila “Jadranska straža” a u stvari ona je uplatila svega 1.000.000 dinara. Brod je koštao 622.743 nemačkih
maraka, odnosno po tadašnjem kursu 8.407.030 dinara. Prilikom sklapanja ugovora cena je bila 580.375 maraka ili 7.916.052 dinara. Tako je u stvari školski brod Jadran nabavljen udruživanjem novčanih sredstava jadranske straže (jedna osmina cene), i kredita iz Fonda ratnih reparacija koje je dobila Kraljevska mornarica.

Za Jadran najviše novca priložili su Beograd, Novi Sad i Veliki Bečkerek

Zanimljivo je da su najveće iznose priložili oblasni odbori “Jadranske straže” iz unutrašnjosti a ne iz Primorja, iako su ti primorski odbori imali mnogo više članova. Oblasni odbori Beograda, Novog Sada i Velikog Bečkereka (Zrenjanin) priložili su 475.000,00 dinara.

Oblasni odbori iz cele Hrvatske, odnosno iz Splita, Dubrovnika, Sušaka, Zagreba, Karlovca, i Osijeka priložili su 130.631,00 dinara, dok je samo odbor iz Beograda priložio 150.000,00 dinara.. Najveći prilog prikupio je Oblasni odbor Sarajeva 310.850 dinara. Kasnije je Oblasni odbor Beograda jedini organizovao lutriju i prikupio oko 525.000 dinara. Najmanji prilog došao je iz Crne Gore, jer je odbor iz Cetinja prikupio samo 1.500,00 dinara.

U kupovini školskog broda  Jadran , najvećim delom je učestvovala Ratna mornarica. Ako se ima u vidu da su najviše korišćena sredstva iz ratne oštete, onda to svakako ne može biti na račun Hrvatske, jer je ona u prvom svetskom ratu bila u sastvu Austrougarske. Od 2000. godine finansiranje krstarenja, remonta i opremanja vršeno je isključivo finansijskim sredstvima iz Srbije. Najviše sredstava utrošeno je na prošireni mali remont 2004/2005. godine i kupovinu desalinizatora. Za potrebe školskih krstarenja, od goriva do toalet papira, trošena su sredstva poreskih obaveznika Srbije.
Jedrenjak Jadran Foto: Printscreen YouTube/Školski brod Jadran
Usud Jadrana

Od samog početka “Jadran” je delio sudbinu država koje su nastajale i nestajale na ovim prostorima. Na njegovom jarbolu su se vijrile do sada zastave šest mornarica (Kraljevine Jugoslavije, talijanska, nemačka, SFRJ, SRJ i sada Crne Gore).  Čudna sudbina “Jadrana” je, da su se sve države raspale čiju je zastavu nosio.

Jedrenjak “Jadran” se inače sada nalazi u državi koja je najmanje ulagala u njega, a traži ga država koja se poziva na lažne argumente.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar