INTERVJU, BORISLAV AGAPIJEV, IT STRUČNJAK: Gugl, Tviter i Fejsbuk napravili su klinci

INTERVJU, BORISLAV AGAPIJEV, IT STRUČNJAK: Gugl, Tviter i Fejsbuk napravili su klinci


Čovek mora da bude otvorenog uma, i sve ostalo dođe samo od sebe. Imate ideju i uzmete je kao igračku, a sama tehnika je vrlo jednostavna. Treba znanja, treba drskosti

Razgovor s Borislavom Agapijevim je zagarantovana avantura, krajnje uzbudljiv doživljaj, priča koja vas vodi direktno u treću dimenziju. O njemu „Vikipedija” beleži šture podatke: završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu 1984. i otišao u SAD, gde je doktorirao. Tamo ne piše da je dr Agapijev, naš čovek, ušao u istoriju moderne tehnologije, baš one koja nas svakim danom jednako iznenađuje, plaši i istovremeno nam pruža nove neslućene mogućnosti. On je najpre radio u prestižnoj američkoj firmi „Intel”, da bi veoma brzo napravio najpoznatiji pretraživač oglasa za polovne automobile, jahte, prodaju i iznajmljivanje luksuznih vila… Taj biznis je unovčio, i prihvatio se novih izazova koje nudi ta moderna, draga i nepredvidiva pošast.
I pored toga često je u Beogradu, intrigantna su mu saznanja o našim mladim matematičarima, fizičarima, hemičarima koji pobeđuju na silnim međunarodnim takmičenjima. Druži se s njima, radio je sa studentima generacije s prirodnih nauka u Beogradu. Angažovao ga je beogradski Union univerzitet, gde drži besplatno predavanja svim zainteresovanim, prvenstveno mladim ljudima na temu tzv. veštačke inteligencije, kako otvoriti svoj IT biznis u Srbiji… Intrigantna moderna priča o internet preduzetništvu. Priču počinjemo pitanjem kako je on započeo svoj IT biznis, koji ga je u Silikonskoj dolini učinio poznatim?
– Počelo je 2000. Postavio sam sebi pitanje zašto ja ne bih bio deo te fantastične priče. U početku sam bio sam, onda sam se povezao s našim ljudima, s jednim dečkom koji se pokazao kao fantastičan lik. Ivko Maksimović se zove. Ivko Maksimović, fantastičan lik, on je bio u mojoj prvoj kompaniji. Taj projekat sam finansirao prve dve godine, tim se uigravao, a Ivko je učio. Onda smo 2003. napravili jedan demo-sajt. To je bio najveći pretraživač na svetu za automobile. Ja sam uvek bio totalno otkačen, naložen za automobile, to je bio moj hobi.
To je bio veliki uspeh, vredan svakog poštovanja. Kako ste došli do toga?
– Hvala Vam mnogo na tome, ali to nije ništa. Ono što ja pokušavam da objasnim našim ljudima koji misle da iza svih tih velikih projekata stoje nekakvi eksperti, stručnjaci jeste da je sve to smešno. Pravi se fama, to mora da bude iskustvo, godine, doktor, profesor… Ne! Većinu su napravili klinci koji imaju otkačene ideje, motivaciju. Oni sebi kažu: ja to mogu. Valja imati na umu da su Fejsbuk, Gugl, Tviter pravili klinci koji su došli sa idejom i verom u sebe. To su u stvari realni procesi za koje niko ne zna kako su istinski počeli. Iskrsne problem, mladi ljudi traže izlaz, i odjednom to krene kao ludo.

Ne možeš preko noći da napraviš „mercedes”. Ali možeš da napraviš pretraživač za automobile u Nemačkoj, za nekoliko dana, iz hobija

Zar te velike stvari koje su obeležile početak ovog veka počinju tek tako? Jednostavno?
– Pa da, to krene samo od sebe, nema tu misterije, velike filozofije, ništa od toga. S druge strane, svakome je to nadohvat ruke, otvoreno, nema tu ništa neobjašnjivo. Na ovim predavanjima koje držim na poziv jednog univerziteta u Beogradu pokušavam da ubedim ljude da svako od njih može to da napravi.
Ipak, kako ste došli na ideju da napravite pretraživač za prodaju polovnih automobila, vila, jahti?
– Nije to ništa. Zapravo postoji jedan mali uvod u tu priču. Imao sam karijeru od četiri godine, ali sam promenio sve što sam radio za to vreme. Ovde sam diplomirao elektroniku, kad sam otišao tamo na doktorske studije, i one su bile teorijske. Teorija kompjuterskih nauka, logičke funkcije programiranja. Posle sam otišao u „Intel”, što je potpuno druga priča za rad mikroprocesora, znači čipovi. Meni je to uvek bilo interesantno. Ista priča važi i za pretraživače. Ja sam napisao prototip za četiri meseca, a ovaj dečko, Ivko Maksimović, koji je veliki kapacitet, on je napisao sledeći prototip za mesec-dva. Nema tu neke pripreme, samo vam dođe i samo napišete to. To je, naravno, nova stvar, čovek mora da bude otvorenog uma, i sve ostalo dođe samo od sebe.
Otvorenog uma?
– Otvorenog uma, openmind, ja to tako zovem. Imate ideju, ona je vaša, uzmete je kao igračku. Ali kad ideja prođe prve provere u vašoj svesti, onda je sve to prosto. Nema tu šta, sama tehnika je u stvari vrlo jednostavna. Ako tako postavite red veličina, ako vas interesuje da napišete takav prototip, to su stvari koje se urade za mesec-dva.
Dok smo se spremali za razgovor, naša ideja je bila da čujemo šta savetujete mladim ljudima u Srbiji da bi počeli svoj biznis u oblasti modernih tehnologija.
– Treba znanja, treba drskosti.
Šta je to danas internet preduzetništvo, koje su prednosti, a šta mane? Šta je to zbunjujuće za starije generacije i gde to vodi?
– Dobrobit glavna je što je to fantastična stvar iz nekoliko važnih razloga. Ali na prvom mestu stoji da vam je potreban zaista mali kapital. Ljudi ne shvataju, kapital vam za to skoro i ne treba. To je tako jednostavno. Stvari se brzo menjaju. Kada sam ja počeo 2000, onda je otprilike trebalo milion dolara za početak. Da zaposlite neke ljude, da kupite neke servere i takve stvari, platite licence za neke softvere… To sad ne važi. Sad imate softvere skoro za džabe. Kupio sam četiri servera za 125 dolara pre nekih šest meseci, rade kao zmaj. Imate softver džabe za countlizing, za računovodstvo, za ono, ovo, sve je otvoreno. Imate ljude da zaposlite, možete da zaposlite ljude iz Srbije, iz Indije, Ukrajine, to je sad potpuno otvoreno.
To je jedna prednost. Druga prednost je, a ljudi to ne shvataju i to pokušavam da im objasnim, što su granice kompetitivnosti potpuno oborene. Objašnjavam im kroz pitanje: zašto su Nemci i Nemačka bogatiji nego Srbija, da li je to samo percepcija ili stvarnost. Pa, zato što Nemci proizvode „mercedes”, imaju „Simens”, idi mi, dođi mi. Čovek ne može preko noći da napravi „mercedes”. Ne ide. Moraš da budeš baš glup da ideš u konkurenciju tamo gde je neko najjači. Ali vi možete da napravite pretraživač za automobile u Nemačkoj, to možete da napravite za nekoliko dana, samo iz hobija, niko vas ne može sprečiti. Čak ni samo nemačko tržište nije pokriveno takvim stvarima. Ili možete da napravite pretraživač za poslove, što je bolna sadašnja ekonomska situacija u EU.
Vi hoćete da kažete da svi imaju istu šansu?
– Tačno, potpuno istu. Ja mogu sada da sednem ovde da napišem program koji će počupati hiljadu poslova, da ga stavim na sajt i već time za pola sata dajemo neku vrednost. To je ono ozbiljnije. Ljudi stvarno ne shvataju da ne moraš da ideš da radiš u Nemačku, šta da radiš, da kopaš nešto, da čistiš, možeš da radiš i ovde. Najbolji primer toga je kripto valuta. Ljudi ne shvataju šta je kripto valuta, ali ako razmislite kada radimo proces smajlinga, to je proces kreiranja toga, kreira se na mašini koja može da bude ovde, u Uzbekistanu, Moskvi, Štutgartu…
Vi ste 2009. u Beogradu napravili program „Egius”, radili ste sa studentima generacije, s najboljim inženjerima u Srbiji. Kakva su Vaša iskustva s njima?
– Osim moje kompanije, koja zapošljava oko 200 ljudi u Beogradu, imate i druge kompanije. Imate „Nordeus”, oni imaju izvanredne ljude, zapošljavaju desetine inženjera, zatim kompaniju „Frame”, njen osnivač je Nikola Božinović, čovek genijalac, uzeli su 16 miliona dolara. Pa kompaniju „AREL Properties” u Njujorku. To su firme u inostranstvu koje imaju poslove za naše ljude i ti su ljudi plaćeni hiljade evra minimalno. Postoji sloj sve bolje plaćenih ljudi, a koji postaje sve veći. Oni moraju sami da shvate da moraju da se obuče, kao što sam se ja sam obučio, i svi moji zaposleni, da se bave stvarima koje su tražene. To ništa nije komplikovano, to je prosto. Početni kurs za bilo koju firmu, uključujući i moju, bio je nedelju-dve. Samo da se spreme da se uključe sami u to. Vi možete da kažete: završio sam Stenford, najbolji fakultet na svetu, i naučio sam tamo sve, platio 300.000 dolara školovanje. Međutim, nisi tada spreman za posao u „Guglu”. Moraš na obuku. Ali i da radiš na kreaciji nečeg novog.

Stvari se brzo menjaju. Kada sam počeo 2000, trebalo je milion dolara za početak. To sada ne važi, sada imate softvere skoro za džabe

Deca iz Srbije osvojila su na svetskim i evropskim takmičenjima iz matematike, fizike, hemije silna priznanja. Šta mislite o tom talentu?
– Pomenuo sam vam Ivka Maksimovića. On je genije, a nema ni dana fakulteta. Za njega zna ceo svet novih tehnologija. On je egzemplar. Iz Beograda je. Bio je super na takmičenjima. Uspeo sam da nađem još četvoro takvih. Jedan dečko, zove se Miloš Tatarević, bio je na Višoj elektrotehničkoj. On je napisao za mesec dana indeks za VAST, sam. Mi smo rekli idi napiši indeks, smejali smo se. Ništa nije pitao, napisao je indeks, spakovao na disk. Svi su se hvatali za glavu. Onda postoji i Zoran Knežević. Malo stariji, ima 40 i kusur godina. Bio je profesor matematike na Univerzitetu u Sarajevu, pa je bio kod mene zadužen za data bazu, pa je otišao s Navalom kada sam ja otišao iz VAST-a. On je iz zezanja sa ženom napravio sajt za parfeme. Danas taj sajt ima tri miliona mušterija iz SAD godišnje. Jedna šestina parfema u svetu ide preko njega.
A koji parfem on koristi?
– Ne koristi ništa, njegov je sajt. Ali napravio je i svoj parfem. Hoću da kažem da su naši ljudi, ta deca, izvanredni.

KRIPTO VALUTA JE REVOLUCIONARNO OTKRIĆE

Bitkoin, kripto valuta koju je 2008. kreirao čovek pod pseudonimom Satoši Nakomoto (kako se stvarno zove, velika je misterija), uneo je pravu revoluciju u bankarske i monetarne poslove. Borislav Agapijev veruje da je to revolucionarno-demokratski iskorak sveta iz klasičnih kanona koje su davno kreirale vlade velikih ekonomija, njihove banke i debeli interesi.
Svet uveliko s oduševljenjem priča o kripto valuti. Šta je osnovni smisao kripto valute?
– Odgovoriću Vam na ovo pitanje ukoliko Vi meni odgovorite na potpitanje: šta su u stvari pare, novac kao koncept. Šta je to?
Novac je sredstvo komunikacije, cena odnosa.
– Jeste, to kaže „Vikipedija” ili enciklopedija, to je prilično dobar odgovor. Dakle, postoje tri glavne funkcije novca koje se navode u svim enciklopedijama, to je medium exchange, dakle jedinica razmene, to je jedinica računovodstva, i store value, dakle skladište vrednosti. Po mom mišljenju, to je potpuno smešna i neadekvatna definicija i novca i kapitala koja ne govori ništa. Sve ove tri definicije mogu da znače karavan kamila, krdo ovaca…
Hoćete da kažete da je to rušenje čvrste tradicije stare civilizacije?
– Pa ne samo stare, nego i nove.
Odnosno, potiranje klasičnog odnosa prema novcu, rušenje pomenute tri definicije?
– Tako je. Vi kažete rušenje, ali ono što je pogodniji izraz jeste destrukcija. To je ozbiljno i veliko nešto, pa čak je na nivou da bude rušenje. Ali o tome nema govora, to je jedna stvar. Druga stvar, kad kažete novac, ljudi odmah misle da uzmete novčanik i pokažete neke novčanice, misle to je novac. To je smešno, netačno. Potpuno netačno!
Koja je funkcija banke?
– Glavna funkcija banke je uslužna delatnost sa stanovišta ljudi, sa stanovišta banke, to je profit. Drugim rečima, ljudi imaju percepciju da banka čuva novac. Ja dođem tamo, stavim keš, 100.000 dinara, i banka to meni treba da čuva u nekom tamo trezoru, pa kad mi zatreba, ja to uzmem. To je smešno, to je tako smešno da i bankari koji se time bave odmah pišu reference. To je Bank revord, što je najpoznatija svetska banka posle FED-a, u neku ruku sveštenik za celu tu priču.
Danas uloga banke uopšte nije da stornira (čuva) novac pošto fizički novčanica ima strahovito malo, one su nebitne, nego da kreira novac. Vi kad dođete u banku, hoćete da kupite neki „mercedes” od 100.000 evra, kažu vam: super, donesi tamo neke papire, da imaš posao, da imaš ovo, da imaš ono, da si kreditno sposoban. Sve ja to donesem i onda kažu OK, dođe lik, lupi pečat, odobreno je sve što ti treba, a šta se dešava fizički? Oni kažu: vaš zajam je refundiran i onda legnu pare na račun. I sad je ono tehničko pitanje kada pare legnu, šta to znači? Da li to znači da je neko uzeo 100.000 evra i stavio ih na drugu hrpu? Odgovor je – apsolutno ne i ne! U tom momentu, kada su se pojavile te pare, one su se pojavile ni iz čega, u tom momentu u svetskoj novčanoj masi se pojavilo 100.000 evra više ni iz čega. Banka je kreirala taj novac a da je ne interesuje pokriće. To je potpuno besmisleno. Ako vas interesuje, 97 odsto svetske novčane mase je elektronsko, to su elektronske pare. Dakle, samo tri odsto je papirnati i kovani novac.
Da li su i državne rezerve elektronski novac?
– Naravno, i rezerve su elektronskog tipa, to su federalne rezerve koje mogu da dobiju samo centralne banke, one ne smeju da se troše, itd. Ali sve to nije bitno. Ono što je bitno jeste da ljudi shvate da je novac veoma dinamična i fluidna stvar, ide stalno gore-dole i kreira se ni iz čega.
Da se vratimo pitanju, koji je osnovni smisao kripto valute?
– Njen osnovni smisao je ono o čemu pričamo: ljudi su rekli, ako može Centralna banka u Engleskoj, Federalne rezerve SAD, Narodna banka Srbije da emituju novac ni iz čega, pa možemo i mi. Jer od 1973. ne postoji zlatna podloga ni za jednu valutu.
Hoćete da kažete da je pojava kripto valute revolucija, pobuna protiv velike moći banaka i svetskih monetarnih asocijacija, zapravo uvođenje demokratskih procesa u ovu oblast?
– Verujem da je tako. Ali da vidimo kako je krenula cela priča. Kad pravimo novac ni iz čega, pojam novca uopšte nije novčanica, nego poenta je nešto drugo. A ovo je drugačija priča. Mi ćemo napraviti valutu bitkoin. Milan će biti glavni i on će nama poslati poruku da ja dam svima nama po sto bitkoina.
Posle idemo po gradu i trošimo, kupimo neku stvar. Dok ti ljudi veruju da ti koini nešto vrede, dotle nemamo šta da brinemo. Izašao je članak u novinama da su došli neki ljudi i napravili kripto valutu, to mora da je dobro, ja hoću da uzimam taj koin. Dakle, takva priča ide dalje. Cela priča je u tome. Kad Federalne rezerve štampaju novac, kažu: vršimo stimulaciju. Evropska centralna banka emituje već dve godine 80 milijardi evra svaki mesec ni iz čega, isto kao sada.
Dakle, mi možemo da se dogovorimo danas da štampamo kripto valutu?
– Tako je.
Koliko to košta?
– Ne košta ništa.
Mi napravimo taj novac i pustimo ga u opticaj?
– Ne, mi ne dajemo ništa u opticaj, kad mi napravimo program, program je specifikacija, dakle oni koji troše struju prave novu valutu na osnovu našeg programa, oni održavaju i daju validaciju sistemu, a kad smo mi rekli da refundiramo i štekujemo milion bitkoina, od kojih će nama ide po 100. Ako to ljudi prihvate, mi postajemo milioneri preko noći, bez ikakve struje.
U čemu je razlika između krivotvorenja dolara i štampanje bitkoina?
– Ljudi ne razumeju sistem. Ne može da bude krivotvorenja ukoliko tvrdimo da je bitkoin falsifikat, onda je falsifikat i Narodna banka Srbije.
Ko je osmislio prvu kripto valutu?
– Genije koji je osmislio bitkoin predstavlja se kao Satoši Nakomoto. To mu je pseudonim, niko mu ne zna pravo ime, to je velika misterija. Ali ono što je on napravio je matematički algoritam gde možemo da napravimo potpuno distribuisano i da garantujemo da niko ne vara.
Ko će kontrolisati vrednost ponude kripto valuta i klasičnog novca?
– Tržište. Ono treba da bude potpuno slobodno, suvišne su bilo kakve kontrole vlada ili banaka. To je kao đavo i krst. Jokamato je na jednom od tih foruma samo rekao: „Ovo bi bilo interesantno da se napravi.” I napravili su, i to je počelo da cirkuliše. Bitkoin je sistem razmene poruka. Bitkoin je krenuo 2008, to je bio spektakl, fascinantno, međutim, to se malo isprofilisalo, kao da se malo smirilo u poslednje dve do tri godine. Godine 2014. je napravljena jedna nova valuta koju zovu etereum. To je napravio Rus Vitalij Vuterin, koji živi u SAD. Šta je tu interesantno? Bitkoin je fantastično, epohalno dostignuće. Oni su to genijalno smislili da eskiviraju ceo regulativni proces. Kad se to desilo, jedna od glavnih valuta koja se tu pokazala nije ni bitkoin nego etereum.

