EKONOMSKA ANALIZA BORISLAV AGAPIJEV: Novi trend posle šoka na berzi

Prošlo je već više nedelja dana od šoka na berzi i prvi novi trendovi počinju da se definišu. Posle strmoglavog pada, koji je zaustavljen i naglo preokrenut tačno od tzv. 200-dnevnog tekućeg proseka od oko 2540 na S&P500, desio se nagli skok na više od 2700 u roku od par dana, sto je pobudilo bezbrižne i pohlepne nade da će sve da nastavi da ide po starom. Podsetimo se da smo u prošlim člancima već pričali o tome da na Volstritu postoje samo dve emocije, pohlepa i strah, tako da nagli skokovi veoma pojačavaju strasti pohlepe.

Međutim to nije tako jednostavno. Kao prvo, nagli skokovi imaju vrlo jaki tendenciju još naglijim preokretima, tako da su malo iskusniji investitori obazriviji  (kojih na berzama i nema više mnogo pošto je gomila finasijskih menadžera mlada i nikada nisu videli ozbilniji pad tržišta). Sledeće, ovaj skok nije mnogo impresivan, pošto je zaustavljen na tzv granici pola oporavka (50%) koju do sada  nije uspeo da probije. Zbog toga grafikon ponašanja izgleda opet loše i nemogucnost oporavka preko polovine (oko 2750 na S&P500) je potencijalni alarm da moze da bude jos ozbiljnijeg padanja.

Sve ovo se takođe dešava u kontekstu interesnih stopa koje nastavljaju trend rasta. O tome smo već pričali u prošlim člancima i dali sliku našim čitaocima koliko su kamate bitan i presudan faktor. Takođe se potrefilo, kako se kaže kod nas, da je upravo sada došla na red aukcija obveznica Američke vlade kojima trebaju da se finansiraju smanjivana poreza u programu predsednika Trampa. Taj tajming nije dobar iz perspektive potencijalnog zaustavljanja rasta kamata. Inače, cifra o kojoj govorimo je preko 1100 milijardi dolara godisnje budžetskog deficita Američke vlade! Ti neprijatni detalji polako ali sigurno ulaze u diskusiju čak i najuverenijih pobornika i vernika neprestanog rasta.

Da malo reziimiramo, nagli oporavak se desio, ali je malo kilav i suviše brz tako da je priča još uvek veoma otvorena. Kratkoročno govoreći, što se tiče sledećih nekoliko dana, granica pola opravka mora da se probije inače će priča postati mnogo negativnija. Ukoliko bude probijen na gore, sledeća apsolutno bitna granica je prošli najveći nivo u istorji, koji je bio oko 2860 S&P500. Ukoliko on ne bude probijen u sledeću nedelju/dve, onda će cela slika postati jos negativnija  i lošija iz vise perspektiva koji prati gomila igrača. U tom slučaju će masa njih biti mnogo spremnija da refleksivno počne prodaju i generiše pad za najmanji povod.

Što se tiče kriptovaluta, one su se impresivno oporavile, posle velikog pada bitkoina na ispod 7000 dolara. Trenutni oporavak na preko 10000 je veoma popravio tehničku sliku i presekao priče da će se kriptovalue izduvati isto brzo kao što su bile naduvane prošle godine.  Eter izgleda još bolje od bitkoina pošto je pad sa vrha bio znatno manji i sadašnja cena od preko 900 dolara je trostruko veća od 300 dolara gde je bio prošli nivo koji se držao nekoliko meseci, što je za kriptovalute maltene večnost. U rubrici neobuzdanog entuzijazma neki analitičari su već proglasili da će do leta bitkoin probiti vrh od preko 20000 dolara, što je smela prognoza.

Odnos između kriptovaluta i kamatnih stopa je veoma interesantna tema o kojoj nije uopšte diskutovano. Tipično očekivanje ja da kriptovalute  treba da budu, kao rizična imovinska klasa, osetljive na porast interesnih stopa pošto veće kamate bi trebalo da smanjuju potražnju za rizičnim alternativama. Međutim takva očekivanja se ne poklapaju sa iskustvima do sada, a takođe je moguće očekivati da će porast kamata u sistemu dovesti do stresa koji će povećati potražnju za alternativnom imovinskom klasom kao što su kriptovalute.

Cela ta priča je vrlo otvorena i upravo se odvija. Mi ćemo nastaviti da vas redovno izveštavamo, na jedostavan i lako razumljiv način, o budućim interesantnim i bitnim tokovima u svetu finasija.