DOKTORATA KO ŠODERA

Da li će sporne doktorske diplome u Srbiji biti izjednačene s nelegalno izgrađenim objektima pa da svako ko je poseduje uz odgovarajuću naknadu može da je verifikuje, bez obzira na to kako je do nje došao

Odluka Ministarstva prosvete u vezi sa više od 100 doktorskih diploma, prevashodno s privatnih univerziteta, čija se validnost osporava mogla bi da predstavlja novu prekretnicu u srpskom obrazovanju posle koje ni­ šta više neće biti isto kao pre. Nažalost, po svemu sudeći, biće još gore.

Ukratko, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) ustanovila je da je više od 100 doktorskih diploma izdato prethodnih godina na 22 fakulteta sa devet privatnih univerziteta iako te institucije nisu bile akreditovane za doktorske studije. Tačnije, nisu ispunjavale uslove za izvo­ đenje magistarskih studija, a samim tim ni doktorskih.

Kako je prema novom Zakonu o visokom obrazovanju samo ministarstvo nadležno da osporava doktorate, iz kabineta ministra Mladena Šarčevića tražili su od KAPK i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje (NSVO) da im sve navedene diplome, trenutno njih 103, dostave.

Reklo bi se da u tome nema ničeg spornog. Problem je, me­ đutim, u tome što je prethodno u dva navrata ministarstvo od KAPK-a i Saveta, praktično, tražilo da sporne diplome legalizuje.

Bager i rušenje

Poslednji put to je, posredno, urađeno na sednici Saveta 30. maja. Tada je članica tog tela prof. dr Gordana Kocić, inače prodekanka za postdiplomske studije Medicinskog fakulteta u Nišu, predložila da „sve sporne diplome treba da se legalizuju jer ni država nije bagerom rušila nelegalno izgrađene kuće“.

Uzgred, profesorka Kocić je od aprila za generalni sekretar NSVO, u koji je došla na predlog upravo Ministarstva prosvete. Pokušali smo da od profesorke Kocić čujemo obrazloženje za tako revolucionarno tumačenje uslova za sticanje doktorskog zvanja, kojeg se ne bi setio verovatno ni prosečan bagerista, ali nam je ona ostala nedostupna. Kada smo je zvali telefonom, bila je na sastancima, a na mejl koji smo joj poslali nije odgovorila.

Dužan odgovora ostao nam je i ministar prosvete Mladen Šarčević, od koga smo mejlom tra­ žili da nam objasni svrhu postojanja akreditacija fakulteta za doktorske studije ukoliko već nameravaju da legalizuju sve one diplome koje su, po svemu sude­ ći, stečene mimo propisa.

Koji god da metod za priznavanje doktorskih diploma stečenih suprotno propisanim uslovima ministarstvo eventualno primeni, nije teško pogoditi koliko bi takav potez bio opasan i šta bi on značio za kvalitet, ali i za ionako ne baš visok ugled srpskog visokoškolskog obrazovanja.

Bolonjski proces

Da stvar banalizujemo do kraja, legalizacija takvih diploma omogućila bi, praktično, da doktorske diplome izdaju vrtići, osnovne i srednje škole, ili, što je još gore, pojedinci koji bi osnovali neki svoj „fakultet“ ili „univerzitet“.

Pitanje koje se posle svega postavlja jeste kome je u interesu da Srbija slovi za zemlju u kojoj se doktorske diplome dodeljuju na dobar dan? Kao da nije dovoljno frapantan podatak da su, na primer, 2016. godine srpski univerziteti aminovali čak 2.012 doktorata, što je gotovo deset puta više nego devet godina ranije!

Istina, treba priznati da je najviše doktorskih diploma izdato na državnim univerzitetima. Nadležni za to pronalaze opravdanje u promeni sistema jer su uvođenjem Bolonje ukinute magistarske studije, pa sad svako s master diplomom može direktno da pređe na doktorske studije. Izgubio se, dakle, filter u vidu magisterijuma.

Podatak o broju odbranjenih doktorata, međutim, izgleda paradoksalno kada se uporedi s brojem studenata. Srbija, naime, kako je to prošle godine izjavio predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, ima manje studenata na milion stanovnika nego što ih ima EU, ali zato ima više doktoranada.

Nezvanične informacije koje niko u akademskim krugovima ne želi otvoreno da potvrdi, ali šapatom mnogi njima barataju, ukazuju na to da iza cele priče o legalizaciji spornih diploma stoje upravo sporni doktori, od kojih su neki danas zaposleni kao predavači uglavnom na visokim školama, ali su pojedinci, što je još bitnije, na funkcijama u Ministarstvu prosvete.

Uvidom u biografije pojedinih rukovodilaca u ministarstvu, od kojih se neki nalaze na pozicijama državnih sekretara i posebnih savetnika, naime, može se videti da njihovi doktorati potiču baš s nekih od fakulteta koji, prema oceni KAPK, nisu imali uslove da sprovode doktorske studije (vidi grafiku).

Ministar Šarčević, međutim, nije želeo da komentariše ni ove spekulacije.

Miodrag Popović, nekadašnji dekan Elektrotehničkog fakulteta i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, veruje da će se vlast suočiti s velikim pritiskom ukoliko pokuša da progura nelegalne doktorske diplome. Ministarstvo je, kaže, već dva puta praktično donosilo odluke da se važećim proglasi nešto što ne može da važi.

Samo dve žalbe

Od predavača čija doktorska diploma nije prošla kontrolu KAPK, žalilo se samo dvoje. Jedan se obratio NO VS i njegova žalba je odbijena. Jedan predavač se, međutim, prema rečima profesora Miodraga Popovića, obratio direktno Ministarstvu prosvete, preskačući Savet u celom postupku.

- Inspektor iz ministarstva se tim povodom obratio fakultetu na kojem je sporni doktorat odbranjen i oni su im rekli da je s njihovim papirima sve u redu. I na tome se završilo. Veruju im na reč. A iz ministarstva, zapravo, nisu ni morali da se obraćaju fakultetu jer oni u svojoj arhivi mogu da provere za koje je studije koji fakultet u određenom periodu bio akreditovan - kaže Popović.

Predavač koji se žalio dobio je potom od ministarstva uverenje da je s njegovom doktorskom diplomom sve u redu, nakon čega se s tim papirom obratio KAPK-u, koji je, uprkos tome, odbio da je verifikuje. Ministarstvo je, takođe, NSVO uputilo i informaciju da potrebnu dokumentaciju za izvođenje magistarskih studija, osim privatnih, nije imalo ni 11 državnih univerziteta i fakulteta.