SIRIJSKI REDITELJ FIRAZ FAJAD: U Siriji je holokaust

Verujem da postoji pravda, i da će ona doći u nekom trenutku. Umetnost ima veze sa aktivizmom i solidarnošću. Nismo želeli da pravimo priču o Rusima, za nas su oni kriminalci i zločinci, tačnije njihov režim. Snimali smo kako izgleda živeti u gradu na koji svakog dana padne između 15 i 25 bombi

„Šta možemo da uradimo? Oni žele ili da pomremo od gladi ili da nas ubiju bombama. Imamo samo ta dva izbora", nemoćno izgovara Kalid, jedan od glavnih junaka filma „Poslednji ljudi u Alepu", dok obilazi nekoliko preostalih polupraznih apoteka u razrušenom i opustošenom „Staljingradu današnjice" tražeći lekove za svoju ćerku, čije je zdravlje zbog neuhranjenosti ozbiljno ugroženo.
O surovom i nehumanom životu civila i njihovoj borbi za preživljavanje u drevnom sirijskom gradu, koji je od 2012. pod svakodnevnom opsadom ruskih bombardera, govori ostvarenje sirijskog novinara i reditelja Firaza Fajada „Poslednji ljudi u Alepu", koje je prikazano na ovogodišnjem, 10. Beldoksu, festivalu dokumentarnog filma. U ovoj autentičnoj priči o običnim ljudima, koji su se tokom rata okupili i napravili međunarodno priznatu organizaciju „Beli šlemovi" da bi pomagali sunarodnicima i vadili povređene iz ruševina, saznajemo brojne detalje o jezivom životu, nama nažalost poznatom - pod bombama. Pre rata u Siriji, glavni junaci bili su obični radnici i živeli su normalno u svojoj zemlji, koja je bogata naftom, zlatom i ostalim sirovinama. Onda su poželeli da smene režim Bašara el Asada i tako kreće jedan od najkrvavijih savremenih građanskih ratova, od kojeg svi pomalo okreću glavu. Fajad je ovaj dokumentarac pravio od 2013. do 2016. godine, pre konačnog uništenja Alepa, grada za koji u intervjuu za „Ekspres" kaže da je sravnjen sa zemljom, gore nego što je to bio Drezden 1945.
„Godina je 2016. 'Beli šlemovi' se bore da ostanu zajedno. Alep se bliži totalnom uništenju, poslednji meseci grada kakav poznajemo. Bombe konstantno padaju, a uglavnom padaju na civilne objekte, bolnice i škole. Nakon pet godina rata u Siriji, preostalih 350.000 građana u Alepu priprema se za opsadu. Kroz volontere pratimo svakodnevni život, smrt i borbu na ulicama Alepa. Mnogo života, uključujući i decu i bebe, izgubljeno je tokom bombardovanja. Kalid, Subi i Mahmud su osnivači organizacije i prvi koji ulaze u uništene zgrade, kroz ruševine, u potrazi za preživelima. Oni su izabrali da ostanu u Alepu kako bi sačuvali svoje prijatelje i komšije tokom beskonačne opsade. Međutim, svaki novi dan za njih predstavlja i dilemu - da li ostati i rizikovati ili otići i spasti svoju porodicu kao mnogi drugi?

Ovo je samo najava filma koji kroz porodičnu prizmu baca potpuno novo svetlo na zamršeni rat koji se vodi u Siriji. Zaslugom medija, građani Srbije malo toga znaju o tome ko se sve tamo bori i za šta?
- Na jednoj strani su Asad, Rusi, džihadisti iz Islamske države, Čečeni, iranska vojska i Hezbolah, na drugoj je većina sirijskog naroda, koja je demonstrirala u nameri da sruši Asadov režim. Za nas je on diktator i ubica. Ali malo ko zna da su Rusi tokom 2015. i 2016. godine u bombardovanju Sirije ubili četiri puta više civila nego islamisti, stvorivši oko 300.000 izbeglica, koji su morali da napuste svoje domove. To su podaci različitih humanitarnih organizacija. Svedoci smo toga da Rusi svakodnevno gađaju civile, navodno praveći odstupnicu od ISIS-a, a oni su u Iraku, što je dovoljno daleko.
Zašto Rusi to rade? Zvanično objašnjenje je bilo da žele da unište teroriste i zato će neko vreme bombardovati njihove ciljeve. Niko nije pominjao da će to trajati godinama i da će ubijati nedužne građane.
- To je klasična demonstracija sile i moći. Ne možete pitati kriminalca zašto krade ili ubija, on jednostavno to radi. Rusi hoće da pokažu da su igrač na svetskoj sceni i da ih niko ne može kontrolisati. Ni međunarodna zajednica ni Amerika.
Ako je tako, onda bismo svi mogli da se bombardujemo međusobno?
- A ne... Mislite da bi Srbija mogla da bombarduje Siriju? Naravno da ne. Ali za Ruse je Sirija igralište na kojem se igraju i pokazuju koliko su snažni, čak toliko snažni da mogu ubijati civile. Nastradalo je mnogo nedužnih ljudi, žena i dece, uključujući i moje rođake i poznanike. Oni su kriminalci obični. Čak su gori od Asada jer ubijaju ljude u drugoj zemlji i junače se na tuđem terenu. Nekad čak gađaju teritorije koje kontroliše Asadova vojska, čiji su saveznici, jer ih i ne zanima šta je gde, oni jednostavno bacaju bombe. Sve se radi sa obrazloženjem borbe protiv islamista, a u stvari svakog dana čine zločin.

Samo je Angela Merkel pokazala kako treba pravi političar da se ponaša, zato će i ostati upamćena u istoriji kao jedina koja se prema migrantima ophodila ljudski. A ne kao konzervativci i desničari, kojima svuda u Evropi raste popularnost

Ko će ih zaustaviti? Kada neko počini zločin, postoji policajac koji ga uhapsi i sud koji ga osudi. To bi trebalo da važi i u visokoj politici, međunarodna zajednica je neki arbitar...
- Niko ne može da zaustavi Ruse. I tu ne mislim na ruski narod, oni su samo glasali za čoveka koji je zloupotrebio njihovo poverenje. Putin i ljudi oko njega su mafija, oni čine zločine i niko ih ne kažnjava. Mafije postoje svuda po svetu i niko ne može da ih pobedi. Jesu li vama UN i međunarodna zajednica pomogli tokom rata u Bosni ili na Kosovu? Naravno da nisu. Nikad nisu zaustavili nijedan rat, oni samo hladno gledaju ubijanje. Nikoga ne zanima pravda ili ljudska prava... Pogledajte kroz istoriju, niko nije kažnjen zbog povrede ljudskih prava. Naprotiv, oni koji su ubijali mnogo ljudi posle svega legnu u svoj krevet, okruženi svilom i kadifom, a ne u zatvorsku postelju. Kad imaš pare i moć, možeš ubijati koliko hoćeš.
Ali to međunarodnoj zajednici stvara migrantsku krizu, milione izbeglica koje treba smestiti u Evropi.
- Kao što znate, to se jednostavno rešava zatvaranjem granica. Zemlje zapadne Evrope ne brinu o humanitarnoj katastrofi. Izbeglice će ostaviti u Srbiji ili Makedoniji, ili čak u Turskoj, da oni misle šta će s njima. To su uradile i Švedska i Danska... Samo je Angela Merkel pokazala kako treba pravi političar da se ponaša, zato će i ostati upamćena u istoriji kao jedina koja se prema migrantima ophodila ljudski. A ne kao konzervativci i desničari, kojima svuda u Evropi raste popularnost. Oni na nacionalizmu, rasizmu i mržnji prave svoj program, a baš to hrani borce ISIS-a. Sramota je kad koristite slabe i nemoćne da povećate svoju moć i skupite političke poene.
Zato će Merkelova možda izgubiti sledeće izbore.
- Verovatno. Merkelova jedina nije u kampanji propagirala rat, kao što su radili Putin i Tramp. Ona je govorila o miru. To ima veze i s muškom dominacijom, smeta im što je jedna žena toliko bolja od njih, pokazala je šta znači preuzeti odgovornost.
Da se vratimo na Vaš film, koji je u biti politički, a glavni akteri - „Beli šlemovi" nisu politička organizacija.
- Ne, ovi ljudi nisu imali nikakve veze s politikom, bili su zidari i moleri... Jedini politički angažman bio im je što su svojevremeno protestovali protiv diktatora Asada. A šta su mogli nego da se bore protiv režima, to bi uradio svaki čovek kada mu kriminalac ili siledžija uđe u kuću. Onda je Asad sve koji su učestvovali na demonstracijama proglasio teroristima. To je tako kad imate svu moć... I Hitler je sve Jevreje nazvao teroristima i želeo je da ih istrebi, i tako se desio holokaust. Ovo što se sad dešava u Siriji je holokaust, iako to niko ne vidi. Kao odgovor na to, obični građani su se po kvartovima organizovali da pomažu kolegama i prijateljima i izvlače ranjenike iz porušenih zgrada jer najbolje poznaju komšiluk. Niko nije imao nikakvog iskustva u tome pre rata.

Zemlje zapadne Evrope ne brinu o humanitarnoj katastrofi. Izbeglice će ostaviti u Srbiji ili Makedoniji, ili čak u Turskoj, da oni misle šta će s njima. To su uradile i Švedska i Danska

Dok bezuspešno pokušava da kupi vitamine za neuhranjenu ćerkicu, Kalid konstatuje da mogu da biraju hoće li umreti od gladi ili stradati među bombama. Da li je to izbor za bilo koje ljudsko biće u 21. veku?
- Baš zbog takvih događaja, moj kolega i ja osetili smo potrebu da napravimo film jer smo svedoci svega što se dešava. Osetili smo odgovornost da to treba da prikažemo ostatku sveta. Hteli smo da dokumentujemo to za buduće naraštaje i u znak sećanja na Kalida kako bi se koristilo kao dokaz na sudu protiv svih tih ubica. Verujem da postoji pravda, i da će ona doći u nekom trenutku. Umetnost ima veze sa aktivizmom i solidarnošću. Recimo, ja sam za Srbiju čuo iz filmova. Nismo želeli da pravimo priču o Rusima, za nas su oni kriminalci i zločinci, tačnije njihov režim. Snimali smo kako izgleda živeti u gradu na koji svakog dana padne između 15 i 25 bombi.
Zar to nije uzaludno trošenje resursa i naoružanja za rusku armiju?
- Naprotiv, oni tamo koriste zastarele avione i bombe, a pritom im raste izvoz naoružanja. Za njih je Sirija kao izlog u kojem pokazuju šta sve od oružja kod njih možete kupiti. I, zaista, u poslednje vreme i proizvode više i za šire tržište. Nemaju razloga da prestanu s bombardovanjem. Tu su i gas i nafta i zlato, za njih je moja zemlja otkriće kao Amerika za Kolumba.
Da li je onda Vaš film antiruska propaganda? To bi vam rekli u Moskvi.
- Ne. Možda iz njihove perspektive tako izgleda, ali kolega i ja smo samo želeli da snimimo istinu i prikažem svetu kako tamo izgleda svakodnevni život. Priča je dvojici običnih ljudi, o ocu koji ima dve ćerke i momku koji brine o svom mlađem bratu, i o svim problemima koje nosi život usred građanskog rata.
Hoće li film biti prikazan u Rusiji?
- Ne, a vrlo zanimljivo je da su mi ponudili da gostujem na nekom festivalu, uz mali uslov da obrišem sve što ima veze s Rusijom. Zamislite? Pritom, ne smeta im što se tu kritikuje Asad i što za njega jedan od likova kaže „kurvin sin", samo je bitno da Rusi ne budu prikazani u negativnom kontekstu. Naravno da mi nije palo na pamet da to uradim.

OPTUŽILI SU ME DA SAM STRANI ŠPIJUN

Kada ste poslednji put bili u Alepu? Kako grad sada izgleda?
- Pre devet meseci... To je užas. Sve je sravnjeno sa zemljom, od višespratnica i kuća ostali su samo temelji, bukvalno vidite samo jedan odsto konstrukcije. Potpuno uništen. A Rusi i dalje bombarduju... Pošto tu više nemaju šta, sad gađaju sela oko Alepa. I nastaviće to da rade...
Vi živite u Kopenhagenu, jeste li i Vi bili u dilemi - otići ili ostati?
- Prvo sam želeo da ostanem, ali su me dva puta hapsili samo zbog snimanja filmova i zato što sam se borio za slobodu govora. Zvanično, optužili su me da sam strani špijun. Onda sam rešio da odem zauvek i neću se vraćati dok god su tamo Asad, Rusi i ostali. Mada, moji roditelji su ostali u Siriji i stalno smo u kontaktu. Žive teško, nemaju struju, ali bar imaju vodu. Oni su odabrali da poginu ako treba, ali neće da napuste svoj dom.