TEHNOLOGIJA LJUDIMA

Gde svet ide s novim tehnologijama, NASA se skoro žalila da im je brzina razvoja novih tehnologija usporila razvoj veb-spejs teleskopa, koji u novembru treba da nasledi „Habl”?
– Najveću vrednost u svetu su tehnologije koje su povezane direktno s ljudima. Gugl je ono što jeste zato što ima 600 miliona korisnika, Fejsbuk je to jer ima dve milijarde. Vrednost svih tih tehnoloških kompanija je u tome što one odmah primenjuju tehnologiju koja nije ni mnogo komplikovana, ali imaju ogromnu masu korisnika… Postoje drugi interesantni pravci, tzv. AFI, ja se time direktno bavim sada, radim prezentacije velikim igračima, hoću malo da ih animiram. U poslednjih nekoliko godina desio se niz problema, za koje se mislilo da su nerešivi. To se desilo 2012. Na primer, mi napravimo jednu sliku, uđe mačka u ovu sobu i kažemo kompjuteru: kaži da li u ovoj sobi postoji mačka. To je za kompjuter bio strahovito veliki problem pošto se kompjuteri prave vrlo jasnim definisanim pravilima, algoritmima. On nije registrovao mačku. Ali problem rešavamo tako što napravimo program koji definiše kako tačno prepoznajemo mačku. Piksel po piksel, to je ono što je bilo strahovito teško. Godine 2012. ljudi su napravili program „Deep Purling” gde su pokazali kako se to pravi na osnovu sistema koji se stimuliše dizajnom ljudskog mozga.
Koliko to komunicira s ljudskim potrebama zbog činjenice da će nove tehnologije stvoriti robote koji obavljaju poslove umesto ljudi? Šta će ljudi raditi?
– To je odlično pitanje. Evo baš konkretan primer. Imam školskog druga koji ima pametnu ćerku na medicini, pa sam mu poslao link koji sam iskopao pošto mnogo čitam. Neki klinci sa Stenforda su našli i pokazali da je „Deep Purle Network” uspeo da prebaci najboljeg doktora da na osnovu slušanja EKG-a može da kaže da li postoji neki problem, ne mora da nosi holter. Ovi su našli da je kompjuter u stanju da to odradi bolje od holtera.
I šta će raditi doktori, gde to ide?
– Tu postoje dve škole mišljenja. Dakle, na prvi pogled izgleda da će taj doktor ostati bez posla. Drugi pogled je da će kompjuter veoma uspešno zamenjivati doktora.
Hoće li robot završiti fakultet, da li će on razumeti da su neka saznanja vezana s dubokim emocijama? Da li je moguće napraviti takvu mašinu?
– To je interesantno pitanje. Sad je odgovor naravno ne, ali je interesantno. Međutim, očigledno je da tome emocije ne trebaju. Da budem iskren, kad dođem do finansijskog savetnika, ja mu platim debelu proviziju, a on mi kaže: ja ti preporučujem to i to. Ne garantuje, kao da gata u pasulj. Bez emocija.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar