Veliki raskol

Veliki raskol


Autokefalnost Ukrajinske pravoslavne crkve preti da duboko i nepovratno podeli krhki pravoslavni svet. SPC upozorava na potencijalne opasnosti iako će dugoročno ona postati najveća žrtva raskola između Vaseljenske i Moskovske patrijaršije

Hrvatska pravoslavna crkva! Ili Kosovska pravoslavna crkva?! Priznaćete, zvuči glupo. Nenormalno u svakom slučaju. Sličnu ideju imao je Ante Pavelić u trenutku kada je Jasenovac radio punom parom. Naravno, ne treba sumnjati da sličnu ideju imaju danas političari u Zagrebu ili u Prištini, Podgorici, Skoplju… ali koliko god to izgledalo daleko, opasan presedan se stvara na jednom drugom slučaju. Reč je o Ukrajini i nameri vaseljenskog patrijarha da tamošnjoj pravoslavnoj crkvi da samostalnost u odnosu na Moskovsku patrijaršiju. Naravno da je i ovde u pitanju politika koja ima očigledan interes u smislu potpunog formatiranja Ukrajine kao samostalne države, nezavisne od Moskve. Kidanje svih veza pa i onih crkvenih, s obzirom na to da je trećina stanovnika Ukrajine pravoslavne veroispovesti, postalo je conditio sine qua non. Uslov bez koga se dalje ne može. Pošto je jasno da zaokruživanje teritorije nakon Krima neće baš funkcionisati lako. Pitanje zašto baš on, vaseljenski patrijarh, i zašto baš sada ima vrlo jednostavne odgovore. Može bilo ko od poglavara pravoslavnog sveta, a to što je to bio prvi među jednakima je čist splet nekih okolnosti izrazito ovozemaljske prirode. Što se tiče tajminga, on u ovom slučaju dolazi na drugo mesto.

Verski analitičar Draško Đenović smatra da je pitanje autokefalnosti ukrajinske crkve gotovo rešena stvar.

– Ukoliko ne pobedi glas razuma, što je u ovom slučaju malo verovatno, nedelje ili meseci nas dele od toga da vaseljenski patrijarh da tomos Ukrajincima. Vartolomej je umislio da je papa i da ima vlast, a on je u pravoslavnom svetu samo prvi među jednakima. Ukoliko bi dao autokefalnost, bez saglasnosti pomesne Moskovske patrijaršije, on bi prekršio kanon. Dalje, zbog brojnih crkava koje su naklonjenije Rusima, ostao bi izolovan. Ruski patrijarh Kiril je spreman da prekine kanonsko opštenje sa Carigradom. To bi otvorilo Pandorinu kutiju. Njihovim stopama krenuće i Crnogorci i Makedonci sigurno. Da bi se to sprečilo, srpski patrijarh Irinej, u ime Srpske pravoslavne crkve, poslao je pismo vaseljenskom patrijarhu na oko 10 strana, kojim je ukazao da bi se time narušilo jedinstvo pravoslavlja – napominje Đenović.

Komentarišući činjenicu da je zahtev za autokefalnost podneo ukrajinski predsednik, naš sagovornik ističe da nema ništa čudno u tome da se politika direktno uključuje u ovakve stvari.

– Da bi Ukrajina zaokružila svoj nacionalni identitet, neophodno im je da imaju i autokefalnu crkvu. Predsednik želi da pokaže ovim gestom da skoro tri decenije posle raspada SSSR, Kijev nije pod ruskom kapom. Za njih je ovo državno pitanje i za to su spremni debelo da plate. A Vaseljenska patrijaršija, ne samo da nema uticaj, već nema ni novca, tako da im je on preko potreban. Tu su se poklopili njihovi interesi i zato su se lako dogovorili. Ta stvar nije od juče, ovo je samo finiš. I to nije ništa čudno, pa i Sveti Sava je suvim zlatom platio autokefalnost SPC. Nismo mi to dobili jer nas je carigradski patrijarh, koji je tada bio mnogo moćniji nego danas, mnogo voleo. Iako se govori da je Vaseljenska patrijaršija jaka u SAD, to nije do kraja tačno. Prvo u Americi su jaki baptisti i protestanti, a pravoslavci su, maltene, na nivou sekte. Nije isto biti vladika tamo i u Srbiji na primer. Drugo, carigradski patrijarh nije moćan ni u samoj Turskoj. Da hoće, Erdogan bi mogao sutra da ih zatvori, a poznato je da je sada u bliskim odnosima sa Putinom, te mu se ova ideja sigurno neće svideti – zaključuje Đenović.

Naša Crkva je reagovala upozoravajući Vaseljensku patrijaršiju kakav će efekat njihova odluka izazvati ne samo na Balkanu gde su novi rascepi nakon ovakve odluke neminovni, već i na raskol koji će njihova odluka izazvati u celom pravoslavnom svetu. Sigurno je da će se pravoslavni svet svrstati uz Moskovsku patrijaršiju s jedne strane i s druge uz Carigradsku, čime će s vremenom sukob iz verskog polja definitivno biti prenet na politički teren, u kome će se pravoslavna crkva po hladnoratovskom modelu podeliti na dva dela. Da li se ovako nešto moglo dogoditi u Vatikanu, odgovor je svakako ne.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar