Ovo su PLUĆA BEOGRADA, a i imaju svoj dan (FOTO)

Javno komunalno preduzeće "Zelenilo – Beograd” održava oko četiristo hektara park-šuma, od čega je šesnaest hektara zaštitnih pojaseva.

Programom održavanja obuhvaćene su šume na Milićevom brdu, zatim šume Banjički vis, Bencion Buli, Lisičji potok, Hajd park, Rajsova padina, Grafičar, Topčidersko brdo, Park-šuma Jajinci, padina Medaković 3, Šumice, Kijevo – Kneževac, šuma na Petlovom brdu i šuma na Bežanijskoj kosi.

Pored ovih lokacija, JKP "Zelenilo – Beograd” gazduje i šumama koje spadaju pod zaštićena prirodna dobra – Bajfordova šuma, Zvezdarska šuma, kao i deo šume Topčider.

U okviru svog redovnog programa održavanja, preduzeće radi i na sadnji novih stabala. Tako su, stoji u saopštenju "Zelenila - Beograd", u sadnoj sezoni jesen–zima 2023/2024 posadili 2.400 komada sadnica autohtonih vrsta lišćara i četinara samo na šumskim područjima.

Pogledajte o kojim šumama i parkovima je reč: 

S obzirom na to da su šume važan deo sistema gradskog zelenila i primarno doprinose sprečavanju pojave klizišta, regulisanju i poboljšanju mikroklimatskih uslova i uslova za odmor i rekreaciju, šume imaju i svoj dan. 

Svetski dan šuma ustanovljen je 1971. godine, kako bi se povećala svest svetske javnosti o značaju i ulozi šuma za opstanak modernog čoveka.

Šume su prirodni proizvođači kiseonika. Hektar šume ili masiva gradskog zelenila u toku samo jednog sata "udahne” oko osam kilograma ugljen-dioksida, koliko za isti vremenski period u atmosferu disanjem izdahne približno dve stotine ljudi.

Kada se ovome doda činjenica da nas šume štite od udara vetra i buke, jasno je zašto svaki naseljeniji grad u Evropi ima pojas prigradskih šuma.

Strašno! Za godinu dana ostali smo bez 4,1 miliona hektara tropske šume

Tuga.

Tuga.

Život 27.06.2023. 16:05

Strašno! Za godinu dana ostali smo bez 4,1 miliona hektara tropske šume