EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: “Duboko đubre”

EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: “Duboko đubre”


To je termin koji se iz milošte koristi za veoma riskantne zajmove gde se očekuje da je mogućnost propasti veoma velika, i zbog toga su kamate visoke i rangiranje nisko. Glavni akteri, vodjeni sa poznatom američkom Blekston grupom, će da daju kompaniji koja se odvaja nalog da ona preuzme na sebe većinu zajmova za transkaciju odvajanja! Ne teba biti neki veliki finasijski stručnjak da bi  se shvatilo da je to vrlo proziran paravan za ekstrakciju gomile novca sada – a posle šta bude

Ove nedelje je objavljena vest da je poznata medijska Tomson-Rojters korporacija odlučila da odvoji jedan deo kompanije u posebnu kompaniju koja će da se zove Refinitiv. Ova vest ne znači ništa posebno sama po sebi, pošto korporacije stalno objavljuju dodavanja i odvajanja, za koja je se inače jasno (zna iz poznatih ekonomskih analiza) da imaju negativne trajne efekte.

Nećemo sad da ulazimo u priču – kako to aktere koji ih promovišu to ne interesuje – pošto je njihov jedini interest kratkoočni. Glavna vest u vezi ovog odvajanja su uslovi finasijske transakcije koje tek treba da se napravi. Cela kombinacij i zajmovi će biti rangirani od strane finasijskih agencija  kao tzv “duboko djubre” što je termin koji se iz milošte koristi za veoma riskantne zajmove gde se očekuje da je mogućnost propasti veoma velika, i zbog toga su kamate visoke i rangiranje nisko. Da udjemo u detalje, glavni akteri, vođeni sa poznatom Američkom Blekston grupom, će da daju kompaniji koja se odvaja nalog da ona preuzme na sebe većinu zajmova za transkaciju odvajanja! Ne teba biti neki veliki finasijski stručnjak da bi  se shvatilo da je to vrlo proziran paravan za ekstrakciju gomile novca sada – a posle šta bude. Takvi zajmovi inače jesu tipični na počecima finasijskih manija, kada su kamate niske a  tržišni igrači luduju. To je veoma čudno i na prvi pogled, jer se već uveliko nalazimo u fazi dizanja kamata i zatezanja finansijskih uslova, da bi se navodno narod malo osvestio. Ali do te svesti izgleda teško i nikako neće da prekinu finansijsko veselje i želje za ogromnom pohlepom. U svakom slučaju ovo pokazuje centralnim bankama, na čelu sa američkom, da treba da nastave da zatežu i dižu kamate.

Sada prelazimo na  jednu opštu  temu, koja je opet povezana sa ovim sa Tomas-Rojtersom. To je  generalni mehanizam finasiranja zemalja u razvoju i davanja  zajmova. Ako pogledamo ekonomske udžbenike, istoriju, publikacije, štampu i praktično sve druge izvore, oni uvek  govore i govorili su, o poterbi da se uvek zna kome i pok kojim uslovima treba dati bilo kakav zajam. Drugim rečima, stalno se pravila i ponavljala mitologija da se svi ti zajmovi dele po nekim racionalnim i razumnim kriterijuma, gde bankari stalno pokušavaju da budu što trezveniji kako da daju pozajmice masi koja neprestano vapi da im se da što više kredita. Deo mitologije je takodje da se čak i najtrezvenijima to s vremena na vreme omakne i da se oni malo raspojasaju i  dele zajmove kao piće na svadbi.

Ali šta ako je to upravo najobičniji mit i zabluda, a istina je potpuno suprotna? Drugim rečima, ideja da se zajmovi manje više ikada daju razumno i racionalno je smešna, jer se politika posudjivanja svodi na periodične manije, gde svi samo sede jedni druge, i gde se samo gleda ko će prvi da povede “kolo”.

Kao što je rekao u veoma poznatoj izjavi Čak Prins, bivši direktor Sitigrup, jedne od najvećih američkih i svetskih banaka: “kada muzika počena da svira, mora da ustaneš da igraš”. Muzika je dakle manijsko ponasanje bankarske rulje gde odjednom svi počnu da daju zajmove, masne sa velikim kamatama, i gde se svi ucesnici osećaju prinudjeni da to slede. To nije samo osećanje, pošto bakari dobro znaju da je najveći greh u njihovoj struci, ne kada se izgube pare, za to uvek ima opravdanja ako su se i drugi tako ponašali. Kardinalni je greh  da ne ustanes da igraš kada svi daju zajmove i uvode u njige papirne profite od takvih pozajmica, a kada neko u tome ne učestvuje, pokušavajući da se opravda maničnim ponašanjem rulje. To ne pije vodu pošto će tada biti sigurno otpušteni, pošto će njihov upravni odbor odmah da ih prozove – kako to ne generišu profite kada svi to okolo njih rade.

Ovo ponašanje “krda” je neverovatno bitan mehanizam u svetu finasija, na svim nivoima, a ne samo ubankarstvu. To je ubedljivo najveći faktor koji odlučuje da li će npr. Srbija da dobije odjednom kredite od milijardi evra ili ne. Realnost je potpuno suprotna priči tipa kako su se odjednim na Zapadu osvestili i racionalno shvatili koliko ima dobrih prilika kod nas. O ovoj temi će mo pričati drugom prilikom, ali sada smo želeli da našim čitaocima pokažemo i objasnimo prave grube crte ovog apsolutnog mehanizma i ponašanja da bi razumeli tržišta finansija i kapitala uopšte.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar