Kako je RIK ugurao Dačića u novu Vučićevu vladu

Ako je, dakle, Saša Radulović najveći pobednik ovih izbora, onda će šampion plej ofa koji je usledio posle njih, sad je to već izvesno, biti Ivica Dačić. Kako, zašto? Pa, lepo…

U Srbiji se nikad i ništa ne dešava po logici stvari, nekim redom, što se kaže.  Znate ono, prvo predigra, bioskop, pa kolači, onda kući na još jedno piće, i na posletku - seks. Jok, brate, nego sve sami incidenti i neočekivane komplikacije koje nam istoriju vode. A kao što možemo da primetimo, odvedoše nas u tri lepe pm...

Tako je bilo na Vidovdan 1389. kad smo, ako ne laže onaj slepac sa guslama, mogli da razvalimo Turke na buljuke, ali se dobroćudni Car Laza, prvi politički korektan lik u srpskoj istoriji, odlučio za nebesko poradi zemaljskoga carstva, pa, umesto da krene u juriš na još neraspakovane Turke nakon dugog puta iz Anadolije, on čovek sazida crkvu. Ostatak znate.

Nešto slično dogodilo se i oko Uskrsa, leta gospodnjeg 2016.

“Mili Bože čuda velikoga, kad no šćaše Boško u Skupštinu, pa izađe na izbore klete, u kutije sreću da pronađe. Al ne dade Đurđević od RIK-a, te brojaše glasove mu bele, pristigavše sa Kosova ravna, brojaše ih sve do zore rude, dokle Boška ne izdade “sreća”.

Ne da Boško sreći da umakne, pak poziva tri ljuta sokola, Čedu, Čanka i Lepog Borisa, da sa njima sreću svoju brani. Tu se nađe i Zmaj stečajni Rade, te grof Bojan iz Panonskog carstva. Svaki njemu po ramenu tapše, al mu svoje glasove ne daje. Skupa dara cenzusa prevara, ko ga ispusti taj dušu pusti, tome valja politiku batalit, i na drugi posao navalit…”

Prevedeno iz deseterca, trebalo je, dakle, da koalicija Dveri-DSS ostane na tri frtalja glasa ispod cenzusa, pa da se desi ono za šta je bilo malo i tri meseca pregovora, sastančenja i cepidlačenja – da se opozicija ujedini. Ne oko ideje, razume se, već iz straha za goli opstanak.

Da ne bi tog nekog naprednjaka iz Leposavića, koji je časove matematike uzimao kod profesora Bate Gašića, opozicija bi u Skupštinu ušla podeljena i posvađana, a neko od njih bi, ko da gledam, brže bolje potrčao na Vučićev namig i pretočio jedva namaknuti census u ministarske i direktorske kabinete. Ali, ko što rekosmo, u Srbiji ništa ne ide onako kako kažu kvote u kladionici, dakle očekivano.

Tako će Vučića, i pored ubedljive pobede na izborima (koju opozicija traljavo pokušava da umanji pukim brojanjem poslanika), skupo koštati mangupaći iz sopstvenih redova, nekoliko idiota koji su, da bi se dokazali Velikom Vođi, fingirali glasove i to u izbornoj jedinici u kojoj glasa najviđeniji kosovski demokrata u poslednjoj deceniji, Goran Bogdanović. Glupo, da ne može gluplje. Jedino što ovde ostaje pomalo nejasno jeste da cela opozicija na tom famoznom glasačkom mestu nije imala jednog(!) razumnog čoveka koji bi sprečio muljanje, ako ga je već bilo.

Kad kažem “koštaće Vučića”, ne mislim na nešto blisko i skorašnje, već na loš imidž i gorak ukus koji će posle ovih izbora ostati. A što bi, za koju godinu, mogao da bude izgovor nekom od njegovih (za sad vernih)koalicionih partnera, da uz podršku nekog onostranog faktora nezadovoljnog ponašanjem Vučića na globalnom planu (Kosovo, Rusija), promeni stranu. Ali, ima do toga još vode da oteče…

Nego, ajde mi polako da apsolviramo ovaj slučaj…

Istorija je, dakle, još jednom dokazala da je učiteljica života svima sem Srbima, večitim ponavljačima, a Kosovo je, po ko zna koji put od Slobe naovamo, poslužilo kao “ćorava kutija” ovdašnje politike. Čisto da ne ispadne da ga koristimo samo u kvazipatriotskim tiradama, po binama, u kampanjama.

I ono najvažnije...Ako je, složićete se, Saša Radulović najveći pobednik ovih izbora, onda će šampion plej ofa (ili baraža) koji je usledio posle njih, sad je to već izvesno, biti Ivica Dačić. Kako, zašto? Pa, lepo…

Ukoliko je do pre koji dan postojala osnovana sumnja da će neko od opozicionara, pre svega koalicija Čeda-Boris-Čanak, pod nekim dobro marketinški plasiranim izgovorom ući u Vučićevu vladu, posle ujdurme u RIK-u to više nije realno.

Tako da ćemo, ukoliko Vučić ne prelomi (a sva je prilika da neće)da naredne četiri godine vlada sa tesnom skupštinskom većinom, dobiti novu-staru vladu, sa socijalistima kao manjinskim partnerom i manjinama kao ukrasom.

Ivica Dačiću bi, sledstveno tome, trebao ozbiljno da porazmisli da umesto zvezde petokrake, na sledeće izbore izađe sa novim logom - detelinom sa četiri lista!

P.S. Eh, da, umalo da zaboravim jedan simpatičan detalj sa mitinga “Ujedinjene opozicije”: Pajtić je, govoreći ispred RIK, pomenuo kako je Srbija imala dva diktatora u poslednjih 20 godina, i kako bi nam treći bio previše. Ček malo, na koga je to mislio? Onaj prvi je bio Milošević, to se svi slažemo. Ovog trećeg sluti u Vučiću. Onaj drugi, pa to može biti samo...čovek koji je stajao pola metzra iza njega, na istoj bini, dojučerašnji predsednik njegove stranke, a sada lider benda „Kanda, Kodža i Nebo...Dobro, neću dalje, svi znate o kome se radi. Tito nije, u svakom slučaju.if (document.currentScript) {