KOSKA JE BAČENA: Ove godine se očekuje da bude pokrenut postupak privatizacije šest preduzeća

Očekuje se da ove godine bude pokrenut postupak privatizacije u RTB "Boru", Petrohemiji, Metanolsko-sirćetnom kompleksu iz Kikinde, Hidrotehnici-Hidroenergetici, Valjevskoj pivari i "Ravanici" iz Ćuprije, a postoje izgledi da neka od ovih preduzeća u ovoj godini budu privatizovana

Nekada uspešne firme danas ne postoje, novi vlasnici su zatvarali proizvodne pogone i na tim parcelama podizali stambene objekte, a desetine hiljada radnika je ostalo bez posla. I priliv novca od prodaje je simboličan (od 2001. do 2008. godine, kada su prodate najveće i najbolje firme, prihod od prodaje je iznosio 2,7 milijardi evra) jer se od novih vlasnika, nauštrb cene, kupoprodajnim ugovorima tražilo da investiraju u postojeću delatnost, što većina njih nije ispoštovala. Na spisku za privatizaciju nalazi se više od 100 preduzeća, uglavnom gubitaša, u kojima je zaposleno 40.000 radnika. Za svega desetak firmi postoji interesovanje za kupovinu, što znači da će većina neprivatizovanih preduzeća otići u stečaj.

Pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić za "Ekspres" kaže da će sredinom ove godine biti raspisan tender za RTB "Bor". U ovom trenutku postoje zainteresovani kupci iz Rusije, Kine i Kanade, i očekuje se da će postupak privatizacije biti uspešno okončan.

- RTB zapošljava oko 4.500 ljudi, to je optimalan broj i ne bi trebalo da bude otpuštanja u narednom periodu. Kupac će morati da se obaveže na investiranje oko 330 miliona dolara, jer je to ono što je za RTB neophodno. RTB je završio 2017. sa EBITDA na nivou oko 84 miliona evra, a za 2018. je planirana EBITDA blizu 100 miliona dolara. U 2017. je ostvaren poslovni prihod od 300 miliona dolara, a direktan izvoz od 210 miliona dolara. Plan za 2018. je poslovni prihod od 370 miliona dolara. Uzrok tome je i dobra cena bakra na svetskom tržištu, koja je sada oko 7.500 dolara, ali najvažnije, tu postoji dobra proizvodnja. Za RTB "Bor" je urađen Unapred pripremljeni program reorganizacije (UPPR), koji je pravnosnažan i po kojem RTB postupa. Sva prava i obaveze koja ima RTB kao pravno lice biće predmet kupoprodaje, što znači da će, ako RTB ima istražno pravo na nekom istražnom polju, i to biti prodato kao i sve obaveze koje ima RTB. Ukoliko novi vlasnik bude imao želju da proširuje eksploataciona polja, da traži nova istraživačka prava, on će u redovnoj proceduri da se obrati Ministarstvu energetike i rudarstva. Ništa se neće prodati više ni manje budućem kupcu od onog što RTB danas ima - kaže Ugrčić.

Za kupovinu RTB su interesovanje zvanično pokazali Ruska bakarna kompanija i najveći kineski proizvođač zlata i bakarne rude, kompanija "Zijin", čiji je godišnji obrt 10 milijardi evra. Kinezi su svoje namere da postanu vlasnici RTB "Bora" i da investiraju 300 miliona evra saopštili i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ono što je u ovom trenutku sporno je kako će biti rešen dug RTB koji iznosi oko 1,2 milijarde evra. Bilo je u planu da novi vlasnik isplati 10 odsto duga, a ostatak da država otpiše.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi pre raspisivanja tendera trebalo dobro analizirati kakav je pravi rezultat RTB.

- Umesto da pogledamo stvarnost realno, mi tu stvarnost namerno zamagljujemo. RTB "Bor" ima bolji rezultat, između ostalog, i zbog toga što imamo čudnu situaciju da srpska ekonomija, koja je u regionu i u svetu u proseku lošija, ima najbolju valutu čija vrednost raste. Nedopustivo je da vrednost dinara jača, a da izvoz opada, jer tako ustupamo drugome privredni rast. I ovo otpisivanje tolikog duga RTB je stvarno katastrofalno jer to otežava rast našeg BDP - ističe Kovačević.

Ministarstvo privrede je 2015. pokrenulo aktivnosti na okončanju postupka privatizacije. Tada je bilo oko 560 preduzeća u portfelju Agencije za privatizaciju, u 290 je pokrenut stečajni postupak, a za 100 preduzeća je obustavljena privatizacija. Od tada do danas prodato je 51 preduzeće i ostvaren prihod od prodaje 104 miliona evra. Radnicima svih preduzeća koja su otišla u stečaj obezbeđen je i isplaćen socijalni program. Neka preduzeća koja su 2015. otišla u stečaj, sada su prodata iz postupka stečaja: "Vršački vinogradi", "Vršac fontana", HTP Vrnjačka Banja, "14. oktobar"...

- Država treba da uradi sve da dovede firmu koja je u postupku privatizacije u zgodnu situaciju da se privatizuje i pokuša da stvori uslove da se dođe do kredibilnog kupca. Takođe, država treba da se, u postupku kontrole tih privatizacionih obaveza, koja traje dve ili najviše tri godine po zakonu, potrudi da kupac završi uspešno sve kontrole i da izađe iz nadležnosti države, odnosno da firma bude privatna firma na slobodnom tržištu. Sve drugačije nije dobro. Najkompleksniji problem za rešavanje su firme za koje ne postoji interesovanje kupaca. Mi se trudimo da svake godine objavimo javni poziv za 20, 30 firmi za koje postoji izvesnost da će biti prodate i čak se i one ne prodaju sve. Tako je velika većina firmi završila u postupku stečaja, gde su radnici uzeli socijalni program i za godinu i po dana smo prodali mnoge od tih firmi iz stečaja - kaže Ugrčić i navodi dokle se stiglo sa procesom privatizacije u desetak najznačajnijih preduzeća.
MSK Kikinda

Za Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) iz Kikinde već je bio raspisan javni poziv koji je bio neuspešan. Niko se nije prijavio. Cena je bila 38,5 miliona evra i pošto je to bio javni poziv koji je započet prošle godine, taj javni poziv je završen u ovoj godini i mi ćemo sada da za MSK raspišemo, nakon dostavljanja procene i privatizacione dokumetnacije, novi javni poziv. Taj javni poziv će da ide opet na 100 odsto procenjene vrednosti, ukoliko bude neuspešan, na 50 odsto procenjene vrednosti, odnosno na 33 odsto vrednosti. Nadamo se da ćemo po ceni od 50 odsto uspeti da nađemo kupca.

Petrohemija

Petrohemija takođe ima pravosnažan UPPR, gde je cela istorija rešena i sve obaveze. I za Petrohemiju ćemo sredinom godine da objavimo javni poziv za privatizaciju. Tu takođe postoje potencijalni investitori koji bi želeli da učestvuju u postupku privatizacije. Dobra je konjunktura trenutno na svetskom tržištu gotovih proizvoda Petrohemije u odnosu na baznu sirovinu i mi se nadamo da bismo tu isto mogli da nađemo kupca. Dugovi Petrohemije su bili veoma veliki, međutim, oni su konverzijom duga u kapital anulirani kroz UPPR, a svi dugovi prema komercijalnim poveriocima su izmireni. U Petrohemiji je zaposleno 1.439 ljudi. Kupoprodajni ugovor će biti tako izrađen da za vreme trajanja kupoprodajnog ugovora poslodavac ne može zaposlene da proglašava za tehnološki višak. Sada moramo da uradimo novu procenu, nakon UPPR-a, i da vidimo koliko ona vredi. Mnogi su načelno zainteresovani, ali dok ne dođe do evaluacije i do cene, ne možemo da znamo da li je neko zaista spreman da plati određeni iznos. Isto ćemo ići na varijantu kroz zakon o privatizaciji sa početnom cenom koja može posle da se spušta.

