AVION KOJI JE TRI PUTA MENJAO SVOJ REP I KOJI SE VODIO KAO OBOREN: Ovo je priča o supergalebu V i PVO Republike Srpske

Drugi jun kao datum u novijoj istoriji krvavog raspada i građanskog rata na prostoru SFRJ osim po obaranju američkog pilota Skota O Grejdija kod Bosanskog Petrovca ostaće upamćen i po školskom avionu " Supergaleb G-4" koji je čudom preživeo nesreću, kada mu je žica dalekovoda, pre 26 godina odsekla deo vertikalnog stabilizatora. Sam avion je inače bio predmet nagađanja da je čak četiri puta obaran, a uspeo je da preživi građanski rat. Ovo je priča o jedinom " supergalebu G-4" koji je bio u naoružanju V i PVO Republike Srpske.

Supergaleb G-4 evidencijskog broja 23725 koji se sticajem okolnosti našao u Vazduhoplovstvu Republike Srpske, bio je jedni avion u naoružanju ovog vazduhoplovstva, koji je tokom ratne karijere tri puta promenio rep i  koji se vodio od strane Hrvatske da je bio oboren, a to zapravo nikad nije ni bio.

Na ovom avionu dva pilota poletela su 2. juna ratne 1992 na prelet sa aerodroma Batajnica do Banjaluke. Let se dešavao u danima kada se zaokruživala podela federalnih oružanih snaga.
Piloti su zbog rizika od protivničke PVO tokom preleta, iznad prostora koji su kontrolisale paravojne snage odlučili za brišući let.

Naime oni su u širem reonu Gradačca naleteli na dalekovd, jer su leteli niže od visine žica. Tokom prolaska ostali su bez terminezora i dela vertikalnog stabilizatora, kog su žice dalekovoda tokom niskog leta odsekle precizno kao žilet.

“ Odsečeni deo su na hrvatskoj državnoj TV stanici prikazivali kao dokaz da su oborili avion " agresorske jugovoske".

Vojnici u maskirnim uniformama pozirali su za kameru držeći komad vertikalca na kome se jasno video ceo broj 23725.  Avion G -4 trebalo je da se vrati na aerodrom Batajnica, ali je zbog oštećenja zadržan na popravci u Banjaluci, pišu u svojoj knjizi Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015 trojica autora Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović.

Međutim, zbog distanciranja SRJ od Republike Srpske, avion je zajedno sa preostalim avionima J -22 orao ušao u sastav 27. lovačko bombarderske esakdrile.

Supergaleb G -4 broja 23725 intenzivno je korišćen na borbenim zadacima sa aerodroma Mahovljani, a od 1994. i 1995. i sa aerodroma Udbina.

“ U matičnu bazu vratio se 5.avgusta 1995, kada su i drugi borbeni avioni sa Udbine prebačeni u Republiku Srpsku pred prodorom hrvatskih snaga. Avion je na jednom borbenom letu pogođen lakim prenosnim raketnim sistemom PVO.

Pilot se vratio u bazu sa oštećenim avionom, a posle toga taj G-4 vratio se u operativnu upotrebu V i PVO RS.

Avion koji je promenio tri repa u svojoj istoriji i danas je jedini primerak G -4 na teritoriji Republike Srpske. Osim toga ovaj G-4 Hrvatska vojska (HV) vodi kao oborenog u svojim listama PVO pobeda. Samim tim ovaj avion je i klasični dokaz ratne propagande", pišu trojica autora u svojoj knjizi.

https://youtu.be/R3Qr_6RBcTM

Kratki istorijat razvoja " supergaleba"

G-4 Super Galeb namenjen za prelazno školovanje pilota razvijen je kao savremeniji naslednik G-2 galeba. Sekundarna mu je borbena namena za dejstvo protiv ciljeva na zemlji.Projekat i kompletan razvoj je vodio Vazduhoplovnotehnički institut u Žarkovu. Proizvoden je u vazduhoplovnoj industriji SFRJ, a finalno je sklapan, u fabrici aviona Soko, Mostar.

Prvi prototip je poleteo 18. jula 1978. godine. Serijska proizvodnja je počela tokom 1983. godine, u ukupnom broju od 91 primerka. Šest je izvezeno u Mijanmar (nekadašnja Burma). Raspad SFRJ je prekinuo sve potencijalne mogućnosti izvoza, pa čak i u zainteresovane SAD.

U periodu postojanja SFRJ, u organizaciji SDPR-a, G-4 je leteo u promotivnoj funkciji, američki pilot novinar Džefri Etel , koji je u toj ulozi pilotirao i najpoznatijim svetskim avionima. Posle leta G-4 je zvanično izjavio: „Kada sam na stajanci prvi put ugledao taj avion, bio sam impresioniran njegovom savremenom aerodinamikom. U kabini sam se osećao sjajno, jer je komforna i pregledna. U letu sam uradio nekoliko petlji, seriju valjaka, dvostrukih imelmana i ostalih akrobacija. Sve je to vrlo lako i jednostavno, kao da sam leteo na svojim krilima“.

Džefri Etel je posebno je bio oduševljen aerodinamičkim ponašanjem, pokretljivošću i preciznim upravljanjem G-4.

G-4 je učestvovao u američkom JPATS konkursu, za izbor novog školskog aviona. U toj funkciji je RV i PVO posetila američka delegacija, u maju mesecu 1990. godine, na čelu sa generalom Robert Oux i on je lično leteo na G-4, nakon čega je izjavio: „To je avion po meri pilotskih želja, veoma je lagan za upravljanje i odličan za obuku mladih pilota“. Na njemu je letelo više američkih pilota, različih profila, na aerodromu Batajnica. Tada je prvi put na njemu leteo mornarički pilot i žena pilot, instruktor za kovit u američkoj pilotskoj školi, kapetan Lynn Anne Merten.