NOVA GODINA NA BERZI: Optimizam u gomili problema

NOVA GODINA NA BERZI: Optimizam u gomili problema


Nova godina je unela dozu smirenja i optimizma na svetska tržišta i berze, mada kritičari kažu da je taj optimizam forsiran, što je inače i tipično u svetu finansija. Povod za ovu fazu oduševljenja i tiltovanja na večnom klatnu između pohlepe i straha jesu sastanci na visokom nivou između SAD i Kine, gde predsednik Tramp očekuje da se postignu trgovinski sporazumi, koji su kamen-temeljac politike njegove administracije.

Zbog toga su berze blago skočile u Novoj godini. To, naravno, ne znači da su bilo koji od fundamentalnih problema rešeni. Naprotiv. O njima smo već pričali i nećemo ih ponavljati pošto ih naši redovni čitaoci dobro znaju. Za one koji su se skorije uključili možemo reći da je kratki rezime enorman nivo dugova u celom svetu i na svim nivoima, uključujući potrošače, korporacije i vlade.

U rubrici konkretnih novih informacija, tu je, naravno, jedna od vodećih šokantna objava „Epla” da će prvi put u istoriji zabeležiti manju prodaju „ajfona” nego što je predviđeno. To je šokantno zbog toga što je „ajfon” krava muzara proporcija neviđenih u svetskoj istoriji. Za ilustraciju to su brojke reda 40 milijardi dolara svakog kvartala (!), i to sa objavljenim padom prodaje. Od lansiranja tog legendarnog produkta, on je bio imun na sve varijacije i oscilacije na tržištima, uključujući i veliku finansijsku krizu iz 2008.

Ova objava je zbog toga veliki šok i potencijalna indikacija da je plovidba nizvodno završena i će se sada okrenuti ćurak. Naravno, to je nešto što Volstrit ne želi da čuje i zato je „Epl” kažnjen padom cena akcija. Za ilustraciju, pad vrednosti totalne kapitalizacije celog „Epla” na berzama je prestigao neverovatnih 450 milijardi dolara!

Drugim rečima, oni su na kapitalizaciji na berzi izgubili više nego što vredi ceo „Fejsbuk”. Naravno, naši čitaoci znaju da su takve brojke vrlo zbunjujuće i potencijalno dezinformativne pošto ne postoji nigde hrpa od 450 milijardi dolara koja je odjednom nestala. Sve što se desilo jeste da su se suviše optimistička predviđanja malo resetovala naniže.
Kao što smo više puta pominjali, to je fundamentalna poenta i osnova kapitala svugde, uključujući i Zapad. Trilioni s kojima se sada redovno gađaju na nivoima svetskih ekonomija ne postoje kao realnost bilo kakve novčane mase, nego kao masa raznih predviđanja na tržištima i berzama. S druge strane, opet ćemo naglasiti ključnu poentu, da to NE ZNAČI da te pare uopšte ne postoje. Oni koji to poriču su osuđeni da budu u stalnom nedostatku kapitala i da se stalno pitaju zašto im je suđeno da budu siromašni. Realnost je da je suština kapitala to što je on uvek između, nikada nije potpuno beo, to jest realizovan u totalu u novčanoj masi, niti je potpuno crn da ga uopšte nema, kao sto kažu razni kritičari kapitalizma. Realnost je nivo sivila od kojeg zavisi ono što mi zovemo tržišta i mase kapitala i novca.

Objava „Epla” nije jedina loša vest. Njoj se nedavno pridružila i grupa loših vesti iz Nemačke, gde je objavljeno da je ekonomija, koja je glavna ekonomska lokomotiva cele Evropske unije, u opasnosti da uđe u tehničku recesiju zbog pada proizvodnje. To je, navodno, veliko iznenađenje, mada naši čitaoci znaju da je to upravo konzistentno s temama o kojima pričamo već duže vreme. Iznenađenje je, dakle, samo za one koji ne obraćaju pažnju ili se namerno bahato ponašaju. Posustajanje nemačke ekonomije nije nikakvo veliko iznenađenje ni za posmatrače koji znaju da je jedan od glavnih uspeha nemačkog izvoza već godinama Kina. Kinezi su oni koji godinama kupuju mase nemačkih proizvoda, počevši od renomiranih stvari kao što su luksuzni automobili „mercedes” i BMW. Nedavno posustajanje kineske privrede iz raznih razloga, o kojima smo već pričali, neminovno se odrazilo i na nemačku privredu. U taj koktel malo realnijih ekonomskih vesti ušla je i Engleska, gde je objavljen pad prodaje automobila, a praktično i kolaps prodaje dizela.

To takođe nije nikakvo iznenađenje zbog istih razloga koje smo već pomenuli. U vezi sa dizelom, to je sve od očekivanih rezultata sada istorijskog slučaja lažiranja emisije izduvnih gasova „Folksvagenovih” dizela, koji ne samo da su koštali „Folksvagen” više od 20 milijardi dolara nego su praktično postali smrtna presuda dizela kao tehnologije u celom svetu zbog toga što ih više niko neće. To je prava cena tog neverovatno kratkovidog poteza za neko sitno profitiranje, koji se vratio kao bumerang i postao kamen oko vrata celoj automobilskoj industriji, s Nemačkom na čelu.

Sadašnja faza ekonomskog sedativa već je viđena mnogo puta ili, što se kaže, taj film smo već gledali. Rezultat će biti isti – odjednom će se pojaviti neko navodno veliko iznenađenje na berzi koje će dovesti do velikog pada. Pričali smo o tome da su berze već prešle u mod gde se više ne kupuje po principu „će malo padne”, nego se prodaje po principu „će malo skoči”. Iz te perspektive jasno je da je ovom privremenom skoku i navodnoj stabilizaciji na berzama vreme odbrojano. Ili da kažemo da stabilizacija neće biti naročito stabilna.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar