INTERVJU, JADRANKA JOKSIMOVIĆ: EU treba da ima iste aršine za sve

INTERVJU, JADRANKA JOKSIMOVIĆ: EU treba da ima iste aršine za sve


Što se tiče Hrvatske, problem je taj što ceo politički establišment, levi, centristički i desni, ima skoro istovetan stav, koji otežava unapređenje odnosa, i stalno se vrtimo u krugu provokacija i reakcija. A kao zemlja EU, očekujem da pokažu veću odgovornost

Kada sam Jadranku Joksimović upoznala, 2012. godine, uoči drugog kruga predsedničkih izbora, nije ličila na konvencionalnu političarku. Otresita, brza, s jakom šminkom, šarenom garderobom i plavom kosom, došla je u redakciju i donela zapečaćenu kovertu s novcem. Jedina je, osim Vučića, imala hrabrosti da se kladi da će Tomislav Nikolić pobediti tada neprikosnovenog lidera Borisa Tadića. Ta fanatična posvećenost idejama za koje se zalaže nije jedina spona između nje i sadašnjeg predsednika države. Joksimovićeva sledeće godine slavi 40. rođendan, a odavno je prevalila put od redakcije radikalskog časopisa „Velika Srbija” do ministarke za evrointegracije. Poput Vučića, odrasla je na Novom Beogradu i bila jedan od najboljih studenata Fakulteta političkih nauka na smeru međunarodni odnosi. Baš zbog tog miksa mangupskog i akademskog u sebi, važi za osobu čije mišljenje njen stranački šef neobično ceni. Iako u poslednje vreme zbog birokratske prirode posla kojim se bavi često govori odmereno i sa mnoštvom ispraznih briselskih formulacija, svi koji je poznaju znaju da je bez dlake na jeziku. Spada u red vrlo retkih naprednjaka koje packe Zorane Mihajlović da „neki u SNS-u ne mogu da obuzdaju Šešelja u sebi” ne plaše, već na njih javno odbruse. Zato razgovor u njenom kabinetu započinjemo ovom pričom i pitanjem da li i Vučiču kaže sve u lice ili mu ponešto prećuti?
– Ma dajte, pogledajte koje reči koristite „odbruse”, „plaše se”. Pa nismo mi pačja škola, već Vlada Republike Srbije. Ja svoje stavove uvek iznosim, i kada nisu deo većinskog mišljenja, to je demokratija. A Vučića dugo poznajem, ponekad se potpuno slažem s njim, poneki put se potpuno razmimoilazimo. On ne beži od drugačijeg mišljenja, što je veoma važna, a retka osobina kod lidera. Prećutim mu samo kada znam da bi se mnogo iznervirao, a čekaju ga važne obaveze.

Šta kažete na dvostruke standarde Brisela, odnosno na njihovo ćutanje na ustaške ispade u Hrvatskoj, ali i na izjave bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića?
– Vrlo sam otvorena u razgovorima sa evropskim partnerima, kako iz evropskih institucija, tako i iz zemalja članica. Stidljiva kritika, povlađivanje i opravdavanje neće nikome pomoći. Jer mi razumemo da onaj ko je viđen kao najnapredniji i najveći ima obavezu da pokaže više širine. To je u redu, ali ne treba preterivati. Kao kad imate mučan posao i onda kažete saradniku: vidi, ti si najpametniji i najsposobniji, niko to bolje od tebe neće uraditi. I to je u redu ponekad, ali ako preterate, saradnik će shvatiti da ga koristite, a drugi će se ulenjiti za hvatanje u koštac s najtežim zadacima. EU mora da pokaže iste aršine za sve da bi zadržala kredibilitet. Što se tiče Hrvatske, problem je taj što ceo politički establišment, levi, centristički i desni, ima skoro istovetan stav, koji otežava unapređenje odnosa, i stalno se vrtimo u krugu provokacija i reakcija. A kao zemlja EU, očekujem da pokažu veću odgovornost. Što se tiče izjave Izetbegovića, to je s više aspekata veoma problematična izjava, koja unosi nemir i pitanje iskrene politike dobrosusedstva. To je izjava za koju ne možete da se pravite da je niste čuli. Mislim da EU to ipak razume iako nije uvek glasna.

Šta se dogodilo prošle nedelje na sastancima u Briselu? Izgleda da je bilo burno, posebno za Haradinaja.
– Prvo bi bilo dobro da razjasnimo o kakvim se sastancima radi. Sastanci koje je visoka predstavnica Mogerini održala prošle nedelje su sastanci o praćenju primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa onima koji imaju potpisan takozvani SSP. To je zapravo ugovorni odnos u kojem se definišu brojne oblasti koje su važne za zemlju koja je u procesu pridruživanja. Zbog formata sastanaka važno je da razjasnimo da je Srbija uveliko u procesu pristupanja, to jest otvorenih pregovora o poglavljima. Dok je Haradinaju to najveći događaj za takozvano Kosovo i njihovo pridruživanje (SSP sastanak), za nas je to samo godišnji uobičajeni format na ministarskom nivou, gde se prolaze sve oblasti iz SSP-a i analiziraju eventualni problemi u primeni, i politički se pregovara. To sam radila ja kao glavni pregovarač Srbije sa EU, to je politička funkcija.

Ako je ministarski nivo, otkud tamo premijerka Ana Brnabić?
– Baš zato sam sugerisala da naša premijerka ne treba da ide. Ne zbog moje sujete ili kaprica, već zato što smatram da mora da se napravi jasna distinkcija između Srbije i takozvanog Kosova. To što je visoka predstavnica Mogerini procenila da je za njenu agendu dobar politički trenutak da joj na SAC dođe nivo premijera, da bi njena agenda zapadnog Balkana dobila na težini, pokazalo se kao greška, kao što vidite. Nije bilo potrebe da uvodi političku uravnilovku u proces evrointegracija zapadnog Balkana, jer u uravnilovci nekoga nepravedno potcenite, a nekoga kontraproduktivno precenite. Zato je ishod takav kakav je. Format nije samo isprazna forma, on je definisan zbog smisla pregovora i pravilne diferencijacije nadležnosti i poslova.

Na tom sastanku, Haradinaj je našao za shodno da zatraži da se u dijalog Beograda i Prištine dodatno uključe SAD i da se na kraju dijaloga „dve države međusobno priznaju”, nakon čega je Mogerinijeva samo izašla…
– Koliko sam videla, svi su se potrudili da demantuju da je došlo do sukoba i loše atmosfere. Ipak, zajednička konferencija za štampu je izostala, što je indikativno. Ako je razlog koji se navodi tačan, to onda znači da su Mogerini i EU precenili iskrenost kosovskih političkih lidera, a da su kosovski političari, s druge strane, potcenili EU. Spoznaja o pravim namerama je blagotvorna u međunarodnoj politici jer onda redefinišete ili makar malo redigujete agendu. Pod uslovom da ima političke širine i hrabrosti da se iskorači iz birokratizovanog i inertnog pristupa koji bi najradije da ne menja ništa, osim da se malo ljutnemo.

Neka svi koji govore da je unutrašnji dijalog počeo pod pritiskom EU sami sebi i javnosti odgovore na pitanje: OK, na primer, odlučili smo da nećemo u EU, da li to znači da problem Kosova dalje ne rešavamo, da se pravimo da ne postoji?

Kako je prošao sastanak Brnabićeve i Mogerinijeve?
– Što se tiče našeg SSP sastanka, čula sam da je Mogerini na konferenciji za štampu rekla da je prepoznat „ekstremno dobar” napredak Srbije, pa očekujem da nema dileme da ćemo do kraja godine otvoriti sva poglavlja za koja smo spremni. To je sasvim u redu, drago mi je da se to čulo.

Hipotetički, da li bi Srbija u slučaju većeg uključivanja Amerikanaca u dijalog tražila angažovanje Rusije u Briselu?
– Pa, onda bismo se i mi ponašali kao nezrela politička ekipa iz Prištine. Uopšte ne razumem zašto bismo težili da uvedemo SAD i Rusiju na teren dijaloga Beograda i Prištine direktno. Zna se da su SAD politički podržavale i podržavaju nezavisnost Kosova, a da je Rusija politički podržavala i podržava našu poziciju po tom pitanju i da ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Kao što mnoge zemlje podržavaju nezavisnost, brojne zemlje je ne podržavaju, a neki su i povukli priznanje (Surinam, Gvineja Bisao). Otkud onda tolika provincijalna želja da uvučemo SAD i Rusiju u sve odnose u takozvanom regionu, i da pokažemo da se oko nas sve vrti? Time bismo poslali signal da nismo ni zreli ni iskreni, i da ne verujemo u EU i njene liderske sposobnosti. Vučić je odgovoran i zreo političar, i zato razume da je uticaj i prisustvo EU, čak i kada izgleda da nije na našoj strani, najbenigniji i strateški najplodotvorniji.

Koja pregovaračka poglavlja otvaramo do kraja godine?
– Već duže vreme su na dnevnom redu COELE (radno telo za proširenje koje čine predstavnici država članica) naše pregovaračke pozicije za Poglavlje 6 – kompanijsko pravo, Poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom, i Poglavlje 33 – budžetske i finansijske odredbe, jer ta poglavlja već imaju veliki broj saglasnosti država članica. Nedavno smo poslali i pregovaračku poziciju za Poglavlje 9 – finansijske usluge, i Poglavlje 13 – ribarstvo. Da pojasnim, pored konkretnih stvari u pojedinim poglavljima, države članice čekaju da vide i izveštaj, u ovom slučaju u formi non papera, o napretku za ključna poglavlja vladavine prava – 23 i 24, koja su suspenzivna poglavlja, jer ukoliko se evidentira da nema bitnog napretka u tim poglavljima, može da se uskrati saglasnost i za otvaranje tehničkih poglavlja za koja smo spremni. Prošle nedelje je taj non paper koji je pripremila EK podnet na uvid državama članicama, uskoro će i nama biti formalno predočen, ali na osnovu dosadašnjih saznanja trebalo bi da bude dovoljno dobar da idemo u otvaranje novih poglavlja. Imajući u vidu sve procedure, kao i neka dešavanja u pojedinim zemljama članicama, očekujem realno tri poglavlja, a optimističan pristup bi bio da kažem da ćemo otvoriti četiri. To bi bilo fer, ali nije u ovom delu sve do nas.

Zašto je to važno za Srbiju?
– Otvaranje poglavlja je u ovoj fazi najopipljiviji dokaz da radimo na reformama i da napredujemo u evropskim integracijama, i zato je izuzetno važno da otvorimo što više poglavlja na kojima svakodnevno rade ljudi iz cele Vlade, brojnih institucija, u konsultacijama s civilnim i strukovnim organizacijama.

Da li je realno da Srbija postane punopravna članica pre 2025. godine, kao što je najavio Žan-Klod Junker?
– Veoma me je obradovao predsednik EK Junker jer je svojom izjavom, kojom je iskazao poverenje u Srbiju, poslao poruku koja pokazuje da Evropska unija još uvek ima liderske kapacitete, i da Srbiju računa u svoje sadašnje potencijale i buduće liderske kapacitete. Ne zaboravite, Junker je kritikovan kada je rekao da za njegovog mandata, tj. pet godina, neće biti proširenja, ali bio je u pravu. I sada je kritikovan od pojedinih iz EU i iz nekih drugih zemalja zbog svoje izjave o Srbiji i Crnoj Gori kao frontranersima, i o Srbiji u EU pre 2025, ali ja verujem da je opet u pravu. Junker je istinski evropski političar iz generacije koja dobro zna da je EU mirovni i razvojni projekat bez presedana.

Jadranka Joksimovic (1)

Kakav će „pravno obavezujući dokument” Srbija morati da potpiše na kraju? Šta to konkretno znači?
– U pregovaračkom okviru za Srbiju definisana je obaveza potpisivanja pravno obavezujućeg dokumenta o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Dakle, nije to nešto što je sada neko izmislio, nametnuo ili pripremio. Međutim, za sada ne postoji jasno definisana sadržina tog dokumenta jer zašto bi se u suprotnom vodio dijalog Beograda i Prištine? Koja je svrha razgovora, dijaloga, uslovno govoreći pregovora, ako unapred znate ishod? Briselski sporazum i svi aranžmani i sporazumi koji bi trebalo da budu sprovedeni s naše i prištinske strane delo su političkog dijaloga Beograda i Prištine. Otuda će i sadržina pravno obavezujućeg dokumenta o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa proizaći iz dijaloga. Koji je usporen i prilično diskreditovan nečinjenjem Prištine u pogledu njihove najvažnije obaveze, uspostavljanja Zajednice srpskih opština. Prema tome, a imajući u vidu unutrašnji dijalog koji je predsednik Vučić zrelo i promišljeno pokrenuo, mi smo pokazali realističan pristup, u kojem je jasno da neka relativno održiva rešenja moramo da tražimo.

Da li je unutrašnji dijalog upravo pokrenut kako bi se ubrzale evropske integracije?
– Pravo da vam kažem, posebno me nervira kada neko kaže da se to radi pod bilo čijim pritiskom, posebno zbog evropskih integracija. Neka svi koji to govore sami sebi i javnosti odgovore na pitanje: OK, na primer, odlučili smo da nećemo u EU, da li to znači da problem Kosova dalje ne rešavamo, da se pravimo da ne postoji? Ja imam vrlo definisane i možda krute stavove prema onome što predstavlja sada, a mislim i u budućnosti, jedna neuspela i nedovršena samoproklamovana država kakvo je Kosovo, ali to ne daje pravo odgovornom političaru, intelektualcu, građaninu da ignoriše problem i ne traži rešenja s najmanje štete po naše interese.

Imajući u vidu sve procedure, kao i neka dešavanja u pojedinim zemljama članicama, očekujem realno tri poglavlja do kraja godine, a optimistično mogu da kažem četiri. To bi bilo fer, ali nije u ovom delu sve do nas

Uostalom, ako ste samo posmatrač događaja, jedino možete da kritikujete učesnike i posmatrate ishod na koji se niste ni potrudili da utičete. Mi želimo da utičemo na ishod i na sadržinu tog dokumenta i zato ostajemo aktivni u procesu dijaloga. To je naš interes.

Poznato je da ćemo Ustav u toku pristupnih pregovora morati da menjamo bar dva puta. Hoćemo li u sklopu izmena dela o pravosuđu uneti i neke političke izmene? Govorilo se da će se menjati preambula, ali i politički i izborni sistem.
– Kao političar, ali i politikolog, uopšte ne razumem toliku debatu pro et contra promene Ustava. Menja se društvo, menja se duh vremena, menjaju se i politički sistemi. Pa nije Ustav religijska dogma, a čak se to i u istoriji religije dešavalo. Naravno da u procesu evropskih integracija moramo da izvršimo neke izmene koje se tiču načina izbora sudija i tužilaca, a što bi povećalo efikasnost, nezavisnost i samostalnost pravosuđa. To je valjda interes svih nas u Srbiji. Ne znam uopšte zašto se stalno kao skriveni motiv promene Ustava umeće promena preambule. Ima mišljenja da su neophodne neke druge promene u Ustavu koje se ne tiču ni preambule ni pravosuđa. Otuda to nije i ne sme da bude ničija pojedinačna politička odluka, već participativni proces u kojem učestvuju strukovne, naučne, političke i civilne organizacije.

Očekuje li nas referendum tim povodom?
– Ako bi se išlo na neku sveobuhvatniju promenu ustavnih odredaba, onda bi svakako bilo dobro da se održi referendum. Ako bi se išlo na parcijalne promene, onda ne. Ali s obzirom na proceduru za promenu Ustava, koja nalaže kvalifikovanu, to jest dvotrećinsku većinu u parlamentu, teško bi se išlo na delimične ciljane promene bez otvaranja političke debate o celini Ustava. Zato je važna dobra procena političkih odnosa u društvu.

PERCEPCIJA SE MENJA, ALI EU JE PUT NAŠEG RAZVOJA

Da li se u percepciji građana, ali i u životnom standardu, išta promenilo otkako je Srbija otvorila prvo poglavlje u pregovorima sa EU?
– Percepcija je promenljiva i varljiva. Nekada smo lično zadovoljni pa nam je sve nekako bolje, nekada iz vizure sopstvenih problema ne vidimo napredak koji se događa na širem planu. I to je ljudski i normalno. Zato su važni stalni mali koraci jer niko nije doneo veliku pozitivnu promenu preko noći, ili bar takva promena nije bila dugog veka. Evropski put je put našeg domaćeg, političkog, ali i regionalnog i lokalnog razvoja. Koristimo pretpristupne fondove EU i razvojnu pomoć da podignemo lokal i regionalni razvoj, da naučimo da ne mora lokalna samouprava za sve da traži novac iz budžeta jer je to lakše, nego može da nauči da piše i priprema projekte koji mogu da dobiju sredstva iz EU. Naši studenti putuje i uče, poboljšavamo uslove za investitore, i domaće i strane, reformišemo administraciju. Stabilizovali smo javne finansije, pa će životni standard pomalo, ali stalno ići naviše. To je sve evropski standard, kojem težimo.

Kada ćemo osetiti konkretne rezultate?
– Onaj ko najsporije daje obećanja, najbrže ih ispunjava. Mi radimo svaki dan na koracima koje će građani osetiti kao napredak. Danas je Srbija uvažena u Evropi i svetu, prepoznati smo kao narod koji je imao snagu da se povrati iz politički i ekonomski urušene države u pravu i ozbiljnu državu.

IZBORI NISU NUŽNO LOŠE REŠENJE

Da li su nam bili potrebni vanredni republički izbori na proleće 2018? Jeste li Vi bili za to na sednici SNS-a?
– Pa odluka je doneta. Ja sam uvažila argumente i procenu predsednika stranke Vučića, svesna da ni on do kraja nije bio načisto koji razlog treba da pretegne. Mislim da su kritike o prečestim izborima neutemeljene, jer bolje je da izbori budu svima lako ostvarivo pravo nego iznuđeno rešenje.

Predstoji li nam nova rekonstrukcija Vlade, budući da smo navikli na to da ona usledi kada izostanu izbori?
– Mislim da ne. Meni samo nije jasno zašto su u javnom diskursu Srbije prevremeni izbori, rekonstrukcije, interne debate postali automatski okidači nastabilnosti i krize? Baš obrnuto, to pokazuje stabilnost pluralizma i političkog tržišta.

  1. 1
    lilit

    Da li vi imate iste aršine za one koji su članovi SSns i one koji to nisu? Ko ima mač u rukama nosi sve i određuje sudbinu svima….

+ Ostavite komentar