DR BORISLAV AGAPIJEV: Kriptovalute završile malu maturu

Nova 2018. je donela, ne baš očekivano, novi režim trgovine kriptovalutama, koji je dosta drugačiji nego ranije, a naročito u poređenju s burnom 2017. Jedna od mnogobrojnih varki i zabluda finansijskih tržišta je iluzija da je njihovo idealno stanje stalni rast. To deluje izvanredno igračima koji ne vole rizik i žele stvari na manje-više serviranu dobit pa čekaju da tržišta uđu u tu fazu pre nego što se uključe u igru. Nažalost, ta faza tipično kasni, a iskusni igrači znaju da je to znak „vrhotržišta", kada se obično dogodi predah koji može dosta da potraje ili malo ozbiljnijeg pada, koji opet može da bude dug i neprijatan.

Poznate su fraze tipa „bikovsko tržište" za tržište koje dugotrajno raste i „medveđe tržište" za trtrgovina,žište koje pada. Ova terminologija igračima koji nisu upoznati s njom deluje čudno, pošto se postavlja prirodno pitanje šta trgovina na finansijskim tržištima ima s bikovima i medvedima. Ali to je odavno prihvaćena terminologija, koja ima jasno i bitno značenje.

Kriptovalute su u 2017. bile u epohalnom bikovskom tržištu i sada su malo sazrele, da kažemo da su prošle malu maturu. Kritičari i protivnici odmah skaču s proklamacijama da je potpuni krah neminovan, ali to baš nije tako. Kratkoročni grafikon cene bitkoina jeste očigledno dole, ali bez nekog haosa, u tzv. kanalu gde su lokalni vrhovi i lokalna dna sve manji. Ako hoćemo da uđemo u malo više detalja, razlika između vrha i dna je sve manja, što pokazuje da je moguće da će se uskoro desiti rezolucija gde se trend prekida nagore ili nadole. Pored toga, ako pogledamo rast u 2017. do kraja novembra, kada je bitkoin bio oko 9.000 USD, sadašnja cena od preko 11.000 predstavlja znatan i brz rast. U tom scenariju, poslednja dva meseca možemo odbaciti kao burnu etapu terevenki, kada su se piće i zabava malo oteli kontroli.

U svakom slučaju, i samo održavanje bitkoina na ovako visokim nivoima, od preko 10.000 USD, ide u prilog tezi da je bitkoin postao prava imovinska klasa, što je veoma bitan i ozbiljan događaj u krugovima velikih finansija.

Eter je pak drugačija priča. On je još uvek u jasnoj fazi rasta pošto se u roku od dva meseca utrostručio. To ima rezona takođe iz perspektive tzv. reverzije prema sredini, koja je jedan od najbitnijih zakona finansijskih tržišta. Velikim delom 2017. eter i ostale kriptovalute su pratile skok bitkoina. Bitkoin se, međutim, krajem 2017. odlepio i mnogo brže porastao tako da ga ostale kriptovalute nisu pratile, naročito eter. Zakon reverzije prema sredini kaže da se skok etera desio da bi se odnos s bitkoinom vratio na vrednosti gde je uglavnom i bio ranije.

Pored ovih fluktacija, drugi bitan faktor je lansiranje fjučers tržišta (bukvalni prevod je „tržišta budućnosti", koji je u stvari vrlo adekvatan). Može se reći da je i to faktor koji je doveo do zaustavljanja rasta i sadašnje stagnacije bitkoina. Međutim, nema džabe ručka, kao što se kaže na zapadu, pošto ima dosta izveštaja da je sadašnja pozicija u fjučersima za bitkoin vrlo kratka, što u prevodu znači da ima suviše igrača koji se klade da je još veći pad neminovan. To se uvek smatralo kao dobar kontrasignal, da se takav pad neće desiti, jer kad bi se desio, svi ti igrači bi imali velike dobitke u klasičnom novcu, a ne u kriptovalutama. Ta novčana masa bi išla iz nečijeg džepa, tipično za igrače koji podržavaju tržišta, koja su finansijske institucije, i još veće igrače iza njih.

Na kraju ove priče možemo reći da su kriptovalute ušle u novu, zreliju fazu, kao i sve druge vrste imovinskih klasa pre njih. To je još jedan pokazatelj da su se uključile u veliku igru. Kao i uvek, ništa na tržištima nije samo binarno, crno ili belo, i uvek se radi o raspodelama verovatnoća, kako se kaže u matematici, lakim nijansama sivog, glasio bi običan prevod. To znači da nikada ne treba verovati da je bilo koji ishod garantovan, nego gledati koja je procena verovatnoće da se nešto desi i u skladu s tim postaviti pozicije, tj. izbore finansijskih instrumenata za kupovinu.