FANTASTIČNA IGRA BROJKI U EU

Grčka je i dalje najzaduženija članica evropske porodice, ali ovu zemlju prate Italija, Portugal, Belgija i Španija, koje takođe imaju više uzetih kredita nego što godišnje mogu da proizvedu

Kada bi Belgija danas konkurisala za ulazak u EU, dobila bi odbijenicu. Paul-Hentri Spaak, bivši belgijski premijer, ne bi stajao 1951. sa osnivačima Evropske zajednice za ugalj i čelik, a izostala bi i njegova vizija da „Evropa sutrašnjice mora biti nadnacionalna tvorevina". I to sve zbog para.

Naime, ta kraljevina je nizom pogrešnih političkih odluka još iz osamdesetih, od zapošljavanja suvišne radne snage, obilnih subvencija za industrije uglja, tekstila, čelika i brodogradnje, došla pre dve decenije do javnog duga od 130 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Do početka 2008. spustila je zaduženje na 84 procenta, da bi posle svetske ekonomske krize koja se desila iste godine, cifra nastavila vrtoglavo da raste. Danas je ta zemlja četvrti najveći dužnik Unije sa javnim dugom od 109,29 odsto BDP, odnosno oko 473 milijarde evra zaduženja. „Oko", jer se taj iznos, kako je pokazalo istraživanje „Ekspresa", penje svake sekunde. Naime, na sajtu „Satovi nacionalnog duga" prikazani su ekonomski parametri svih zemalja sveta, izvučeni iz baza zvaničnih vlada, centralnih banaka, američke CIA, Svetske banke i Eurostata, a potom provučeni kroz složene algoritme.

Prema tim podacima, od 28 članica EU, najgore se kotira Grčka koja sa 341 milijardom evra ima manji javni dug od Belgije, ali i veću zaduženost u BDP koja iznosi čak 195,77 procenata. To znači da Grci ne mogu da servisiraju svoj dug i da bi za razliku od Belgijanaca, morali da rade dve godine bez plate kako bi vratili pozajmljeni novac. Grcima bi to teško palo, ali bi zato Merkelova oberučke prihvatila da izvuče nemačku ruku spasa iz stiska neposlušne Grčke.

Sledeći najveći dužnik na evropskoj listi je Italija sa dugom od 138,26 odsto BDP (2.350 milijardi evra). Ekonomisti su prognozirali još 2016. da će ta država uspeti da se izvuče i izbegne bankrot i da će do 2020. njen dug pasti na 122 procenta. Međutim, Italija se i dalje finansijski koprca, dok se banke bore sa neodrživim državnim zajmovima. Glasači, međutim, ne mare mnogo, a italijanski ministar finansija demonstrira relaksiranost. Odmah iza Italije dolazi Portugal sa javnim dugom od 134,51 odsto BDP-a (253 milijarde evra), zatim Belgija na četvrtom i Španija na petom mestu sa zaduženjima od 106,72 odsto BDP-a (1.185 milijardi evra).

Ekonomista Ivan Nikolić ističe da je udeo duga u BDP najpopularniji, ali samo jedan od više indikatora ekonomske moći država.

-Drugi je, recimo, stopa servisiranja duga, odnosno koliko se otplaćuju godišnje kamata i glavnice u izvozu robe i usluga. Kao što se sećate, 2011. kada je Grčka bila u žiži javnosti, njen dug nije bio ništa veći nego što je danas dug Italije. A opet je na Grke bio mnogo veći pritisak nego što je sada na Italijane. Važna je percepcija investitora i finansijskih tržišta, da li je zemlja sposobna i kakva je njena konkurentnost. Kad je reč o zaduženosti, bitno je i da li postoji dug prema domaćim, ili stranim kreditorima, i u kojim je valutama. Italija je trenutno u institucionalnom vakuumu i čekaju novu vladu koja će morati da se suoči sa reformama koje su odlagane u prethodnom periodu. Ta zemlja nekoliko godina održava taj dug, ali ne postoji naznaka da će se stvar ozbiljnije preokrenuti. Isti je slučaj i sa Francuskom, koja se najodgovornije ponaša u EU. Imate takve konflikte u smislu vođenja ekonomske politike između Nemačke i drugih članica, jer Nemci ne žele da preuzmu teret neodgovornih politika i opterete svoje građane koji se znatno umerenije ponašaju -naglašava Nikolić, dodajući da se sa druge strane neke države sa pravom bune protiv restriktivnih evropskih politika.

-To vidimo na primeru Grčke kojoj su nametnute oštre mere, a ipak su danas u nepovoljnijoj poziciji nego što su bili pre sedam godina kada je krenuo program, a standard je opao za trećinu. Zemlje EU ne mogu da se izvuku iz problema zbog konkurentnosti u svetu. To je suština, a sporadične su neusaglašene politike i problemi na tržištu rada u pogledu jedinstva monetarne politike. Nažalost, stare navike su problem, jer kad se naviknete na jedan nivo potrošnje, onda prilagođavanje ide teško. U Francuskoj odmah imate proteste sindikata čim se nagoveste mere štednje. Ekonomski problemi se reflektuju na širem planu, odnosno na političkom nivou. To se na kraju odrazilo i na Veliku Britaniju koja je bila nezadovoljna, pre svega ekonomijom, pa se to proširilo dalje. Nažalost, nema nagoveštaja da bi stvari mogle da budu bolje. Najviše što može je da se održava ovo stanje -smatra on.

Prema njegovim rečima, Srbija, čiji javni dug iznosi 23.938.052.514 evra, odnosno 58,6 odsto BDP-a, u vrlo kratkom roku je postigla neočekivano dobre rezultate kad je reč o fiskalnoj konsolidaciji.

-Stanje javnog duga je preokrenuto. Već dve godine smo u procesu brzog razduživanja, a naši građani su za razliku od Italije i Francuske prihvatili mere štednje koje su dale rezultate. Sad to treba da se okrene u više stope rasta ekonomije, što bi dalje vodilo samom razduživanju. Za razliku od nekih zemalja u EU, Srbija je svoje javne finansije u poslednje četiri godine izmenila. I po nekim uobičajenim indikatorima se ne svrstamo u grupu zemalja sa problemom duga -zaključuje Nikolić.

Srpski dug u padu
Naš javni dug od oko 61 odsto bruto domaćeg proizvoda ili dvadesetak milijardi evra nije tako strašan u odnosu na mnoge zemlje Evropske unije, koje danas, da opet konkurišu za članstvo u tu zajednicu evropskih država, ne bi prošle jer ne ispunjavaju taj uslov. O tome svedoči podatak da 28 država EU ima zajednički javni dug od oko 6,4 biliona evra, što je oko 70 odsto njihovog BDP-a.