INTERVJU, PREDRAG ĆULIBRK, TELEKOM: Nisam siguran da bi Dojče telekom želeo da nas kupi

INTERVJU, PREDRAG ĆULIBRK, TELEKOM: Nisam siguran da bi Dojče telekom želeo da nas kupi


Prošlo je godinu dana kako je doneta odluka da se Telekom Srbija ne prodaje. U kompaniji je definitivno zaustavljena erozija, a već dve-tri godine Telekom drži tržišno učešće na 46 odsto. To je ozbiljan udeo i retko koji mobilni operator u bilo kojoj zemlji ima toliki tržišni udeo

 

U decembru se navršilo godinu dana od odluke da se Telekom ne proda. Vidimo da se premijer i kaje i ne kaje, kakvo je vaše i korporativno i lično iskustvo nakon te odluke?

“Generalno, ja sam čovek koji se u životu ne kaje. Doneta je odluka i idemo dalje. Tako sam to i doživeo. Imali smo jednu tešku godinu, u smislu procesa koji je započeo 2014. godine i provlačio se do decembra 2015. Proces je odlično organizovan od strane konsultantske kompanije, a mi unutar Telekoma dali smo sve od sebe da uspe. Unutar kompanije je angažovano više od 200 ljudi, i nije bilo unutrašnjeg bojkota, što je čest slučaj u takvim procesima. Ljudi se boje promena, hrane svoje porodice od ove kompanije i ne znaju šta bi doneo novi vlasnik. To je prirodna reakcija.

Znajući kako funkcioniše telekomunikaciono tržište i koliko neizvesnosti nosi u godinama koje su pred nama, bilo je pitanje može li se dobiti veći iznos za dve, tri ili četiri godine. To je pitanje na koje verovatno niko nema odgovor.

Da li je Telekom za ovih godinu dana na tržištu vredniji nego što je bio pre godinu dana?

– Za taj odgovor moralo bi ponovo da se ispita tržište. Kad se prodaje jedna telekomunikaciona kompanija, treba imati u vidu da je to lokalni biznis, pošto telekomunikacione kompanije prihoduju s lokalnog tržišta. Mi nismo izvozna kompanija, već kompanija koja pruža servise građanima, poslovnim subjektima i javnoj upravi ovde u zemlji. I kad se meri vrednost ovakvih kompanija kao što je Telekom Srbija, postoji mnogo faktora koji na to utiču. Jedan su faktor naše finansijske performanse, prihod, troškovi, operativni rezultat, neto profit. Takođe, postoje i drugi elementi koji utiču na vrednost ovakvih kompanija – makroekonomska stabilnost, politička sigurnost, trendovi, makroekonomski pokazatelji bruto društvenog proizvoda, stopa nezaposlenosti, srednje mesečne prosečne plate i tako dalje. A stvari idu bolje, to je moj utisak, a to govori i Svetska banka i sve strane institucije čija se reč poštuje i vrednuje. I svi ponavljaju da je Srbija na dobrom putu imajući u vidu rast bruto društvenog proizvoda, pad stope nezaposlenosti, imajući u vidu da konkurentnost Srbije raste u smislu da je naša pozicija iz godinu u godinu sve bolja. U tom smislu, ako se posmatra Srbija, onda možemo da kažemo da Telekom Srbija koji posluje u takvom ambijentu ima jedan plus.

Ako bi trebalo da izađemo na berzu, mislim da bi trebalo da se pripremimo za neku od evropskih berzi koje bi dale kredibilitet Telekomu: varšavska je vrlo popularna, londonska, bečka

U čemu je vaša specifičnost?

