DEPONIJE OTPADA OKO SRPSKIH BOLNICA: Fetusi i amputirani delovi tela u kontejnerima!

Zdravstvene institucije u Srbiji ne poseduju sva postrojenja za uništavanje medicinskog otpada, pa ga pakuju i šalju u inostranstvo. Međutim, velike količine špriceva, krvavih zavoja, boca, završi u kontejnerima i na komunalnim deponijama što predstavlja ozbiljan ekološki problem

Upotrebljeni špricevi, ampule, boce od infuzije, ambalaže lekova, krvava vata i zavoji, fetusi i posteljice, amputirani delovi tela razbacani po kontejnerima - slika je koja se neretko vidi u neposrednoj blizini srpskih bolnica.

Divlje deponije medicinskog otpada koje niču oko zdravstvenih ustanova predstavljaju rizik i opasnost da se infektivnim otpadom zaraze pacijenti i medicinski radnici, ali i životinje i ljudi koji ih obilaze u potrazi za hranom.

Nedovoljno aparata za reciklažu

Kada je pre nekoliko meseci jedan savesni građanin fotografijama na Fejsbuku skrenuo pažnju na nagomilani i razbacani medicinski otpad kod KBC Zvezdara, ponovo je pokrenuto pitanje da li okruženje srpskih bolnica i domova zdravlja sme i treba tako da izgleda.

Gde završava više od 5000 tona infektivnog medicinskog otpada iz ostalih zdravstvenih ustanova, privatnih ginekoloških, dermatoloških i stomatoloških ordinacija i kako u zemlji koja pretenduje da postane članica Evropske unije deponije kraj bolnica nikom ne bodu oči?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, rizični medicinski otpad čini čak 25 odsto ukupnog otpada, od toga 20 odsto predstavlja infektivni medicinski otpad. Od ukupnog medicinskog otpada, 80 odsto je budući komunalni otpad, a 20 odsto spada u opasan otpad koji se razvrstava na radioaktivan, infektivan ili toksičan.

IZVOR ZARAZE Na deponije dospeva toksičan i radioaktivan medicinski otpad

Zdravstvene institucije u Srbiji ne poseduju sva potrebna postrojenja za uništavanje medicinskog otpada, pa se otpad pakuje i šalje u inostranstvo. To stvara ogromne troškove, a samim tim i probleme, jer veliki broj institucija u nedostatku novca pokušava da ih preskoči.

Državne medicinske ustanove u Srbiji na pravilan način tretiraju infektivan otpad, tvrdi dr Milena Grubor, sudski veštak, biolog i član Udruženja ekologa u zdravstvu.

- U to sam bila direktno uključena. Za privatne ne znam, to morate da pitate inspektore iz Ministarstva za zaštitu životne sredine. Naravno, mi nismo dobili dovoljan broj aparata za sterilizaciju infektivnog otpada tako da nisu sve zdravstvene ustanove snabdevene tim aparatima. Velike jesu, znači negde oko 80 aparata je stiglo u Srbiju. Potrebno nam je još takvih aparata ili centralno mesto gde će se donositi taj otpad na sterilizaciju pre nego što ga odložimo u životnu sredinu i odatle na reciklažu – kaže Grubar.

"Nismo dobili dovoljan broj aparata za sterilizaciju infektivnog otpada tako da nisu sve zdravstvene ustanove snabdevene", kaže ekolog i biolog Milena Grubor

 

 

Postavlja se pitanje gde da medicinski otpad odlažu bolnice i domovi zdravlja koji nisu snadbeveni aparatima za sterilizaciju infektivnog otpada.

-Svaka ustanova koja nema takav aparat u obavezi je da sklopi ugovor sa ovlašćenim licem koje ima dozvolu od Ministarstva za ekologiju da transportuje i sakuplja taj opasan medicinski otpad, a uslovi su vrlo rigorozni. Treba da imaju posebno vozilo koje je tačno određeno sa ADR-om da može da prevozi takav infektivni i potencijalno opasan otpad i odveze ga na mesto gde zdravstvena ustanova sklopi ugovor sa licem koje ima aparat za sterilizaciju tog otpada i vrši tretman. Ali mora da plati, a plaćanje se vrši po kilogramu – objašnjava Grubor.

POGREŠNO MESTO Ovde završava 700.000 špriceva

 

Gotovo da nema porodice u Srbiji koja nema svoju kućnu apoteku u kojoj se za ne daj bože čuva ogromna količina lekova, a kada im istekne rok obično završe u kontejnerima, odnosno deponijama.

Ako se uzme u obzir podatak da u Srbiji ima 700.000 dijabetičara nije teško pogoditi gde završi isto toliko upotrebljenih špriceva. A zarazan medicinski otpad ne ostaje samo iza dijabetičara…

Otpad iz kućnih apoteka ne bi smeo da završi na komunalnim deponijama, već bi ga trebalo doneti u najbližu zdravstvenu ustanovu koja će ga preuzeti i tretirati na odgovarajući način bez ikakve nadoknade.

Zakon o otpadu nije zaživeo

-Međutim, to još uvek ne postoji i mi prikupljamo sredstava kako bismo to mogli da radimo. Što se tiče lekova, mi smo imali jednu akciju, kada nam je Evropa izvezla taj farmaceutski otpad u zemlje koje imaju fabrike za to. Tada smo apelovali na zdravstvene ustanove i na sve koji imaju otpad kod kuće da donesu i odziv je bio veliki. Danas, po Zakonu svaka apoteka je u obavezi da ima posebne kontejnere za taj otpad. Građani mogu slobodno da donesu i predaju lekove bez ikakve nadoknade. Iako je Zakon već odavno na snazi, to još nije zaživelo. Zašto? Opet treba inspekciju pitati. Primena svakog zakona leži na odgovornosti inspektora – ukazuje naša sagovornica.

Inače, zdravstvene ustanove koje su opremljene sistemima za tretman infektivnog medicinskog otpada (autoklav i drobilica) u obavezi su da Agenciji za zaštitu životne sredine dostavljaju podatke o količinama primljenog i tretiranog otpada u skladu sa obrascem GIOZ – Godišnji izveštaj operatera postrojenja za ponovno iskorišćenje otapada koji je sastavni deo Pravilnika. Na osnovu pristiglih obrazaca od strane 47 zdravstvenih ustanova koje imaju postrojenje za tretman ove vrste otpada evidentirano je da su preradili 1.470, 81 tona otpada koji nastaje u zdravstvenim ustanovama. U istom periodu je izvršen izvoz 0,07 tona otpada oznake 18 01 08 (citotoksični i citostatički lekovi).

U Srbiji ne postoje spalionice, pa se deo otpada izvozi u Mađarsku i završava u spalionici u blizini Dunava koja ne ugrožava ni vazduh, ni zemlju, ni vodu. Međutim, ne može se isto reći za otpad koji ne izvezemo.

Način i postupak upravljanja medicisnkim otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita je definisan Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom (Služeni glasnik RS, broj 78/2010) za čije su nepoštovanje propisane kazne koje se, kako kaže Grubor, retko primenjuju.

- Kazne su velike, ali da li se propisuju, to je pitanje. Pitajte inspektore da li su ikada ikoga kaznili. Ja sam, inače, sudski veštak, tako da znam da do sad otprilike nema tih kazni – ističe Grubor.