Azotara

Azotara je u vlasništvu "Srbijagasa", trenutno radi. Posluje u skladu sa pravnosnažnim UPPR-om. Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa "Srbijagasom" pokušava da nađe strateškog partnera, za dalje dešavanje ostaje nam da sačekamo i budemo strpljivi. Azotara je i dalje značajna s aspekta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji kao proizvođač veštačkih đubriva, to je i jedan od razloga zbog kojeg i dalje radi, ali konačnu odluku o ovoj kompaniji će doneti radna grupa, u skladu sa zajedničkim odlukama Ministarstva rudarstva, Ministarstva privrede i "Srbijagasa".

Lasta

Saobraćajno preduzeće "Lasta" je u postupku konverzije poreskog duga u kapital. Čim se postupak konverzije završi, mi ćemo da objavimo javni poziv za privatizaciju. "Lasta" izmiruje sve obaveze prema bankama, sve kredite. Ima određeni deo zaostalih dugova. Novi vlasnik mora da održava kontinuitet delatnosti, a za konkurenciju, svaki privatizacioni ugovor šaljemo Komisiji za zaštitu konkurencije. I taj ugovor stupa na snagu tek kada Komisija za zaštitu konkurencije da zeleno svetlo da proglašeni kupac može da postane vlasnik određenog preduzeća. Za "Lastu" uvek ima zainteresovanih raznih firmi i domaćih i stranih jer je to vrlo interesantna delatnost. Novi vlasnik biće obavezan da zadrži određeni broj zaposlenih i kontinuitet delatnosti dok traje kupoprodajni ugovor. Vrednost "Laste" odredićemo nakon konverzije duga.

Simpo

"Simpo" treba da preda UPPR do kraja marta. Preduzeće je bitno sa mnogo aspekata, između ostalog, i zato što je sedište u Vranju, na jugu Srbije, zato što zapošljava 2.200 radnika, od čega živi 8.000 ljudi. Pokušaćemo kroz UPPR da rešimo dugove, da idemo na konverziju, na otpis, da relaksiramo preduzeće, da prodamo sva zavisna društva, svu nefunkcionalnu imovinu. Nekad je to bio veliki konglomerat koji je imao i "Simpo cveće" i "Kondivu" i "Simpo lajn", "Simpo šik", "Simteks", "Simpokomerc", "Simpodrvo"... Sada treba da se fokusiramo na proizvodnju nameštaja i sve ove pomoćne aktivnosti da rasprodamo. Nakon dolaska "Ikee", svi su bili skeptični i mislili su da će "Simpo" da izgubi deo tržišta, ali desilo se suprotno, zato što je dolazak "Ikee" podigao svest kod stanovništva o značaju opremanja životnog i radnog prostora i "Simpo" je uspeo da podigne prodaju.

Ikarbus

"Ikarbus" je uradio UPPR i posluje u skladu sa istim. Za sada radi i isporučuje autobuse. Mislim da smo tu na pragu da okončamo postupak da "Ikarbus" dobije kredibilnog partnera, to traje već neko vreme i nadam se da će biti u redu. Ne mogu da vam kažem da li je u pitanju domaći ili strani investitor dok sve ne bude potpuno izvesno.

Delatnost JP "Resavica" je u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike. U preduzeću sa devet rudnika je zaposleno 4.500 radnika - 3.000 rudara i 1.500 administrativaca. "Resavicu" država svake godine subvencioniše sa 4,5 milijardi dinara. Za sada ne postoje zainteresovani kupci-investitori, neko ko bi ušao u strateško partnerstvo ili kupovinu.

- Bio bi krajnji red, pošto je privatizacija spora i neuspešna, i pošto država ima previše kapitala u privredi, da se počne razmišljati o profesionalnom upravljanju državnim kapitalom. Definitivno bi trebalo prekinuti praksu da ministarstvu pripada bilo kakva mogućnost da ima uticaj na upravljanje nekim preduzećem. U ministarstvima se menjaju ljudi koji nisu dovoljno kvalifikovani da upravljaju kapitalom. Trebalo bi osnovati nezavisnu instituciju, državni fond, i preduzeća sa državnim kapitalom odmaknuti od političkih konfiguracija - kaže ekonomski analitičar Milan Kovačević.