Trnovit je put prešao fudbal od sporta u kome su se takmičili siromašni, a gledali bogati, do najvažnije sporedne stvari u životu mnogih muškaraca. Mogli bismo da kažemo da je to putovanje počelo pre 88 godina u dalekom Urugvaju, u kome je održano prvo Svetsko prvenstvo. Te davne 1930. dosanjan je san o postojanju takmičenja u kome će se na jednom mestu naći više reprezentacije i na kome će svet konačno dobiti odgovor na pitanje: "Ko igra najbolji fudbal ? Čast, da se nađe među trinaest timova, imala je i Kraljevina Jugoslavija.
Jugoslovenski fudbaleri doputovali su u Montevideo brodom, posle osamnaest dana plovidbe. Treninzi reprezentacije su se svodili na trčkaranje po brodskoj palubi, što je kasnije postala priča koja se prepričavala s kolena na koleno.. Bez velikih priprema, još manjih očekivanja državni tim ,predvođena selektorom Boškom Simonovićem, ostvario je istorijski uspeh, zauzevši treće mesto na prvom prvenstvu sveta. Grupnu fazu su završili sa dve pobede, pobedivši veliki Brazil (2-1) i Boliviju (4-0). Prvi gol postigao je osamnaestogodišnji Aleksandar Tirnanić, koji je pored Blagoja Marjanovića i Ivice Beka činio okosnicu ove ekipe. Usledio je meč sa domaćinom u kom su naši poraženi rezultatom šest prema jedan.
Iako je održavanjem prvenstva načinjen veliki iskorak u istoriji ovog sporta, prvenstvo nije bilo na zavidnom nivou. Pogotovo kada se poredi sa današnjim takmičenjima. Ne mislimo na infrastrukturu i sve što prati jedan ovakav događaj, prvenstveno je reč o suđenju. Nažalost gorak ukus nepravde su prvi morali da osete igrači Jugoslavije i to baš u meču protiv Urugvaja. Pred krcatim tribinama Sentenarija, u karnevalskoj atmosferi, naši su poveli golom Sekulića i najavili novo iznenađenje, međutim, Urugvajci su ubrzo izjednačili i nakon toga postigli još pet pogodaka za uverljiv trijumf. To što su naši poraženi u polufinalu od Urugvaja, nije strašno samo po sebi, strašan je način na koji im je oduzeta mogućnost da igraju veliko finale. U čuvenoj akciji za vođstvo Urugvaja od 2:1, učestvovao je jedan policajac, koji je loptu iz gol-auta vratio u igru i omogućio Anselmu da savlada "El Grande" Milovana Jakšića. To nije bila jedina greška Brazilskog arbitre, već je isto uradio i kada je lopta izašla u aut, a on nastavio igru, ali i onda kada je našoj reprezentaciji poništen čist gol.
Bilo kako bilo celo prvenstvo i događaji koji su ga činili, bili su dovoljno veliki povod da o istom Dragan Bjelogrlić napravi film i da se naša javnost bolje upozna sa ovim momcima. Iako je film dosta dobro ispričao ovu priču, nismo imali mogućnost da više saznamo o najboljem strelecu naše, reprezentacije, sa Svetskog prvenstva u Urugvaju.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Ivica Bek rođen je 29. oktobra 1909. godine u Beogradu. Fudbalsku karijeru počeo je već sa šesnaest godina u BSK-u, a u naredne dve godine je na 50 zvaničnih utakmica postigao 51 gol. Kako bi postao profesionalni fudbaler 1928. godine odlazi u Francusku u kojoj je ostvario veliku internacionalnu karijeru i koja će mu, kako će se kasnije ispostaviti, obeležiti život. Dve godine kasnije nakon odlaska u inostranstvo, odlazi na Svetsko prvenstvo na kome je postigao tri gola i na kom postaje velika internacionalna zvezda. Pored dobrih partija za reprezentativni dres, ostao je upamćen i kao neko ko se prvi upustio u međunarodnu avanturu. U periodu dok je igrao za francuski Set bio je najplaćeniji igrač te države. Kasnije uzima francusko državljanstvo i uspeva da zabeleži pet utakmica za njiov državni tim. Bek se za života nije bavio samo fudbalom. Tokom Drugog svetskog rata aktivno se uključio u francuski pokret otpora u kome je bio komandant jednog odreda.
Iako je kroz njegove ruke tokom života prošlo mnogo novca, pred kraj Bek nije živeo u luksuzu. Preminuo je iznenada, na ulici od srčanog udara 2. juna 1963. Imao je samo 53 godine, a sahranjen je na groblju Le Pi u Setu.
Borivoje Jovanović, jedini novinar iz Jugoslavije koji je bio na prvom Svetskom prvenstvu
Za dobru informisanost jugoslovenske javnosti o dešavanjima sa sa drugog kraja sveta, pobrinuo se list "Politika", koji je na Mundijal poslao svog sportskog novinara Borivoja Jovanovića. Sećanja Borivoja Jovanovića, tadašnjeg urednika Sportske rubrike „Politike", na to kako je otišao na kraj sveta i kako je izveštavao otuda sačuvana su od zaborava zahvaljujući beogradskom listu „Fudbal". Objavljena su 1962, kada je, na Svetskom prvenstvu u Čileu. Evo malog dela onoga, kako je svoje putovanje opisao Jovanović.
- Reprezentaciju sam na ovome putu pratio kao jedini novinar u svojstvu specijalnog izveštača „Politike". Drugi beogradski list „Vreme" angažovao je vođu puta Mihaila Andrejevića, tada generalnog sekretara JNS, da mu šalje izveštaje o najvažnijim događajima. Ali on je bio preokupiran drugim dužnostima pa je novinarsku morao zapostaviti. Tako je o događajima na I svetskom šampionatu jugoslovenska javnost uglavnom bila obaveštavana od mene.
„Politika" je tih dana donosila dve pa i tri strane mojih izveštaja sa ovog prvenstva, pa je za fudbal zainteresovala nove mase sveta a ujedno znatno povećala svoj tiraž.
-Svakog dana slao sam dopise svojoj redakciji o svemu što sam mogao saznati i što je moglo interesovati naš fudbalski svet. Zbog velikog posla izostao sam sa mnogih manje važnih zvaničnih prijema ili sa izleta naših reprezentativaca u lepu okolinu.
Često sam se lišavao i zanimljivog razgovora sa našim iseljenicima koji su upravo opsedali naš hotel. Avionsko pismo stizalo je u Beograd za pet do osam dana i to preko Rio de Žaneira, Dakara, Pariza i Beča.
Fudbalska groznica pred početak Svetskog prvenstva u Rusiji i utakmice Kostarika-Srbija raste iz dana u dan. U prilog tome možda najbolje govori i podatak da je za samo sedam dana, u 15 Roda prodavnica širom zemlje, prodato više od dve trećine originalnih dresova srpskih fudbalera.
Izvor: Ekspres.netEkspres.net
Kada su u pitanju navijački rekviziti, među više od 100 artikala sa oznakom našeg nacionalnog tima, na listi najprodavanijih proizvoda nalaze se kačketi, zastave i lopte.
Iz Rode su izjavili da prodaja artikala sa oznakom Fudbalskog saveza Srbije svakodnevno beleži rast, što je pokazatelj koliko je ljubitelje fudbala obradovala dostupnost ovih proizvoda.
U znak podrške fudbalskoj reprezentaciji Srbije Roda je u 15 svojih marketa, u 11 gradova, u asortiman uvrstila originalne dresove i više od stotinu drugih proizvoda koji nose oznaku našeg nacionalnog tima.
