KARL MALDEN MEĐU NAMA

Mladena Sekulovića ili Karla Maldena, već tada oskarovca, upoznao sam 1957, na snimanju filma „Neprijatelj ispod mora“. Prišao mi je i šokirao me pitanjem: „Kako si, brate?“ na čistom srpskom. Pitao me je da li slavim slavu, a kada sam mu rekao da moji slave Svetlog Luku, uz osmeh mi je kazao: „Idiote, i ti si Srbin“ l Spomenik će mu biti otkriven u junu u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu

Producent, nekadašnji fudbaler i vlasnik jednog od najpoznatijih restorana na Beverli Hilsu - Den Tana ili Dobrivoje Tanasijević, i jedan od najslavnijih Srba čiji život bi mogao da se smesti u uzbudljiv holivudski film, ujedno veliki prijatelj Karla Maldena, ali i brojnih holivudskih filmskih zvezda i trenutno jedini član Akademije za film SAD s pravom glasa kod dodela Oskara, godinama nastoji da podigne spomenik svom dragom prijatelju i američkom glumcu srpskog porekla Maldenu. Otkrivanjem ovog spomenika, darujući mu ve­čnost pod svojim nebom, Beograd će se uskoro, kako „Ekspres“ ekskluzivno saznaje, na najlepši mogu­ći način odužiti najvećem Srbinu među holivudskim zvezdama, legendarnom Karlu Maldenu ili Mladenu Sekuloviću.

- Planirano je da spomenik, delo akademskog vajara Zdravka Joksimovi­ća, otkrijemo u Beogradu 6. juna. Ukoliko se dogodi nešto nepredviđeno, novi termin je na Vidovdan, 28. juna - kazuje Den Tana, vi­šedecenijski prijatelj Karla Maldena i jedan od inicijatora priče da se Srbija odu­ži tom Srbinu.

Biće to, nema sumnje, zarad mnogo čega nesvakidašnji kulturološki događaj, tim pre jer se za ovu priliku najavljuje i dolazak brojnih gostiju iz zemlje, regiona i sveta.

- Još nije dogovoreno ko će otkriti spomenik, ali se pouzdano zna da će ovom sve­čanom činu prisustvovati Karlove ćerke Mila i Karla sa svojim porodicama. Kao što znate, one žive u Americi. Biće tu i mnoge druge zvanice iz javnog života i sveta sedme umetnosti. Želju da bude prisutan iskazao je i legendarni Majkl Daglas, koji u ovom času, u Americi, snima jedan veliki film, ali i još veću seriju. Uprkos svemu, obećao je da će sve učiniti da bude s nama i da na taj način iskaže poštovanje prema čoveku i kolegi koga je izuzetno cenio. Ukoliko se to ipak ne dogodi, sigurno je da će u Beograd tim povodom doputovati neka druga jednako zvučna holivudska zvezda. Očekujem da svemu prisustvuje, iz mnogo razloga, i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Jedan od razloga je zasigurno i taj što spomenika Karlu Maldenu u Beogradu zapravo i ne bi bilo da se u celu priču nije uključio, na pomalo neobičan način, upravo Aleksandar Vučić.

- Istina je. Inicijativu da Beograd dobije spomenik Karlu Mladenu pokrenuo sam, uz svesrdnu podršku Jugoslovenske kinoteke, još u vreme kada je Ministarstvom kulture Srbije rukovodio gospodin Ivan Tasovac. Predlog je, kako sam kasnije saznao, završio u mraku fioke. Svi moji pozivi u želji da saznam šta se događa bili su uzaludni, a onda se, na veliku sre­ću, dogodio jun 2017. U goste Beogradu došao je legendarni Zubin Mehta, takođe moj drag prijatelj i čovek koji, što Srbija mora da zna, neizmerno i iskreno voli Srbiju. Dobio je poziv da ide u audijenciju kod Vuči­ća, zvao je i mene da mu se pridružim, ali sam bio sprečen pa sam ga zamolio da on sve ispri­ča predsedniku o inicijativi da se podigne spomenik. Rekao je očigledno i da je Mladen Sekulović ili Karl Malden jedan od najvećih američkih glumaca koji je bio uvek i u svakoj prilici ponosni Srbin. I tako je krenulo. Država je preuzela na sebe da finansira izradu i postavljanje spomenika, akademski vajar Zdravko Joksimović se opet obavezao da inspirativni umetnički zadatak pretoči u momumentalno spomeničko delo kojim će se, verujem, Beograd i cela Srbija ponositi.

Zahvaljujući najviše Vama, Beograd danas u prostoru Jugoslovenske kinoteke ima, između ostalog, Legat Mladena Sekulovića. Sada će dobiti i spomenik, a govori se da bi uskoro trebalo da dobije i ulicu pod tim nazivom.

- I to je u proceduri. Koliko znam, postoji dobra volja. Reč je o velikanu, čoveku i umetniku velikog formata, ponosnom Srbinu, holivudskom glumcu koji je dobio Oskara za mušku sporednu ulogu u filmu „Tramvaj zvani želja“. Navodno, tra­ži se ulica koja bi mogla da se preimenuje i da ponese ima ovog velikog patriote i umetnika. Nadam se da će gospodin Goran Vesić održati obećanje i taj posao završiti u najskorije vreme.

Kad smo već kod ulice, da li se zna gde će zapravo biti postavljen spomenik Karlu Maldenu?

- Adresa je Uzun Mirkova 10. Dakle, u Jugoslovenskoj kinoteci, koja je inicirala podizanje spomenika i u kojoj se nalazi i Legat velikog umetnika. Upravo na prozoru Legata, u prizemlju zgrade, biće postavljen i spomenik, leđima okrenut Vasinoj ulici, a s pogledom na Kalemegdan. Biće to, verujte mi, događaj o kojem će pričati cela planeta, ali i atraktivan spomenik koji gosti naše prestonice, kao i sve brojniji turisti, neće zaobilaziti.

Vaše poznanstvo s Karlom Maldenom traje dugo. Prijateljevanje takođe...

- Upoznali smo se u Montrealu, u Kanadi, daleke 1957. Snimao sam film „Neprijatelj ispod mora“, u kojem su još igrali velikani Robert Mičam i Kurt Jirgens. Tada sam upoznao Karla, velikog glumca koji je 1951. dobio Oskara, a 1955. ponovo bio nominovan za tu najprestižniju filmsku nagradu u svetu. Rekli su mu da je tu na snimanju neki lik iz Jugoslavije. Prišao mi je i šokirao me pitanjem: „Kako si, brate?“ Naravno, na čistom srpskom. Pitao sam i ja njega ne­ što u smislu „I Vi ste Jugosloven?“, a on je mrtav ozbiljan odgovorio da nije, da je Srbin. Dijalog je nastavljen tako što me je pitao da li slavim slavu, a kada sam mu rekao da moji slave Svetlog Luku, uz osmeh mi je rekao: „Idiote, i ti si Srbin“. Naše poznanstvo je počelo tada, a prijateljstvo je trajalo sve do njegove smrti. I one čuvene 1991, kada se i definitivno raspala Jugoslavija, došao je kod mene i još s vrata me pitao: „Den, šta si sad?“. Odgovorio sam da sam Jugosloven, a on je, kako je to posle svega zapravo bilo nemoguće, poentirao rečenicom: „Ja sam od rođenja bio i ostao Srbin, a sada si to i ti“.

Koliko znam. na vrlo neobičan. a apsolutno originalan način čestitali ste mu 90. ro­đendan.

- Da, u njegovu čast, u mom restoranu u Americi, napravio sam ručak za 90 zvanica. Bio je na početku malo zbunjen i vidno dirnut, a onda oduševljen. Gosti su bili isključivo slavni glumci i ljudi iz sveta filma. Na tom ručku prikupili smo tri miliona dolara kao donaciju za Dom filmskih umetnika, što ga je učinilo posebno ponosnim. Znam da se u svetu, pa i kod nas, o ovom Domu lociranom u Holivudu malo zna. Priča po­činje tako što je još pre Drugog svetskog rata kupljeno zemlji­ šte na kojem je sazidan minijaturni grad, u koji se, kad odu u penziju, sele ljudi iz sveta filma, zapravo filmska sirotinja iz redova glumaca, pruducenata, režisera, scenarista i drugih filmskih radnika, i svi oni tu uglavnom ostaju do smrti. U tom gradiću zapravo imaju sve: i stan i hranu, bioskop i pozori­ šte, bolnicu... Zapravo, to je ne­ što najhumanije u najnehumanijem gradu sveta, u Holivudu.

Jednom ste izjavili da ako postoji čovek svetac, onda je to Karl Malden.

