UTERIVANJE PRAVDE U PRAVOSUĐE: Amaterske istrage i skandalozne presude koštaće Srbiju milione!

U procesu tzv. Makinoj grupi za ubistvo generala Boška Buhe u istrazi je učestvovalo 10.000 policajaca, tužilaštvo je i pored nedostatka dokaza podiglo optužnicu i doživelo potpuni fijasko...

U vreme vladavine Borisa Tadića građani Srbije, u karikaturi, morali su svakog dana da kukom i motikom brane svoja radna mesta. O razumnoj potrošnji državnih para nije bilo govora. Danas se priča o racionalizaciji trošenja tog novca, o novim radnim mestima i stranim investicijama. S druge strane, država ima jedan veliki problem zbog koga gube milijarde, a zove se pravosuđe. Svaki ozbiljan investitor će vam pomenuti pravnu nesigurnost, ali na našu žalost to nije jedini problem, država i bukvalno mora da isplaćuje milijarde na odšete u predmetima u kojima su potvrđene oslobađajuće presude.

Ekspres je u prošlom broju otvorio ovu temu, navodeći nekoliko predmeta pred Specijalnim sudom u Beogradu u kojima su optuženi kasnije pravosnažno oslobođeni svake krivice pred drugostepenim sudom, uglavnom zbog nedostatka dokaza ili zastarelosti, a najdrastičniji među njima svakako je slučaj takozvane "stečajne mafije". Ovaj predmet najobimniji je u svakom pogledu - spis ima 150.000 strana, 34 optuženih sedelo je sedam godina na optuženičkoj klupi za čak 140 tačaka optužnice, nevinost su dokazivali u 330 sudećih dana, a pominje se fantastična cifra od skoro milion evra koliko su koštale mere tajnog nadzora i praćenja "stečajaca"...

Apelacioni sud oslobodio je Stanka Subotića i još 13 optuženih svake odgovornosti dok je sudija Milena Rašić, koja je Subotića osudila u prvostepenom postupku, napredovala u Apelacioni sud

Nakon hapšenja optuženi su uporno tvrdili da među sobom nisu povezani, pa je tako sudija Dušan Vojnović u prvostepenoj presudi oslobodio krivice direktora "Gemaksa" Đorđa Antelja za mito prema stečajnom upravniku "Rada" Miljku Živojinoviću, ali je Živojinovića osudio na nekoliko godina zbog mita datog ili uzetog od Antelja. Posle pravosnažnosti presude, branioci optuženih podneli su zahteve za isplatu sudskih troškova, a njihovi klijenti podneli su zahteve za nadoknadu štete i nezakonit pritvor u kome su neki bili više od dve godine.

Procena je da će ovaj sudski proces državu Srbiju i njene građane koštati milijarde dinara, odnosno desetine miliona evra u najboljem slučaju. Treba istaći da je u tzv. stečajnoj mafiji uhapšeno više direktora i da su firme u kojima su radili posle toga propale, te da je oko 3.500 ljudi ostalo bez posla - oko 1.000 radnika "Rad holdinga", oko 1.500 radnika koje je zapošljavao "Eko sistem" i oko 1.000 radnika zaposlenih u "Iskra grup internacionalu", u čijem su sastavu bile firme "Velauto", "Energokontakt", "Iskra kontaktor", "Energozaštita", "Micukase" i "Kameo". Bez posla je ostalo i 26 zaposlenih sa invaliditetom u firmi "Komel". Tako da posrednu štetu od ove unikatne prevosudne papazjanije nije ni moguće izračunati. Ovo sve nije uticalo na odluku da sudija Specijalnog suda Dušan Vojnović napreduje u Apelacioni sud u Novom Sadu.

Njegov slučaj nije usamljen. Posle prvostepene osuđujuće presude Stanku Subotiću i njegovoj navodnoj grupi za šverc cigareta, Apelacioni sud otvorio je pretres i oslobodio Subotića i još 13 optuženih svake odgovornosti. Sudija Specijalnog suda Milena Rašić, koja je Subotića osudila, napredovala je u Apelacioni sud. Takođe i sudija koja je pred Specijalnim sudom sudila takozvanoj đubretarskoj mafiji avanzovala je u Apelacioni sud u Nišu. U oba ova slučaja, i za šverc cigareta i za 15 oslobođenih "đubretara", naplaćeni su ogromni sudski troškovi i podneti zahtevi za naknadu štete...

Ukoliko se ne nagodi, Sreten Jocić tražiće od države 66 miliona evra posle oslobađajuće presude za ubistvo

Odštetni zahtev u visini od 66 miliona evra pripremio je i Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, zbog četiri godine nezakonitog pritvora u kom je bio zbog optužbi da je organizator ubistva vlasnika zagrebačkog "Nacionala". Jocić je u tom predmetu oslobođen krivice, a podneo je zahtev za nagodbu sa državom da mu u kaznu koju izdržava zbog drugog krivičnog dela uračuju te četiri godine, a da on zauzvrat odustane od tužbe za odštetu, ali mu iz nadležne institucije niko nikada nije odgovorio.

Ako Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu kojom je Maja Adrovac oslobođena optužbi da je učestvovala u atentatu na biznismena Milana Beka, tražiće da joj se isplati odšteta za višemesečni nezakoniti pritvor, ali i odšteta za duševni bol koji je pretrpela kada joj je država oduzela dvoje maloletne dece dok je boravila u pritvoru.

Advokat Borivoje Borović, čiji je klijent Luka Bojović takođe oslobođen pred Specijalnim sudom optužbi za dva ubistva i četiri pokušaja ubistva, nije hteo da otkrije kolika je odšteta u tom predmetu, ali je naveo razloge zbog kojih su brojne optužnice pred Specijalnim sudom doživele fijasko.

Predmet "Stečajna mafija" ima 150.000 strana, 34 optuženih odgovaralo je za 140 tačaka optužnice, nevinost su dokazivali u 330 sudećih dana, skoro milion evra koštale su mere tajnog nadzora i praćenja, 3.500 radnika ostalo je bez posla, a odšteta se meri u milijardama dinara

- Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal od osnivanja do danas osluškivalo je kako vlast razmišlja. Prvi predmet u tom sudu bilo je suđenje tzv. Makinoj grupi za ubistvo policijskog generala Boška Buhe. U istrazi je učestvovalo 10.000 policajaca, i pored toga što nije bilo dokaza tužilaštvo je podiglo optužnicu i doživelo potpunu propast u tom predmetu. I umesto da se tad opamete, nastavili su da zatrpavaju sudove predmetima kako bi dostavili izveštaje stranim institucijama o njihovoj navodnoj borbi protiv kriminala i korupcije. Vlast je bila oduševljena tim velikim brojem optužnica sa kojim je pokušala da se predstavi kao borac protiv korupcije, pa su tako napravili predmete sa 30-40 optuženih poljoprivrednika koji su navodno uzimali hiljadu-dve evra iz državnog fonda, pa su napravili đubretarsku mafiju, ovu i onu mafiju i sve je palo, kaže Borović.

On objašnjava i da novi Zakon o krivičnom postupku ne ide naruku tužilaštvu jer branioci u unakrsnom ispitivanju vrlo lako lažne svedoke dovode u situaciju u kojima gube kredibilitet pred sudom:

"Novi ZKP predviđa institut stručnog savetnika, branioci imaju svoje finansijske eksperte, neuropsihijatre i veštake raznih struka, postaju ravnopravni sa tužiocima. Sudije su sav teret dokazivanja krivice preneli na tužioce i lako donose oslobađajuće presude. Sudije više nisu na istoj strani sa tužiocima, koriste blagodeti novog ZKP, a ako tužioci nisu dobro pripremljeni i stručni, odbrana lako sa njima izlazi na kraj, a rezultat svega toga su oslobađajuće presude."

Ministarstvo pravde tužilo je sudiju u Požarevcu zbog čije je pogrešne odluke moralo da plati odštetu nevinom čoveku

Navodi i primer iz prakse kako se država obračunala sa nesavesnim sudijom. Reč je o suđenju u požarevačkom sudu, gde je predsednik suda optuženog Radišu Stevanovića tri puta uporno osuđivao za ubistvo, a viša instanca ukidala presudu.

- Vrhovni sud je preinačio presudu i oslobodio tog čoveka, ispostavilo se da je ubica sin nekog policajca... Naknadu štete tom Radiši država je isplatila, ali se desilo i to da taj sudija ne samo da je smenjen sa funkcije, već ga je Ministarstvo pravde tužilo za naknadu te iste štete. E, to je recept za sudije i tužioce, da snose finansijske sankcije kad optužuju i osuđuju bez dokaza - dodaje Borović.

Oslobađajuće presude su dokaz da pravna država postoji, reči su bivšeg sudije i advokata Bože Prelevića, ali ostaje otvoreno pitanje da li policija i tužilaštvo optužuju tamo gde nema dovoljno dokaza. U pitanju je "višeslojan problem u kome su isprepletani i politički i medijski pritisci".

Stav Društva sudija Srbije je "da je u Srbiji najnepopularnija stvar doneti oslobađajuću presudu, a sudije je donesu jer dokazi koji su bili podneti u toku postupka nisu ukazivali na krivicu okrivljenog".

Treba sačekati i odluku Specijalnog suda u predmetu Ananija Pavićevića i "Metals banke", kao i presudu u predmetu tzv. pobune JSO, da se vidi da li će ili ne ponovo doći do blokade računa beogradskog Višeg suda ako se podnesu zahtevi za isplatu sudskih troškova i štete, kao što su u prošloj godini u blokadi bili i računi sudova u Nišu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Leskovcu, Senti i Subotici.

Ako je nemoguće reagovati na presude i troškove koji su već nastali, onda je obaveza vlasti da uvedu red u sudstvo, koji će državnu kasu obezbediti od ovakvih ataka jer na kraju su to ipak naše pare, pare građana Srbije.}