PAMETNI IGRAČI POVLAČE KLIKERE: Da li je to kraj dugogodišnjeg uživanja, nemara i neodgovornosti

 Mada na tržistima kapitala važi i dalje maksima da nište nije sigurno, ali  pametni i iskusni igrači koji sistem bolje razumeju od ostalih,  počeli su da povlače svoje "klikere" i da ih prebacuju u ruke maloprodajne klijentele. Takvo ponašanje je jedan od nasigurnijih znakova da smo blizu kraja dugogodišnjeg uživanja, nemara i neodgovornosti.

Uzbudljiva nedelja. Počinje svetskog prvenstva u fudbalu, ali iznenađenja koja  nas čekaju, neće biti samo sportska.  Odigrao se i istorijski susret predsednika SAD i Severne Koreje,  za sada je zabeležen  veliki medijski cirkus, rezultate ćemo tek videti. Međutim, mnogo je važnije šta će učiniti centralne banke , američki FED, Evropska  Centralnu banka kao i Centralna banka Japana. One bi, ranijim najavama, trebalo da se dogovore o tajmingu "gašenja svetla", kako će ostatak sveta reagovati na neumoljivu odluku FED-a da nastavi sa podizanjem kamata. O tome smo već pisali, ta neumoljiva logika podizanja kamata i uvećavanje računa otplate velikih dugova, mogu izazvati nepredvidive posledice ne samo na tržištu kapiatla nego i na ukupnu međunarodnu državnu politiku.
U Americi je predviđanje  budućih tokova kamata od strane centralne banke već dobilo ime kao znak prepoznavanje, zovu ga "dot-plotovi" ili slike tačkica u slobodnom prevodu. Te male tačkice su vrlo ozbiljne, pošto svaka od njih Americi povećava godisnji dug, na ime  kamata, za 50 milijardi dolara! Visoka cifra čak i za SAD. Da ne pričamo da će Italiju "jedna tačkica" da kosta godisnje - slikovito da se izrazimo- jedan kompletan nov novcat Beograd na vodi. Ili oko pet milijardi dolara.

Finansijski komentatori, agencije za procenu duga i razni drugi akteri su počeli da malo vise pominju ove  da kažemo male problemčiće.  Tržišta državnih dugova se još uvek ponašaju dosta nemarno, ali ne i za državne dugove na koje najviše utiče FED. Kratkoročni dugovi su već počeli da rastu, dok se dugoročniji još kao nešto protive. Ali prava pijanka  je u obveznicama veilikih kompanija koje šakom i kapom pozajmljuju pare da bih ih isplatile preko dividendi investitorima.  To se zove "vraćanje ulagačkog kapitala" mada tu ima detalj da je to vraćanje  na kredit, odnosno novo zaduživanje. Takodje je i velika fešta na tržištima "djubreta", to je tipično američki eufemeizam za dugove vrlo lošeg kvaliteta, za koje je kamata veoma visoka pa se ne očekuje da će uvek biti  vraćeni.

Laicima neupućenim u finansije su takvi dugovi uvek su bili velika misterija, pošto se postavlja očigledno pitanje zašto pozajmiti pare nekome za koga nema garancija  da će vam ih vratiti. Odgovor je da je kamata vrlo masna i da se onda koriste tržišta preprodaja dugova gde se onda oni utrpaju sledecoj budali, pardon, investitoru. Nije nikava misterija gde većinom takvi "djubre dugovi" na kraju završe. Često u Evropi, gde su sada dobrim delom na imovinskom listu Evropske centralne banke. Dakle tema neumoljivog šrafljenja se nastavlja, kao i navodno mangupsko ponašanje dužnika koji se prave ludi kako se to njih ne tiče. Realnost u vidu većih računa koje plaćaju svaki mesec, polako ali sigurno isplivava na površinu.

Mada je na tržistima glavna maksima da nište nije sigurno, ali ipak takozvani  pametni novac iskusni igrači koji sistem bolje razumeju od ostalih,  počeli su da povlače svoje "klikere" i da ih prebacuju u ruke maloprodajne klijentele, da ne upotrebimo malo ružnije termine koje takodje koriste. Takvo ponašanje je jedan od nasigurnijih znakova da smo blizu kraja dugogodisnjeg uživanja, nemara i neodgovornosti.