- Upravo tako. On je zarad mnogo čega bio i ostao svetac. Za života skroman i često preskroman, tradicionalno vaspitan. Rođen je u Americi, ali je do pete godine života govorio isključivo srpski. Otac mu je kao klincu pričao, što je on dobro upamtio, da mora biti dobar Srbin ukoliko želi da bude dobar Amerikanac. Na kraju je bio i jedno i drugo. Nije bio zavidan, sujetan, nije znao da mrzi. A sve ovo o njemu je znao i Holivud, gde svi, bez imalo zadrške, pričaju da je Kar Malden bio jedan od najvećih glumaca koje je filmska umetnost ikada imala. Ja zapravo u životu ne znam osobu koja je bila, među kolegama, ali i prijateljima, voljenija od Karla. U braku sa ženom je proveo 70 godina, u braku bez turbulencija, čija su kruna dve sjajne ćerke. Karl nikada nije pušio, nikada nije pio. Zašto, ne znam. Samo nekoliko puta sam uspeo da ga nagovorim da popije čašu „žilavke“, vina iz njegove Hercegovine. Dosta je pomagao i našoj crkvi u Americi, takođe i emigrantima, ali se nikada nije mešao u politiku. Zanimljivo je u celoj priči o njemu i to da je njegova supruga Mona, takođe glumica, bila demokrata i levičar. Kada je rodila ćerke, prestala je da glumi. Nikada to nije pričao, ali mu nije bilo jasno zašto ga vlasti u ondašnjoj Jugoslaviji nisu volele. Za njih je zapravo bio nacionalista i zbog svega do 1980. nije mogao da uđe u zemlju svojih predaka, da vidi i obiđe očevinu. Uprkos svemu, on, koji je rođen u Indijani, na kraju je došao u Gor, kr­ ševito selo nadomak Bileće, i obišao grobove predaka.

Snimio je i jedan film u tadašnjoj Jugoslaviji s naslovom „Suton“, koji je kao režiser potpisao Goran Paskaljević.

- Istina, mada je malo nedostajalo da se ta saradnja završi pre nego što je i počela. Posle par dana snimanja Karl je bio užasno ljut, osećao se prevareno i iznevereno. Pakovao je kofere da se vrati u Ameriku. Sva ubeđivanja da ostane i nastavi snimanje nisu donela željeni rezultat i na kraju sam mu rekao: „Dobro, svi greše, malo i varaju. Kažeš da si u braku sa ženom 45 godina. Samo mi priznaj da li si je nekada prevario.“ Pogledao me je začuđeno, a onda je odgovorio: „To ne možeš da me pitaš“. Nisam odustao, osetio sam da je to dobitna kombinacija, da će oprostiti (ne)namernu grešku koju je napravio Goran Paskaljević, pa sam uporno i dalje zapitkivao. Na kraju mi je, uz osmeh, rekao: „Zamalo jednom“ i ispričao doga­ đaj s Brodveja kada je u pozorištu igrao predstavu „Tramavaj zvani želja“ s koleginicom En Marisent. Međutim, sve se završilo na koketiranju i, kako je rekao, bez seksa, ali je prihvatio da je i to bila greška, greška koja se događa ljudima i zbog koje je na kraju sve oprostio Paskaljeviću i završio snimanje filma.

Malden je mnogo pomagao pravoslavnoj crkvi u Americi, ali je, koliko znam, zbog nekog filma iz dva dela od po 90 minuta imao s tom istom crkvom i problem.

- Tačno. Bio je to TV film „Skag“ od dve epizode od po 90 minuta. Originalni scenario je bio priča o sudbini Poljaka emigranta koji je radio u nekoj američkoj železari i koji je imao dve ćerke. Karl je prihvatio da igra glavnu ulogu, ali je zahtevao da glavni lik ne bude Poljak, već Srbin. Producenti su to prihvatili. I srpska crkva je u svemu profitirala, odnosno zaradila čistih 200.000 dolara, jer je Karl izboksovao da se neke stvari snimaju u crkvi i crkvenoj porti. Kad je film zavr­šen, saznalo se da je jedna od dve ćerke dotičnog emigranta u konačnoj verziji iz Srbije zbog konzumiranja droge postala u priči iz scenarija prostitutka, što našoj crkvi nije prijalo i žestoko je napala Maldena ni krivog ni dužnog.

Pošto sve znate o Karlu Maldenu, ispričajte nam i šta je to Srpski dan u Holivudu.

- To je priča ponosnog Srbina. Za života, svake godine u avgustu kod sebe u porodič­ noj kući, ili bolje rečeno u velikoj vili s još većom okućnicom, Karl Malden je uvek i po nepisanom pravilu nedeljom prire­đivao taj njegov Srpski dan u Holivudu, uz prisustvo brojnih zvanica koje su uživale uz specijalitete naše kuhinje, kao i uz srpska pića, odnosno muziku tamburaša, koje je Karl svake godine specijalno angažovao za taj dan. To je bila neka vrsta tradicije, događaj koji njegovi brojni prijatelji nisu propuštali, i to se organizovalo sve do njegove 90. godine života. Tvrdim najiskrenije, mi nismo boljeg Srbina imali.

A kad bi Karl Malden znao za priču o otkrivanju i podizanju spomenika njemu u čast u Beogradu, kako bi reagovao?

- Pouzdano znam da više sa mnom ne bi govorio.