ZORANOV KEC IZ RUKAVA

Tužilaštvo tereti Zorana Marjanovića da je aprila 2016. godine ubio svoju suprugu Jelenu, a u sudnici Višeg beogradskog suda saznaćemo da li su mediji Marjanovića nepravedno svakodnevno provlačili kroz blato ili je pobedilo istraživačko novinarsko, samopregalaštvo

Ubistvo Jelene Marjanović je višedimenzionalno, za nju kao pevačicu šira javnost, nažalost, saznala je tek kad je ubijena. Istraga njene nasilne smrti u kanalu u naselju Borča već skoro dve godine udarna je medijska vest koja diže tiraže i gledanost, pogotovo od kako je za njeno ubistvo osumnjičen i okrivljen njen suprug Zoran Marjanović. Ovaj slučaj, nema sumnje, biće glavna tema u mesecima i godinama koje dolaze, s obzirom na to da je tužilaštvo protiv Marjanovića podiglo optužnicu, s tim što će „dobro obaveštene izvore iz istrage" zameniti sudsko veće pred kojim će se izvoditi dokazi. U sudnici Višeg beogradskog suda, dakle, novinari, pa dalje šira javnost saznaće da li su mediji Marjanovića nepravedno svakodnevno provlačili kroz blato ili je pobedilo istraživačko novinarsko, samopregalaštvo.

Marjanović je nakon hapšenja, izvedenog u rijalitiju „Zadruga" na TV „Pink", angažovao tim advokata, a jedan od njih, Veljko Delibašić kaže za „Ekspres" da je, naravno, njegov klijent nevin, ali i da za suđenje imaju keca u rukavu kojim će oboriti šuplju optužnicu tužilaštva. Na pitanje da li je reč o nekom svedoku, zapisu ili nečem trećem, kaže da to ne može da otkrije.

- Naravno da imamo keca u rukavu. U ovom trenutku ne mogu da kažem o čemu je reč, da tužilaštvo ne bi omelo ili dezavuisalo to što čuvamo za sud.

U optužnici, između ostalog, piše da prema nalazu i mišljenju Biološkog fakulteta u Beogradu na dostavljenoj garderobi Zorana Marjanovića pantalone, patike, jakna - nije uočeno prisustvo tragova krvi Jelene Marjanović. Ovaj advokat odbrane kaže da je to jedan od bitnih navoda kojim potvrđuju da Marjanović nije ubica:

„Takođe, na Zoranovoj obući i garderobi nema tragova vode iz kanala iako je prema navodima optužnice morao biti u vodi. Teza odbrane biće motiv ubistva, to tužilac nije utvrdio, a koji bi Zoranov motiv bio da je ubije? To što neki svedoci tvrde da joj je govorio da je debela i da mora da smrša? Je li to motiv za ubistvo?“

On što Delibašić apostrofira jeste to što je tužilac odbio da se kao svedok sasluša njihova ćerka Jana:

„Tužilac je odbio da se devojčica sasluša u istrazi jer zna da bi njen iskaz dao neoborivi alibi Zoranu. A s druge strane, policija je deset puta razgovarala sa Janom bez psihologa, što Zakon o krivičnom postupku nalaže, i bez prisustva advokata. Mi ćemo svakako na sudu tražiti njeno saslušanje.“

Zoranov iskaz iz istrage
„Tog dana smo mi bili zajedno na početku nasipa, Jelena, Jana i ja. Jelena je otišla da trči, te su bili brojni svedoci koji su nas videli i koji su videli kako je Jelena otišla sama da trči na nasip, tako što se popela i krenula u pravcu druge rampe. Ja sam ostao sa Janom i posle jedno 15-20 minuta smo se dete i ja takođe popeli na nasip i krenuli u laganu šetnju kako smo inače radili, jer Jelena i ranije istrči do druge rampe i vrati se da se susretnemo. Nije tačno da smo i jednog trenutka dete i ja sišli sa tog nasipa, nismo se razdvajali i konstantno smo bili na nasipu, ali kada sam ja primetio da Jelene nema, počeo sam da je zovem na mobilni, zvao sam je jedno pet-šest puta sigurno. Telefon je zvonio i ona se nije javljala i ja sam tada pozvao mog prijatelja Borisa Pucića, koji inače radi u PS Borča, kako bi me on posavetovao šta da radim, jer Jelenu ne vidim, ne javlja mi se na mobilni. Boris mi je poslao dva broja na koja ja treba da prijavim Jelenin nestanak, pa sam ja to i učinio i nazvao, i tad mi je rečeno da za prijavu nestanka moram da dođem. Došao sam do kraja rampe, Jelene i dalje nigde nije bilo i pozvao sam svog brata, a potom i oca, i rekao im da se nalazim na nasipu, da ne znam šta da radim jer je Jelena nestala i da dođu po mene i dete jer je auto ostao na drugoj rampi... Kasnije sam otišao u gradski SUP, prijavio Jelenin nestanak, bilo je oko 20 časova, ne znam tačno, ali kada smo se vratili tu su već bile policijske ekipe koje su krenule da traže Jelenu...

Navodi optužnice

„Dana 2. aprila 2016. godine, oko 17 časova, u Beogradu, u naselju Borča, u blizini kanala u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, na svirep i podmukao način lišio je života svoju suprugu Marjanović Jelenu tako što se najpre putničkim vozilom marke ‘mercedes’, kojim je upravljala Jelena Marjanović, doveo zajedno sa njihovom maloletnom ćerkom Janom kod rampe stadiona, gde se pokojna Jelena popela na nasip i krenula rekreativno da trči navedenim nasipom, da bi ubrzo za njom krenuo i okrivljeni Zoran, sa kojim je bila i Jana, te ju je sustigao na oko 100 metara od mesta gde su parkirali vozilo. Marjanović je iskoristio poverenje supruge i namamio je da se spuste u podnožje nasipa, ka kanalu, na travnatu površinu pored kanala. Okrivljeni je oštećenu najpre neutvrđenim oštrim predmetom ubo u teme i lakat, nanevši joj lake telesne povrede, nakon čega je oštećena počela da beži preko travnate površine, paralelno sa kanalom, a tokom bežanja ispala joj je desna patika kao i mobilni telefon, te gumica kojom joj je bila vezana kosa. Nakon toga oštećena je usmerila bežanje prema kanalu, u čijoj blizini ju je okrivljeni sustigao i strgao sa nje gornji deo trenerke, ali je Jelena uspela da pobegne tako što je ušla u kanal u kome je bilo vode. Okrivljeni ju je i tu sustigao i dok se nalazio na travnatoj površini, iznad nje, neutvrđenim predmetom zadao joj je više udaraca u glavu i time joj naneo višestruke prelome kostiju lobanje, a usled zadobijenih povreda žrtva je preminula, ali je pre nastupanja smrti udahnula vodu iz kanala...“