REBEKA VEST - CRNO JAGNJE I SIVI SOKO: Monumentalni putopis o Jugoslaviji

Ljubavna pesma „Pesma nad pesmama“ Rebeke Vest je studiozno i argumentovano štivo u kojem je autorka opisala prelepu zemlju koje više nema, a započela je izvanrednim događajem - ubistvom kralja Aleksandra u Marselju. Ante Pavelić otpratio je atentatore do Francuske vozom, istim onim kojim je Rebeka kročila u Zagreb, zaobišavši Sloveniju. Završava se prevratom generala Simovića kojim se maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević na Dedinju pomazuje za kralja, a potom odlazi iz grotla rata preko manastira Ostrog do Grčke, Lisabona i Londona...

I ako je putopis o Jugoslaviji prvi put objavljen 1941. i izazvao pažnju svetske javnosti, integralni tekst kod nas je publikovan prvi put tek 2003, a skraćeni osamdesetih godina prošlog veka, uoči Titove smrti. Devedesetih, u godinama raspada, poslužio je kao platforma srpskim nacionalistima i kontraargumentacija zapadnim medijima.

Elokventna retorika Rebeke Vest i tendenciozna omalovažavajuća, praznoglava i plitkoumna medijska strategija Zapada uopšte nisu doživele sučeljavanje, niti su korespondirale. Ako se uzme u obzir da je Vestova za vladiku Nikolaja izjavila: „Najizuzetnije ljudsko biće koje sam ikada srela“, drugosrbijanci i jugonostalgičari takođe je nisu mogli voleti, sve i da su hteli.

Ipak, jedno joj se mora priznati, niko nije tako studiozno, argumentovano, lirski opisao prelepu zemlju koje više nema. Komunisti i deca komunizma izgleda da nisu voleli našu autorku zato što je ona afirmativno pripovedala o svetu koji su oni sru- šili, nadajući se i da će pam- ćenje i sećanje uništiti silom. Izdavač „Mono & Manjana“ podario nam je knjigu tvrdih korica, tešku oko dva kilograma, a istim stopama krenuo je i reprint „Vulkana“, sveden na jedan i po kilogram.

Rebeka Vest, rođena 1892. kao Siseli Izabel Ferfild, slavna je engleska književnica i publicistkinja. Objavila je 1941. godine svoje viđenje ondašnje Jugoslavije na osnovu tri duža putovanja između 1936. i 1939. godine. Ta obimna knjiga od hiljadu strana i danas važi kao jedan od vrhunaca svetske putopisne proze, velikim delom zahvaljujući ljubavi s kojom je opisala zemlju i ljude koje je u njoj upoznala. Kao feministkinja i društveno angažovana osoba, odbranila je od loma- če remek-delo Lorensa Darela „Ljubavnik ledi Četerli“.

Na putovanju kroz Jugoslaviju, bračni par Vest imao je tri vodiča - prijatelja čiji su pseudonimi u knjizi: Konstantin - pesnik, Srbin, Sloven, koji je pripadao SPC; Valeta - univerzitetski profesor matematike, Hrvat, Sloven, katolik iz Dalmacije; i Marko Gregorijević - novinar, kritičar, Hrvat iz Hrvatske. Identitet Konstantina nam je otkriven - to je Stanislav Vinaver, pesnik, novinar, Jevrejin, jedan od 1.300 kaplara.

Knjiga počinje izvanrednim događajem - ubistvom kralja Aleksandra u Marselju. Ante Pavelić otpratio je atentatore do Francuske vozom, istim onim kojim je Rebeka kročila u Zagreb zaobišavši Sloveniju. Završava se prevratom generala Simovića kojim se maloletni kralj Petar Drugi Karađorđević na Dedinju pomazuje za kralja, a potom odlazi iz grotla rata preko manastira Ostrog do Grčke, Lisabona i Londona...

Igrom slučaja, na čemu inače počiva svet, poslednji tekst novinarskog barda Stojana Cerovića objavljen u „Vremenu“ bio je napisan povodom izlaska kompletnog izdanja knjige Rebeke Vest „Crno jagnje i sivi soko“. Naslov članka bio je „Vek Jugoslavije“.

Kad je knjiga objavljena prvi put, 1941, afirmacija i glorifikacija Jugoslavije otelovljena u putopisu Vestove uletela je u crnu rupu, svoju silovitu negaciju, čistilište rata, proces samouništenja i preobražaja. Monarhija i višepartijska parlamentarna demokratija se pretočila u republiku, dovela na vlast komuniste i jednopartijski sistem, koji za ljubavnu hroniku ukorenjenu u istorijskoj stvarnosti nije mario. Budući da ona veliča suprotne vrednosti, rešen da je ignoriše, izostavi i zatre.

Putujući kroz prostor i vreme, sve jugoslovenske krajeve izuzev Slovenije, Vestova je opisala dinastiju Habzburga, Karađorđevića, Obrenovića, Nemanjića, Lazarevića i Brankovića, Petrovića, bravuru Šćepana Malog, misu u Šestaku, Štrosmajera, netrpeljivost između Mađara i Hrvata, sudbinu Franca Ferdinanda, nadvojvode čija žena nije mogla da postane nadvojvotkinja, sve i da se atentat u Sarajevu nikada nije desio, skopsku ciganmalu i živopisni Ciganski korzo, ukopane crkve koje sijaju u tami, manastire Matka i Nerezi, hrišćanke otkrivenih lica koje nose šalvare, trbušne plesačice između Sarajeva i Skoplja...

Sve je u fokusu Vestove - Dioklecijanova palata, dvorovi Frankopana, mošti Svetog Luke u posedu jajačkih franjevaca, legende o komitama i četnicima, mit o Kosovu, visoka Gračanica, prizor Skadarskog jezera iznad Podgorice, ruševine manastira Obod gde je bila prva srpska štamparija... Od kraljeubica, Ferdinandovih atentatora, do crnorukaca... Separatističke težnje Hrvata, opasnost od ustaša, stavljanje senjskih uskoka van zakona, usud Marmona, Napoleonovog guvernera ilirskih provincija koji je izgradio puteve uz Jadran, šestoaprilsko bombardovanje Beograda, 24.000 sahranjenih leševa, neznano koliko pod ru- ševinama, španski i nemački Jevreji, magija i hrišćanstvo u obredima uoči Đurđevdana, istorija SPC, seobe Srba...

Ako posedujete ovu knjigu, ona vam može zameniti kompletnu istorijsku biblioteku. Pred vama će se uzdići mitska Jugoslavija, zemlja koja više ne postoji - ni stvarnost, ni utopija, ni distopija...