– Kad je u pitanju telekomunikacioni biznis u poslednje dve ili tri dekade, vidimo da je tehonološki ciklus sve kraći i kraći. Nekad su amortizacione stope bile po 20 godina, kad su kupovane centrale osamdesetih godina. Danas dolazimo do toga da se životni vek telekomunikacione opreme zbog brzog tehnološkog razvoja skraćuje na tri do pet godina. To znači da vi praktično svakih pet godina morate da inovirate kompletnu tehnološku flotu koja obezbeđuje eksploataciju i pružanje servisa. A onda, kad tako posmatrate, shvatite da ne smete nijednu godinu da propustite u investicionom smislu. I mi ne propuštamo, jer ono što je najteže u telekomunikacionom biznisu, jeste da menjate trendove. Kad trend krene nizbrdo, teško se zaustavlja, jer mi ne zavisimo od tri ili pet korisnika, već od miliona korisnika. Telekom Srbije opslužuje osam miliona različitih usluga za sedam miliona građana. Bili smo na nizbrdici od 2010, pre svega kad je u pitanju mobilna telefonija, gde smo izgubili blizu 800.000 korisnika u periodu od tri godine, a taj period se poklapa s rastom naših konkurenata, međunarodnih giganata. Definitivno smo uspeli da zaustavimo eroziju, i mi već dve-tri godine držimo naše tržišno učešće na 46 odsto. To je ozbiljan udeo i retko koji mobilni operator u bilo kojoj zemlji drži toliki tržišni udeo.

Da li su aspiracije Dojče Telekoma i dalje prisutne, s obzirom na to da ste se vi stabilizovali, a oni i dalje namereni da pazare Telekom?

– Kad se pogleda mapa ovog dela Evrope, prirodni odgovor bi bio da je Srbija ostala rupa u tom njihovom portfoliju zemalja koje pokrivaju. S druge strane, moram da kažem da svi problemi i izazovi s kojima se suočavaju telekomunikacione kompanije u Evropi, pa i svetu, govore nešto drugo, a to je da ekspanzija telekomunikacionih operatora tipa Dojče telekoma, španske Telefonike, Frans telekoma… praktično prestala pre nekoliko godina, i sve te kupovine koje je Dojče telekom imao u Evropi, pa i svetu, datiraju iz perioda od pre četiri godine i ranije. Danas su najaktivniji investicioni fondovi koji raspolažu velikim sredstvima, koji ulaze u kompanije, ali ne kao strateški partneri na period od 10, 20 i više godina, nego ulaze na periode od tri, četiri do pet godina, konsoliduju biznis, smanje troškove na najmanju moguću meru. Da budem iskren, kad bi se otvorilo pitanje prodaje Telekoma, nisam siguran da bismo videli Dojče telekom.

Ima li u perspektivi nagoveštaja da bi Telekom mogao da izađe na ozbiljne svetske berze, makar da se vidi i izmeri vrednost?

– To pitanje se provlači godinama. Telekom Srbije jeste akcionarsko društvo sa 4,8 miliona akcionara. Naravno, država je sa 58 odsto većinski vlasnik, a Telekom Srbije ima 20 odsto sopstvenih akcija. Ako bi trebalo da izađemo na berzu, mislim da bi trebalo da se pripremimo za neku od evropskih berzi koje bi dale kredibilitet Telekomu. Varšavska je vrlo popularna, londonska, bečka, što kompaniji otvara vrata za pristup novcu i jeftinijem kapitalu. Drugo, mislim da bi se na taj način mogao podići kredibilitet same zemlje, jer ako imate jednu kompaniju koja se kotira na nekoj berzi, mislim da bi to bilo dobro generalno za privredu Srbije i privlačenje stranih investicija. Mi trenutno nismo spremni za takav poduhvat, same pripreme za to traže sigurno godinu dana, jer sve te berze imaju svoja pravila.

Culibrk (3)Da li ćete obezbediti tehnologiju ne zavisi od toga koliki ste, da li ste među pet najvećih operatora u svetu ili ste operator u nekoj maloj zemlji

 

Prošla godina je možda primer za to?

-Ne bih se do kraja složio s vama. Pamtimo 2011. godinu, kad je Telekom takođe bio predmet prodaje. To je bio jedan neuspešan proces, imali smo samo jednog ponuđača, Telekom Austrija, a prošli put čak šest ponuđača. Tada je, 2011. godine, proces privatizacije ostavio dubok trag na poslovanje. Ono što je sigurno, Telekom Srbije mora da nastavi s investicijama. Biznis ne sme da trpi bilo kakve procese tog tipa, jer ako mi u periodu od godinu dana, koliko takav proces generalno i traje, zaustavimo naše aktivnosti, mogli bismo potpuno da se survamo. Ali, mi prošle godine nismo stali. Nama je 2015. bila jedna od najvećih investicionih godina, gde smo investirali više od 100 miliona evra, a to ćemo ponoviti i 2016 godine. Javnost generalno ima utisak, čemu „pomažu” izjave nekih ljudi koji ne poznaju Telekom dovoljno dobro, da kompanija ima problem s investicijama, inovacijama, pružanjem najmodernijih servisa i realizaciju najmodernijih tehnologija.

Imate li problem?

-Nemamo. Telekom Srbija je najveći investitor. Naše investicije su na nivou investicija svih ostalih servis-provajdera i operatora u Srbiji zajedno. Imamo dovoljno znanja, dovoljno inženjera telekomunikacija. Danas, kad pogledate naše konkurente, videćete na vrlo visokim pozicijama ljude koji su stekli znanje u Telekomu Srbija. Mi ne zaostajemo, samim tim što možemo da obezbedimo tehnologiju. Da li ćete obezbediti tehnologiju ne zavisi od toga koliki ste. Da li ste među pet najvećih operatora u svetu ili ste operator u nekoj maloj zemlji. Danas je tehnologija vrlo dostupna kod dobavljača, jer među njima vlada ogromna konkurencija. Tržište je razvijeno i oni su zainteresovani za svakog kupca. Pritom, Telekom Srbija nije više mala kompanija, mi smo regionalni operator koji je na godišnjem nivou imao prihod preko milijardu evra. Rado smo viđen partner svim svetskim dobavljačima i imamo na raspolaganju sve svetske tehnologije. Već nekoliko godina stabilno držimo učešće u mobilnoj telefoniji na 46 odsto. Korisnici nam daju poverenje pre svega zato što im pružamo usluge koje su konkurentne po cenama i po kvalitetu, ja bih rekao čak i bolje.

Godi li vam saznanje da ste po dobiti premašili i naftaše?

-Mi jesmo 2015. godine bili najprofitabilnija kompanija u Srbiji, to nešto govori. Ali naš profit u 2015. u odnosu na 2014. nije odskočio dramatično. Desilo se to zbog situacije u vezi s trgovinom naftom i situacijom na berzi, da je cena nafte pala dramatično, što je prouzrokovalo da Naftna industrija Srbije prikaže slabiji rezultat nego prethodnih godina.

Hoćete da istaknete svoju skromnost koliko vidim…

-Ne, samo sam realan. To govori o našoj žilavosti, stabilnosti i, verujem, dugoročnoj održivosti. Ne znamo šta će drugi da urade, ali verujem da ćemo ponovo biti među prve tri najprofitabilnije kompanije u zemlji.

Obradovaćete i budžet Srbije! Više ili bar isto u odnosu na prošlu godinu?

-Ne znam da li će biti više, imajući u vidu da smo ove godine započeli veliko čišćenje i transformaciju svoje infrastrukture. Bilo je i velikih investicija. Mi smo prošle godine akcionarima isplatili 100 miliona evra kroz dividende. To je ozbiljan novac, rekao bih čak i za mnogo veće kompanije nego što je Telekom Srbija. Od tog novca 72 miliona evra direktno je otišlo na račun Vlade Republike Srbije kao većinskog akcionara, 28 miliona građanima, zaposlenima i bivšim zaposlenima Telekoma. A imajući u vidu i porez od 15 odsto, još jedan deo od ovih 28 otišao je na račun države. Mi danas još ne znamo tačne rezultate našeg poslovanja u ovoj godini, a tu je i revizor koji će proći kroz sve naše finansijske knjige, pa očekujem krajem februara da ćemo imati čistu sliku kako smo poslovali u 2016. Po preliminarnim pokazateljima vidim da ćemo imati profit na nivou 16 milijardi, pa bismo mogli jedan značajan iznos da obezbedimo za isplatu dividendi. Tako ćemo pomoći i vladi da realizuju svoje projekcije prema budžetu za 2017. godinu.

