EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAVA AGAPIJEVA: Berza nije za ziheraše

Zbog mešetarenja i mahinacija na berzama i tržištima učesnici treba da budu veoma oprezni i čvrsti u odlukama. Može se opet postaviti i pitanje zašto se onda uopšte baviti tako nesigurnim i riskantnim stvarima? Odgovor je, kao što smo rekli već više puta, u tome da su berze i tržišta ključni faktor mase kapitala i ukupnog bogatstva u modernom svetu

Fejsbuk je prošle nedelje objavio odličnu zaradu koja je dovela do još jedne šizofrene epizode na berzi gde se odjednom svi ponašaju kao da ništa nije bilo i da su svi problemi odjednom magično nestali. O ovom fenomenu smo već prićali u prethodnim članicma, kada se na tržištima navodno čvrsta i pouzdana objašnjenja i stavovi menjaju iz dana u dan. Problem koji Fejsbukima nije nestao i situacija se nije promenila, iako su imali dobru zaradu, zahvaljujući reklamnim ugovorima koji su sklopljeni mnogo pre nego što je nastala sadašnja situacija. Neprijatni rezultati svega toga će se tek videti i osetiti ne samo na zaradi, nego i kroz potencijalne nove regulacije od strane država.

Što se tice šireg tržista, u SAD tj. S&P500, situacija se malo primirila, što se vidi po manjim vrednostima indeksa volatilnosti VIX. On je još uvek oko 15-16, što nije mnogo po istorijskim normama, mada jeste u poređenju sa mahnitom 2017. godinom, kada je sve maltene stalno i neumitno raslo i kada je VIX pao na 11 (VIX pada kada se na berzi ne dešava nešto mnogo ili kad ona raste, a skače kada se dešavaju velike promene, naročito na dole). Ovo primirje će biti privremeno, zbog toga što smo još uvek nisko, tek malo više od tog 200-dnevnog pomerajućeg proseka od kojeg je berza već tri puta odskočila.

Ne možemo se stalno vraćati dole na njega i očekivati da će skok na gore uvek da se desi, posebno ako su ti skokovi sve manji i slabiji. Neka revolucija će morati da se desi uskoro, u narednim nedeljama. Ili će konačno biti probijen taj famozni 200-dnevi pomerajući prosek, ili će bikovi pobediti i konačno će odskočiti značajnije nagore, na S&P500 nivo viši od 2.700. Bikovi to već očekuju od početka sezone objava profita koji su bili dobri za velike kompanije, ali taj skok na gore nikako da se desi.

Sada ćemo se malo fokusirati na kratkoročne oscilacije na berzi, koje su uvek bile misterija. Po teoriji efikasnih tržišta, svi učesnici deluju racionalno i donose odluke o kupovini ili prodaji trezveno, samo na osnovu analiza i procena budućih profita, a ne nekakvih iracionalnih i paničnih emocija. Iako je teorija efikasnih tržišta nebrojeno puta diskreditovana na tržištu iracionalnim i čudnim ponašanjima, jos je popularna zbog toga što deluje jasno i uverljivo, bar na prvi pogled.

Da bi shvatili zašto se na tržištima stalno događaju misteriozne i neobjašnjive fluktuacije, mora da se uzme u obzir da na tržištima uvek ima igrača koji nemaju toliko uverenja i iskustva i koji ulaze iz manje ubeljivih razloga, npr. što su čuli od nekoga, pročitali u štampi, tek počinju da se bave investiranjem itd. Takvi igrači su glavne žrtve i mete grabljivaca na berzama koji pokušavaju da ih istresu tako što generišu oscilacije, sa namerom da izazovu strah i paniku koja dovodi do iracionalne prodaje. Pogledajmo npr. američku društvenu mrežu Snap, koja je konkurent Fejsbuku, sa većinom dosta mlađih korisnika. Pre tri meseca su imali izvanrednu zaradu, a neočekivano prijatno iznenadili su i porastom broja korisnika. Iznenađenje je bilo toliko da su akcije skočile za 50 odsto u jednom danu (!), što je veoma retka pojava.

Iz racionalne perspektive teorije efikasnih tržišta, informacija o poboljšanom poslovanju Snap-a bi trebalo da se reflektuje i u povećanoj ceni na berzi. Na dan zarade, međutim, njihove akcije su na istom nivou kao i pre iznenađenja od pre tri meseca! To nam govori da su operatori njihovih akcija uspeli da izazovu dovoljno straha i panike među novopečenim kupcima, da je ceo porast potpuno negiran za tri meseca. Naravno, ukoliko Snap nastavi da prijatno iznenađuje, te panične reakcije će se pokaati kao vrlo loše, ali to se ne tiče operatera koji su uspeli da "istresu" gomilu naivnih investitora u međuvremenu.

Ovo je još jedan primer mešetarenja i mahinacija na berzama i tržištima gde učesnici treba da budu veoma oprezni i čvrsti u odlukama. Može se opet postaviti i pitanje zašto se onda uopšte baviti tako nesigurnim i riskantnim stvarima, ako ima toliko mogućnosti za prevare i neprijatna iznenađenja?

Setimo se da je odgovor, kao što smo rekli već više puta u prethodnim člancima, u tome da su berze i tržišta ključni faktor mase kapitala i ukupnog bogatstva u modernom svetu, i da će "ziheraši" koji ne žele da se bave takvim stvarima biti hronično siromašni zbog stalnog manjka kapitala. To je već situacija sa kojom smo dosta upoznati na našim prostorima.