PROROCI IZ BIBLIOTEKE: Da će roboti porobiti ljudsku rasu, ima ozbiljno književno uporište

Električne ovce iz androidskih snova su zakoračile u javu, gde između ljudi i mašina granica postaje sve tanja, budući da čovek gubi ljudskost, a mašina postaje sve više nalik čoveku

Čovečanstvo decenijama strahuje da će roboti porobiti ljudsku rasu, ali ova fobija, koja mnogima izgleda kao iracionalan strah dogmatičnih fanatika i obožavatelja SF romana, ima ozbiljno književno uporište.

Kada su, još početkom dvadesetog veka, Artur Klark, Edvard M. Forster ili Isak Asimov predvideli ustanak mašina protiv čovečanstva, nisu ni sanjali da će tehnološka slika sveta biti izmenjena za svega nekoliko decenija, a da će njihova dela poslužiti kao crvena lampica za paranoike, najavljivače smaka sveta, ali i dizajnere i programere veštačke inteligencije (AI).

Deluje neverovatno da su koreni današnjih tehničkih dostignuća postavljeni još 1864. godine, kada je stvarao Žil Vern, taj čuveni otac naučne fantastike, koga su proslavili podmornica „Nautilus", gvozdeni grad i raketa za put na Mesec. Ovaj primer vizionarskog genija Žil Verna nipošto nije usamljen. Jer slično Vernu, Mark Tven je 1898. godine izmaštao globalnu komunikacionu mrežu, „teletetroskop", koja neodoljivo asocira na današnji internet, a Frenk Herbet, pisac čuvenog serijala „Hronike Dine", predvideo je usavršavanje veštačke inteligencije, koja bi mogla da parira ljudima i izazove sveopšte uništenje.

Još je Artur Klark pogodio da će svet komunicirati pomoću satelita, dok je Herbet Dž. Vels u svom delu „Oslobađanje sveta" najavio stvaranje atomske bombe. Postapokaliptični pisac Filip K. Dik u svom najpoznatijem romanu „Sanjaju li androidi veštačke ovce?" ukazao je na to da tanka granica između ljudi i mašina postaje sve tanja, budući da čovek gubi ljudskost, dok mašina postaje sve više nalik čoveku.

Ali pre nego što ove strahove od „robotizovanih gospodara" zaogrnemo etiketom bezrazložne paranoje dogmatičnih fanatika i ekstremnih ljubitelja SF knjiga pisaca poput Dena Simonsa i Ursule le Gvin, ili zaluđenika kultnim filmom „Matriks", možemo se upitati da li je čovečanstvo danas već predalo ključeve svog opstanka veštačkoj inteligenciji, na šta su upozoravali pisci naučne fantastike.

Slike interaktivnih izloga, koji su stigli i kod nas još 2009. godine, zatim dronovi koji nose težak prtljag putnicima po autobuskom stanicama i aerodromima u Kini, japanski restorani gde goste poslužuju roboti-konobari, čuvena robotica Vera, koja menja čitavu administraciju Biroa za nezaposlene i uspešno spaja poslodavce i radnike zahvaljujući tome što uradi više od 50.000 intervjua dnevno, sve su primeri naše svakodnevne zavisnosti od AI programa, ali i vizije SF pisca.

Robotske prodavnice

Šta reći za novootvorene Amazon.go, takozvane pametne radnje, koje nalikuju na automatizovani vrli novi svet iz knjige Oldusa Hakslija, i koje imaju potpuno digitalizovan proces kupovine, bez ikakve potrebe za čuvenom interakcijom prodavac-kupac? Možete ih voleti i slaviti razvoj tehnike koji je suzbio potrebu za uobičajenim ćaskanjem s previše upornim prodavcima ili ih mrzeti kao dehumanizovane prostore, ali cenkanje u takvoj prodavnici robotske atmosfere potpuno je nemoguće.

Da AI može izazvati užas, potvrdile su i robotske kreacije čuvene kompanije „Boston dinamiks" (Boston Dynamics), firme za koju se devet godina, otkako se saznalo da sarađuje sa američkom vojskom, šaputalo da pravi mašine ubice, mehaničke batlere, životinjske droide koji kao u Bredberijevoj knjizi „Farenhajt 451" love uljeze i prestupnike.

Dok se nazad saznalo da ta firma uistinu proizvodi robote-životinje, zaživela je i prva serija robota nalik na mehaničke pse (naziva „SpotMini"), koji imaju neverovatne osobine kao što su skeniranje i identifikacija ljudi, otvaranje vrata, koordinisana saradnja među primercima iste serije... Ironično može delovati i činjenica da je mehanički lovac-ubica iz Bredberijeve knjige bio baš robot-pas koji je koristeći posebnu varijantu programa prepoznavanja aminokiselina nepogrešivo mogao da sledi trag svojih meta.

Ipak, uprkos negodovanju i strahu, neosporno je da su prefinjeni AI programi osovina oko koje se okreće svaki značajniji bezbednosni ili obrazovni sistem današnjice, bilo da je reč o obezbeđenju Fort Noksa, najpoznatijeg zlatnog trezora u Kentakiju, naučnih patenata, vojnih tajni ili novih telekomunikacionih tehnologija. Jer dok se gleda u ždrelo mogućeg trećeg svetskog rata ili bar novih internacionalnih raketnih čarki sa ozbiljnim posledicama po život čitavih nacija, interesovanje vlada i vojski okreće se IT sektoru, na koji je upravo književnost prva uperila prstom. Planiraju se roboti-ubice, projektuju se nove i savršenije pametne rakete i osmišljava sve ostalo oružje koje omogućava masovni pokolj pritiskom na jedno jedino dugme iz udobnosti fotelje, kao što je najavljeno u knjigama Terija Bruksa, Majkla Murkoka ili Edgara Rajsa Barouza.
Ne može se reći da je puka slučajnost to što je krajem prošlog meseca ove godine američka vlada naredila da se osnuje posebno krilo Ministarstva odbrane - Centar za veštačku inteligenciju, koji će se baviti isključivo proučavanjem veštačke inteligencije pod vođstvom Dana Diseja, ujedno i novog glavešine Centra za informacije Pentagona. Pentagon uveliko radi na tome da u naredna tri meseca lansira novu seriju AI projekata koji će usavršiti program za „dobijanje rata pomoću kompjutera", što je cilj i čuvenog kontroverznog projekta „Mejven", za koji se očekuje da će zaživeti do kraja godine i koji asocira na program koji koristi lik dečaka Endera kako bi pobio vanzemaljsku vrstu u knjizi Orsona S. Karda.

Uvod u kataklizmu

Projekat „Mejven" izazvao je negodovanje javnosti, koja zaista strahuje da bi nova tehnologija mogla da bude uvod u svetsku kataklizmu, a možda i konačan pad čovečanstva i dolazak ere Morloka iz Velsove knjige „Vremenska mašina". S druge strane, današnja vojska je opčinjena potencijalom ove tehnologije i idejom masovnog uništenja klikom na dugme, a njoj se pridružuju i veliki tehnološki igrači poput kompanije „Gugl".

„Mi smo u naoružanoj trci. AI je zaposela industrije i pet najvećih internet kompanija se već otima za nju. Nijedno područje neće izbeći uticaju nove tehnologije", istakao je pukovnik Dru Kukor, jedan od učesnika projekta „Mejven".

Shodno tome, ne može se tvrditi da je slučajnost to što su ove godine još u aprilu konferencije u Ženevi bile posvećene pitanju specifičnog autonomnog naoružanja, što je izazvalo i aktivaciju organizacije Pokret protiv upotrebe robota-ubica, čiji je predstavnik Ričard Mojes izjavio da je dolazak mehaničkih koljača mnogo bliži stvarnosti nego što se misli i apelovao na vlade da odbace taj vid naoružanja. Naravno da je takvo odbacivanje pokornih kiborga i androida, pametnih raketa, ultraosetljivih mina i digitalnih programa koji imaju moć da zbrišu čitave gradove s lica planete poslednja želja velikih nacija poput Amerike, Kine i Rusije, koje započinju jednu novu borbu za digitalnu moć. Robote-ubice najavio je Isak Asimov još davne 1950. godine, kada je napisao knjigu „Ja robot" i u njoj dao tamno proročanstvo da će ljudi verovati u apsolutnu nepogrešivost programa, što će ih skupo koštati.

Lekari iz „Zvezdanih staza"

Ipak, veštačka inteligencija nema samo destruktivni potencijal, koji toliko vole da podvlače ekranizatori popularnih priča SF žanra. Bez prefinjenih digitalnih i AI sistema ne bismo mogli da se efikasno lečimo u današnje vreme, kada su kompjutersko skeniranje i osetljiva medicinska oprema skoro potpuno potisnuli stare dobre pokušaje isceljenja pomoću trava i drugog lekovitog bilja. Tako je, na primer, pomoću posebnog programa napravljena najpreciznija trodimenzionalna rekonstrukcija ljudskog mozga, koja u uvećanoj rezoluciji prikazuje i najmanje delove tog organa od svega 20 mikrona, tanjih od jedne jedine vlasi ljudske kose. A pored unapređenih programa za edukaciju i naučno istraživanje, AI sistem je poboljšao i zdravstvenu praksu, pa tako sada postoji i program koji, poput čudotvornih medicinskih rešenja iz poznate serije „Zvezdane staze", obolelima postavlja tačnu dijagnozu na osnovu jednostavnih testova i složenih algoritama, pomoću kojih pravi i odgovarajuću selekciju mogućih vidova terapije.

Dovoljno je samo da se preuzme aplikacija, klikne na ikonicu i izlečenje je tu, što prilično nalikuje čudotvornoj mašini koja je izlečila smrt, a o kojoj piše Teri Bruks u „Maču od Šanare". Zanimljivo je da se ova tehnologija, koja je izum kompanije „Vavilon zdravlje" (Babylon Health), pokazala na testu kao mnogo efikasnija od lekara, što je dovelo do debate da li je bolje verovati čoveku ili mašini.

Ipak, iako su mnogi pohrlili da preuzmu aplikaciju i izbegnu čekanje u redovima, sumnje u kompetentnost tehnologije još postoje, što pokazuje i Martin Maršal, zamenik predsednika Kraljevskog koledža za opštu praksu (Royal College of General Practitioners), koji je izjavio kako ne veruje da bi ijedna aplikacija mogla da uradi ono što jedan doktor, koji je stekao dugogodišnje obrazovanje i praksu, može.

Iako je drastičan tehnološki napredak postao deo naše svakodnevice, i većina tvrdnji iz SF knjiga se ostvarila, može se reći da je ovaj književni žanr tek na početku svojih proročkih vizija, budući da je književnost neprestano zagledana u budućnost, ističu iz Udruženja ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić".

Mala prodaja zbog piratskih izdanja

SF književnost je dugo bila marginalizovana grana književnosti, ali su se njena dela ipak čitala, kako u svetu, tako i kod nas.

„Pre neku godinu poređeni su prihodi izdavača i prosečne cene knjiga kod nas i u Hrvatskoj, i mislim da je rezultat bio prilično jasan, kod nas se kupuje i čita i te kako. E sad, da bi se SF čitao, neko mora i da ga objavljuje. Do devedesetih smo bili prilično dobro pokriveni. 'Polaris' i 'Znak sagite' su tu radili sasvim pristojan posao. Postojao je i časopis 'Alef', koji je objavljivao kraću formu, priče i novele, koje su bile i ostale najveća kreativna snaga žanra. Sve je to nestalo još devedesetih, da bi se tek poslednjih godina SF ponovo javio u izdavačkim planovima. Kod nas je popularnija takozvana epska fantastika, a SF se objavljuje onda kada postane izvesno da će biti ekranizacije, što potvrđuje primer 'Digitalnog ugljenika' Ričarda Morgana", ističe Žarko Milićević, predsednik Udruženja ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić", dodavši da se SF čita i u Srbiji, ali da prodaja knjiga to ne pokazuje pošto se mnogi ljubitelji ovog žanra okreću piratskim izdanjima i elektronskim knjigama.