Kako izgleda vaše prisustvo u Crnoj Gori i Republici Srpskoj?

-Svako tržište je specifično i, kao što sam već rekao, da je ovo lokalni biznis, tako bi se moglo posebno analizirati tržište BIH, RS i Crne Gore. U Crnoj Gori mi smo izazivač. Došli smo poslednji, a naši konkurenti su dva svetska igrača, Dojče telekom i Telenor. Došli smo kao poslednji kad je u Crnoj Gori penetracija telefona po glavi stanovnika već bila 130, 140, 150 odsto, ali smo uspeli da dođemo do jednog respektabilnog tržišnog učešća sa već 28, 29 odsto. To je za trećeg igrača kad ulazi na tako zasićeno tržište veliki rezultat.

Kako ste se prilagodili u tom kriznom periodu?

-Trend koji sad traje u Evropi jeste da isključivo mobilni operatori počinju da akviziraju kablovske operatore kako bi opstali na tržištu. Kao neko ko je bio treći mobilni operator u Crnoj Gori videli smo da strateški nemamo svetlu budućnost i rešili da zaokrenemo u našoj strategiji, te smo akvizirali nekoliko malih kablovskih operatora u Crnoj Gori, a onda smo dodatno investirali, i uz saradnju s Elektroprivredom Crne Gore počeli da postavljamo optičke mreže. Danas nam to u značajnoj meri omogućava da osim mobilnih pružamo i druge servise u Crnoj Gori, pa je Mtel u Crnoj Gori postao jedan ozbiljan konvergentni provajder servisa, ne samo za mobilni nego i fiksni, internet i televiziju. Ova 2016. bila je godina velikih investicija i istovremeno prodaja tih servisa od vrata do vrata, tako da ćemo godinu završiti sa 40.000 korisnika fiksne, interneta ili televizije i, naravno, 250-300.000 korisnika mobilne telefonije. Što se tiče BiH, imali smo pad prihoda od saobraćaja pre svega u pripejdu, pa su značajnije pale i profitne margine. Bez obzira na to, videli smo 2016. kao godinu stabilnosti i očekujemo sledeće godine potvrdu stabilizacije poslovnih rezultata. Inače, to je kompanije koja pravi veliki profit. Ona jeste manja nego što je bila nekad, ali to je profit na nivou oko 35-40 miliona evra na godišnjem nivou, kompanija redovno isplaćuje dividende i nama kao većinskom akcionaru, ali i ostalim akcionarima.

Odluka da se prolongira prodaja Telekoma svakako je delikatna i za kompaniju, jer ste firma koja mora da napreduje, osvaja nove tehnologije i brže se menja nego one u drugim delatnostima. Firma mora da ulaže u svoj razvoj. Investirati ili ne investirati, razvijati se ili tapkati u mestu.

Stalno govorite profit je stabilan ili čak raste, a narod kaže kako nema šta da jede. Toliko novih korisnika, povećanje pre svega na mobilnoj telefoniji, a ljudi su u nekom, hajd da kažem, stanju siromaštva. Kako vi kao građanin ove zemlje objašnjavate taj apsurd?

-Pre svega, ova industrija zahteva od vas ili da ste profitabilni, ili na duži rok ne opstajete. Ako govorimo o poziciji naših građana koji su kupci naših servisa, čekujem da će u narednom periodu njihova pozicija biti sve bolja i bolja. U tom smislu i sad imamo rast zarada, pre svega u javnim sektorima, policija, vojska, zdravstvo, obrazovanje, ali koliko pratim statističke pokazatelje, prosečna zarada je povećana i u privatnom sektoru. Zato kažem – naš biznis jeste slika mogućnosti naših građana. Ono što je tačno, cene naših usluga su najjeftinije u regionu. Ja mislim da su cene naših usluga prilagođene mogućnostima naših korisnika. U 21. veku mobilni telefon više nije luksuz, već realna potreba.

Vaša kompanija je u permanentnom restruktuiranju što se tiče kadrova. Prošla je i faza samoinicijativnog odlaska iz firme. Dokle ste stigli što se tiče racionalizacije?

-Kad saberemo sav prihod ostalih mobilnih i kablovskih operatora, na nivou je ili nešto veći od Telekoma Srbije. A kad saberete sve njihove zaposlene, vidite da mi imamo dva puta više zaposlenih nego svi oni zajedno. Iz toga bi mogao da se izvuče zaključak da Telekom Srbija ima višak zaposlenih. Mi danas imamo nešto malo više od 8.000 zaposlenih u radnom odnosu i oko 1.000 zaposlenih koji rade preko agencija, pre svega na poslovima kao što su kol-centar, prodavci u poslovnici. Telekom Srbija je uspeo u poslednje dve godine da smanji broj zaposlenih za oko 800, i to preko fondova za dobrovoljni odlazak. Nismo imali programe za tehnološki višak. Nije lako ljudima koji imaju tridesetak godina radnog staža da prihvate sve nove tehnologije koje moramo u periodu od tri do pet godina da modernizujemo. Sigurno da ima i viška, ali imajući u vidu poziciju Telekoma kao nacionalne kompanije i poziciju tih ljudi koji su gradili ovu kompaniju i bili ovde 20, 30 i više godina, nismo spremni da kažemo – „od sutra su za vas ova vrata zatvorena”, nego kroz dobrovoljne programe pokušavamo da taj broj smanjujemo. Za sada.

Kakav je plan za narednu godinu?

-I sledeće godine će se u našem budžetu naći sredstva za novi program dobrovoljnog odlaska. Inače, što se tiče broja viška zaposlenih, teško je o toj brojci licitirati. Mislim da u Telekomu Srbija još ima puno administrativnih radnika. Zato bi trebalo što značajnije unaprediti poslovne procese, da ih automatizujemo, da stvorimo preduslov da imamo što manje potreba za administrativcima, ljudima koji se bave papirima, a da što veći broj ljudi radi u direktnoj komunikaciji s korisnicima.

Za kraj jedno lično pitanje. Vi ste na poziciju generalnog direktora došli iz samog Telekoma, što nije baš uobičajeno u Srbiji. Kako ste vi to doživeli: kao lični uspeh, satisfakciju, iznenađenje, kao incident?!

-Po završenom ETF, 1994. godine javio sam se na konkurs i zaposlio u Telekomu. Imao sam razvojni put od mlađeg inženjera, starijeg inženjera, šefa službe, direktora sektora. Iskren da budem, da me je neko pitao pre deset godina, kad sam bio na poziciji šefa službe u jednom sektoru Telekoma Srbija, da li sanjam da postanem generalni direktor, rekao bih – ne sanjam, da li imam neku veliku želju, rekao bih – nemam. Okolnosti su se tako namestile, neke šanse koje sam dobio, iskoristio sam na pravi način. Ono što je izvesno, ovu kompaniju doživljavam kao svoju drugu kuću, puno je ljudi ovde koji su mi dragi i poslovno i privatno, i dalje mi je zadovoljstvo da dolazim na posao, a kad dođem, retko i da idem kući pre sedam ili osam sati uveče. Onog dana kad prestanem da budem ovde gde sam, tada ću vraćati film i razmišljati kako je to uticalo i na moj privatni život i na moju karijeru. Trenutno samo razmišljam o budućnosti, odnosno o servisima koje ćemo pružati npr. za tri meseca. Mnogo toga planiramo: mobilni novčanik, IoT servise, bankarske usluge, kako da pokrijemo što više gradova u Srbiji 4G signalom, kako da privedemo što više optike našim korisnicima. To je nešto o čemu razmišljam i na šta sam fokusiran. Voditi Telekom je velika čast za mene, ali i velika odgovornost. Iz te odgovornosti proističe veliki rad i velika želja za rezultatom, što mene tera da budemo bolji. Volim izazov i nadmetanje s konkurencijom. To je nešto što me inspiriše.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar