GAŠENJE SVETLA U ZVEZDI: Šta su na Marakanu doneli izbori za klupsku skupštinu

Tek završeni izbori za članove klupske skupštine pokazali su ko vodi glavnu reč. Delegatska proporcija navijača i sponzora u odnosu 15:2 govori da se u matrici Crvene zvezde ništa neće menjati. I dalje opstaje pretenzija da glavni izvor finansiranja bude stavka „prodaja igrača"

Izgubljena titula, izgubljen Kup, izgubljena generacija omladinaca, izgubljen trener, izgubljena tri večita derbija, izgubljeni Uroš Đurđević, najbolji igrač šampionata, izgubljene pare na strance, izgubljena sezona...
Tresla se crveno-bela strana Topčiderskog brda, a šta se rodilo? Ništa, osim novog obećanja da se više neće raditi tako. Navijanje, dakle, i dalje ostaje najbolji biznis na „Marakani". Ruka ruci, po navici! Šefovi navijačkih grupa su odlučili - idemo dalje. Tek završeni izbori za članove klupske skupštine pokazali su ko vodi glavnu reč. Delegatska proporcija navijačia i sponzora u odnosu 15:2 govori da se u matrici Crvene zvezde ništa neće menjati. I dalje opstaje pretenzija da glavni izvor finansiranja bude stavka „prodaja igrača".
Crvena zvezda je u leto prošle godine tražila da se poveća broj stranaca u srpskom fudbalu na njih šest. Izvršni odbor FSS je prihvatio taj zahtev, međutim, greška je uočena jako brzo pa se nakon osam meseci vratilo na kvotu od četiri. Kako se sada može verovati obećanjima da će novi trener Vladan Milojević morati da ima u timu najmanje dva fudbalera ponikla u klupskoj omladinskoj školi. Da li će novi zahtev prema FSS-u biti da u timu bude 13 fudbalera, po modelu 11+2. Teško je očekivati da će na stadionu „Rajko Mitić" preko noći promeniti filozofiju i šansu dati najboljim izdancima sopstvene škole. Zašto su oni do sada bili zapostavljeni? Dva su razloga za to, mada se može reći da je u pitanju zajednički imenitelj - novac. Zvezda je postala ogledno dobro na kojem su razni menadžeri, ponekad i kvazimenadžeri pokušavali da oplode svoj kapital. Kako je to izgledalo? Trener Miodrag Božović je za vreme svog grofovanja, od 2. juna 2015. do 6. maja 2017, rotirao čak 52 fudbalera.

Kako do svežeg kapitala
Dug kao sredstvo obračuna. I dok je generalni direktor Zvezdan Terzić u pluseve koje je sam sebi udario stavio i prepolovljen dug, pa ga locira na 36-39 miliona, dotle su brojke neumoljive i kazuju da je Crvena zvezda u minusu od 75 miliona evra. Zato bi bilo jako dobro da se finansijska komisija kluba pod hitno pozabavi tim pitanjem. Ne iz personalnih razloga, jer je reč o iznosu koji bi i za kompanije srednje jačine i profitabilnosti predstavljao veliko opterećenje u poslovanju.
Crvena zvezda je jedinstvena jer je promenila status, a nije ispunila jedan od osnovnih zahteva promene vlasničke strukture: da unese svež kapital u klub. Ovako, i dalje je ogromna zavisnost od prodaje igrača. Da situacija po crveno-bele bude još nepovoljnija, u minuloj sezoni od dečaka iz Zvezdinog podmlatka afirmisan je jedino Srđan Plavšić. Premalo je to da bi se podmirili nabujali apetiti. Kome, dakle, ne odgovara zaokret ka kreiranju zakonskih uslova da se uradi vlasnička transformacija po modelu koji će respektovati sve ono što Crvena zvezda znači za srpski fudbal, Beograd i najbrojniju navijačku grupaciju na području bivše Jugoslavije? Razne interesne grupe povezane s kriminalnim miljeom čvrsto su protiv promene postojećih odnosa u fudbalu, sa sve jačim aspiracijama ne samo da upravljaju navijačkim udruženjima i frakcijama nego i samim klubovima. U Crvenoj zvezdi se pre tri i po meseca pristupilo promeni odredaba statuta shodno zahtevima Zakona o sportu, pa je broj članova skupštine sa 150 smanjen na 70 članova, od kojih je 36 neposredno birano, dok su 34 člana delegirana. I mada stižu uveravanja da ovime nisu izmenjeni odnosi u najvišem klupskom telu, neki su skloni da tvrde kako je na taj način još više ojačala navijačka struja. Da je drugačije, privatizacija bi svakako dovela od toga da klubovi, kao i svaka druga privatna firma, budu kontrolisani.

Dolazak hohštaplera
Profesor Božidar Cerović, zamenik predsednika Crvene zvezde, kaže da je u Srbiji privatizacija klubova „veoma ograničen proces jer na malom tržištu, kakvo je naše, to zapravo ne znači ništa, i zato ovde samo hohštapleri dolaze da bi prodali igrače".
Zanimljivo je da je Crvena zvezda u leto 2014, na dopis iz Ministarstva sporta, odgovorila da je ona privatni klub koji pripada svojim članovima i da se može govoriti samo o procesu transformacije, odnosno o promeni pravnog statusa udruženja, uz svojevrsnu poduku „da se privatizovano ne može privatizovati".
Dragoslav Stepanović, nekadašnji reprezentativac i fudbaler Crvene zvezde i OFK Beograda, upravo sagledavajući poziciju u kojoj se nalazi nekadašnji evropski prvak kaže da naši klubovi spavaju dok drugi grabe napred, stalno povećavajući razliku.
- Teško je u ovom trenutku reći šta bi trebalo da bude prvi korak kako bi se Crvena zvezda oporavila, što joj svi istinski prijatelji fudbala žele. Mnogo toga se nataložilo. Urušavanje traje više od dve i po decenije. Zvezda se uspavala na lovorikama iz Barija, uz to je bio rat i sva ta strašna dešavanja. Fudbalska igra se razvija jako brzo, rukovođenje fudbalom isto tako, i potrebno je da Zvezda, kao i ostali naši klubovi, sve to isprati. Neće to biti nimalo lako. Ovde je reč o začarnom krugu i biće tako sve dok se ne završi privatizacija. Ne mogu da shvatim da neko toleriše odlaganje tog procesa, koji će morati da se dogodi ili fudbala neće biti. Bez svežeg kapitala nema tima, jer će, kao i do sada, klupska kasa zavisiti od prodaje igrače, a kad nema kvaliteta, nema ni navijača, a kad su tribine prazne, onda ni sponzori ne vide svoj interes za ulaganje u fudbal. Šteta što vozovi prolaze pored nas, jer garantujem da bismo s polovinom budžeta klubova iz centra Evrope mogli da ostvarimo značajne rezultate, a ne ovako da budemo srećni što je jedan klub za deceniju (Partizan) uspeo da se kvalifikuje za grupnu fazu Lige šampiona - kaže Stepanović.

Gužva na gejtu otkazanih letova
Zagovornici zadržavanja postojećih (ne)vlasničkih formi naših najkvalitetnijih klubova prstom upiru na Iberijsko poluostrvo. U Španiji postoji zakon iz 1991. koji zabranjuje privatizaciju Real Madrida, Barselone i Atletiko Bilbaoa, dok su svi ostali klubovi akcionarska društva. Ova trojka je dobila poseban status u kojem je isprepletena njihova sportska, istorijska, socijalna, pa i politička nit. Kako se finansiraju? Svi članovi uprave koje oni izaberu obavezni su da kao pristupnicu polože privatni kapital u vrednosti od deset odsto projektovanog godišnjeg budžeta kluba. Predsednici se biraju na opštim izborima i pravo glasa imaju svi članovi kluba (sociosi), a računi se polažu saboru, koji čini desetak odsto ukupnih članova kluba. Sredstvima se raspolaže domaćinski i transparentno i, mada se čini da je menadžment privatni, ipak je isključena mogućnost da ti klubovi postanu vlasništvo nekog tajkuna, šeika ili nekog drugog posednika krupnog kapitala. Lako je uočljiva razlika između španskog modela privatizacije i onoga što je na delu u Crvenoj zvezdi. Sociosi imaju pravo glasa, ali nemaju pravo upravljanja. Novcem raspolaže onaj ko je uložio više desetina miliona evra. Kod nas je moto: „dajte pare da vodimo klub". Crvena zvezda se u poslednjoj deceniji tako rasipnički odnosila prema novcu dobijenom od države da je nagomilala dugove u visini od 75 miliona evra. Ovde se treba upitati u čije se sve džepove slivao novac. Istina je da su naši klubovi svačiji i ničiji. Ipak je novac odlazio na poznatu adresu. Mladi igrači su prodavani kao na traci. Kako je rađeno na „Marakani", zavirimo u fasciklu „Zimski prelazni rok 2017".

Dug kao sredstvo obračuna. I dok je generalni direktor Zvezdan Terzić u pluseve koje je sam sebi udario stavio i prepolovljen dug, pa ga locira na 36-39 miliona, dotle su brojke neumoljive i kazuju da je Crvena zvezda u minusu od 75 miliona evra

DOŠLI: Pavkov (Radnički Niš), Frimpong (Napredak), Senić (Leverkuzen), Boaći (Latina, pozajmica), Milić (Spartak), Vujaklija (Borac), Milijaš (Nei Mongoli), Viveiroš (Sao Paulo). OTIŠLI: Vijeira, Babunski (Jokohama), Ilić (Radnički Niš, pozajmica), Stojanović (Bačka, pozajmica), Jovović (Spartak, pozajmica), Avramovski (Olimpija), Fibel (Anži), Cvetković, Trkulja, Jovanović, Mičel (slobodan igrač), Mouče (Olimpija, Paragvaj). Gužva na gejtu u vremenu otkazanih letova! Ekonomska prava na njih su prodavana ponekad i po desetak procenata, kako je narodu objašnjeno, sa ciljem da bi se obezbedio novac za dobijanje licence za evropske kupove. Pobogu, bila bi tragedija ukoliko se rano leto ne bi provelo u odmeravanju snaga s klubovima koji su bili nekad stotine mesta iza ili uopšte i nisu bili osnovani.

Zaboraviti na Partizan
Šta Crvenoj zvezdi nedostaje? Sveža zvezdaška energija i originalni zvezdaški autoritet. Na stadionu „Rajko Mitić" neophodno je stvoriti takav ambijent u kojem će Dejan Stanković, Nemanja Vidić, Vladimir Jugović, Marko Pantelić ili još neko tog formata, uz podršku klupskih legendi Dragana Džajića, Jovana Aćimovića, Ratomira Dujkovića, izaći pred armiju Zvezdinih navijača od oko tri miliona ljudi, i reći: tri naredne godine nećemo trošiti novac na trku s Partizanom, možemo biti i treći i četvrti u ligi, ali ćemo dati šansu igračima poniklim u našoj omladinskoj školi, kojima ćemo pridodati strance za pravljenje razlike; posle tri godine, imaćemo tim koji će igrati zapaženu ulogu u Evropi i koji će biti naš kapital, ali njega nećemo prodavati po dampinškim cenama za brzo gašenje požara, nego će biti prodati po realnoj tržišnoj ceni. Tako prikupljen novac omogućiće mirnu integraciju najuspešnijih polaznika klupske akademije u prvi tim, a biće i osnivački ulog za nove i veće investicije i stvarno jačanje igračkog kadra. E, to je pravi zvezdaški put!

ZVEZDINA POJAČANJA OD 2014.

Sezona 2014/15.
1. Nenad Gavrić
2. Daniel Avramovski
3. Mamadu Mbođ
4. Damir Kahriman
5. Aleksandar Katai
6. Miloš Cvetković
7. Nikola Antić
8. Predrag Đorđević
9. Stefan Đorđević
10. Đorđe Despotović
11. Saša Stojanović
12. Petar Orlandić
13. Bogdan Planić
14. Gbolahan Salami
15. Džošua Parker
16. Miloš Bosančić
17. Aleksandar Luković
Sezona 2015/16.
18. Slavoljub Srnić
19. Srđan Plavšić
20. Mičel Donald
21. Bruno Matoš
22. Uroš Račić
23. David Babunski
24. Nemanja Supić
25. Zoran Rendulić
26. Ugo Vijeira
27. Edson Silva
28. Luis Ibanjez
29. Idan Vered
30. Vladimir Jovović
31. Predrag Sikimić
32. Damijan le Talek
Sezona 2016/17.
33. Milan Pavkov
34. Stefan Milošević
35. Abraham Frimpong
36. Milan Senić
37. Nenad Milijaš
38. Adam Mičel
39. Marko Poletanović
40. Srđan Vujaklija
41. Pablo Mouče
42. Tomas Fibel
43. Andrija Luković
44. Gelor Kanga
45. Ričmond Boaći
46. Kalid Aučo
47. Džon Ruiz
48. Nemanja Milić
49. Stefan Ilić

Zatečeni u klubu i omladinci
50. Mihailo Ristić
51. Dušan Anđelković
52. Marko Grujić
53. Filip Manojlović
54. Luka Jović
55. Vukašin Jovanović
56. Savo Pavićević
57. Predrag Rajković
58. Luka Adžić
59. Aleksandar Kovačević
60. Vukan Savićević
61. Miloš Stojanović
62. Marko Petković
63. Ivan Ilić

MINI-INTERVJU, DOKTOR ZORAN IVOŠEVIĆ: Ko će kupiti stadion, a da zemljište nije njegovo

„Kod nas na planu privatizacije u sportu nije učinjeno skoro ništa jer niko neće da kupi mačku u džaku."
Tako doktor Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta „Union", bivši sudija Vrhovnog suda i nekadašnji član Upravnog odbora Fudbalskog kluba Crvena zvezda, objašnjava kašnjenje u poslovima vlasničke transformacije sportskih klubova i organizacija.
- Osnovni problem je u Zakonu o sportu. Imovinski odnosi u klubovima nisu raščišćeni. Tu, pre svega, mislim na Crvenu zvezdu i Partizan, jer kod svih drugih klubova privatizacija nije relevantna pošto stadioni i zgrade nisu svojina kluba, nego pripadaju opštinama, gradovima, odnosno lokalnim samoupravama. Partizan i Zvezda su, s druge strane, stvarni vlasnici onoga što pripada njihovoj imovini. Kad je reč o zgradama, one mogu biti u privatnoj svojini klubova koji su udruženja građana. Kad je reč o zemljištu, ono je još u državnoj, a ne u privatnoj svojini. U vreme socijalizma, mi smo imali vlasništvo nad zgradama koje su bile na državnom, a ne na društvenom zemljištu. Tako onaj ko je bio vlasnik zgrade imao je samo pravo trajnog korišćenja zemljišta, a ne i svojinu nad zemljištem.
Ako se pojavi neko zainteresovan za kupovinu večitih rivala, šta bi zapravo on mogao da dobije?
- Problem je što niko neće da kupi mačku u džaku. Ko može biti spreman da kupi zgradu i stadion, a da zemljište ne bude njegovo. To nema nigde! Zapravo, jedino kod nas u Srbiji ima. U Zakonu o sportu, koji je usvojen u februaru prošle godine, vi nemate odredbe o privatizaciji, nego samo odredbe o sportu. Ta rešenja o sportu su u redu. Znatno su bolja nego prema ranijem zakonu, ali ona ne sadrže nijednu odredbu o privatizaciji. Oni koji su pisali taj zakon rekli su da će odredbe o privatizaciji biti donete posebno i naknadno. Ali nisu donete još uvek. Istina, imamo nekoliko odredaba koje bi bile u vezi s tom privatizacijom, iako se ne odnose direktno na privatizaciju. Jedna od takvih je odbredba po kojoj su stadioni građevinski objekti od posebnog društvenog interesa.
Znači, ne može da se promeni njihovi namena?
- E pa sad, ko bi kupio pod tim uslovima. Ako neko hoće da kupi stadion, i to ne zbog stadiona, nego zbog zemljišta, on bi na tom zemljištu napravio nešto što mu je od većeg interesa. A to ne može da uradi jer su stadioni Crvene zvezde i Partizana od posebnog društvenog interesa. Vlada treba da kaže koji još stadioni zaslužuju takav status. I zato je nemoguće izvršiti privatizaciju. Nemamo propise o tome. Donošenje dobrih propisa je u nekoj blokadi. Stanje kakvo je sada nije dovoljno dobro da bi bilo ko bio zainteresovan da to kupi i izvrši privatizaciju, jer šta će nekome zemljište kad stadion ne može biti privatizovan jer je od posebnog društvenog interesa? A stadion je već privatizovan jer je sportsko udruženje privatno pravno lice. Nemamo propise o privatizaciji, i zato se ta privatizacija i ne događa. Zašto ih nemamo? Treba da pitate one koji donose propise. A ko su oni? Pre svega, Ministarstvo sporta. Ne njegovom čelu je Vanja Udovičić, koga poštujem i volim. Donesen je dobar Zakon o sportu, ali nedostaje ono što će regulisati deo koji se odnosi na privatizaciju u sportu. Tako da Ministarstvo sporta ima obavezu da kaže kada će doneti propise koje je i najavilo.