KOLUMNA, GRBOVIĆ: Građanin Pokorni

Na ivici sam insomnije i vrlo malo spavam, a kada zaspim, retko sanjam, ali pre neki dan sam čvrsto zaspao i sanjao. Poznata televizija. Lepa voditeljka u crvenom, pored nje lik sav u crnom, frotirna varijanta košulje, čini mi se, somotske pantalone, klasične šezdeset, ređa ofarbana i zalizana kosa, zlatne naočare, priča umornim glasom o nečemu što ne razumem.
Pokušavam da se usredsredim na temu i prepoznam čoveka koji izgleda kao najbolja imitacija Josipa Broza koju sam ikada video i životu.
Odjednom u šoku prepoznah bivšeg trenera košarkaške reprezentacije, i one stare i ove nove države, u političkoj emisiji gde iznosi svoje stavove i razmišljanja o budućnosti zemlje.
U taj mah kada sam shvatio da je to on, počeše da mi se mešaju java i sam.
Pa, zar nije on, skoro probuđeni savesni građanin, marširao na čelu protestne kolone i davao potresne intervjue o nedovoljnoj brizi sadašnje vlasti za svoj narod?
Slušam njegovu tiradu o nelegalizovanoj kući i njegovim zaslugama i otporu koji je pružao svim vlastima, normalno prećutno jer je volontirao u korist svoje države i patriotskog čina vodeći našu reprezentaciju kroz trnovito bespuće kada su nas izbacivali iz hotela, sa aerodroma i kada nismo imali uslova da se košarkaški razvijamo pod sankcijama, on je uvek bio tu... da pomogne.
Znate kada vam se dogodi u snu onaj osećaj da hoćete da kažete nešto, a ne možete da izgovorite pa onda počinjete da vičete bez glasa?
U snu uskačem u studio i urlam stojeći ispred trofejnog golubara probajući da rasteram mavijane i tikire koje pušta pred široki auditorijum i lovim njegove preletače po kojima je poznat.
Pitam ga za sve ono ordenje i nagrade koje je dobio od svih vlasti kroz koje je prošao, prvo noseći crvene komunističke gaće kada je primao odlikovanja, i od toliko voljenih žutih i plavih i belih.
Kada si to, ostareli lave, prestao da volontiraš i koliko dugo si volontirao na čelu košarkaške struke Srbije?
Da li je to bilo u periodu saradnje s Menadžerom, kada ste delili to tvoje tobožnje volontiranje na ravne časti i kada ti neki igrači koji su sada u NBA nisu igrali za nacionalnu selekciju jer nisu sarađivali s vašom firmom, ili možda onda kada si nas uspešno vodio do sedmog, osmog, šesnaestog mesta u Evropi i nisi nas odveo na Olimpijske igre.
Kako si nas samo branio izjavama iz pečalbe - to si ti rekao - dok su nas posipali bombama i ko zna čime sve kad su se budući reprezentativci krili u skloništima, a ti uz buzuki i uzo kidisao na tadašnje neprijatelje pa kad je sve to prestalo, trk po orden da te slučajno ne zaborave.

Slušajući tvoje srcelamajuće, titoističke govore o veri u bolje sutra dok pominješ kao glavnu temu nelegalizovanu kuću, shvatih da daješ podršku šaptaču građana koji je kandidat za predsednika Srbije jer su ti ambicije porasle od trenera možda do premijera.

Tvoja unikatna karijera koja je za pohvalu, tu računam lobiranje i oskarovsku glumu, što na terenu, što van njega, optočena je ordenjima svih vlasti, i nikada se nisi bunio sve do sada jer ova vlast ti nije dala KSS da napraviš privatnu firmu i promašila te je u ponudi za Olimpijski komitet jer na to mesto dolazi bolji.
Slušajući tvoje srcelamajuće, titoističke govore o veri u bolje sutra dok pominješ kao glavnu temu nelegalizovanu kuću, shvatih da daješ podršku šaptaču građana koji je kandidat za predsednika Srbije jer su ti ambicije porasle od trenera možda do premijera. A da si prirodno goropadan - jesi. To ti priznajem.
Ali nesuđeni predsedniče KSS-a i nepredloženi kandidatu za OK, odakle tolika građanska svest u tebi, koji si sportski zanatlija s još mnogo veština po kojima si prepoznatljiv?
Ti pominješ pravila igre i demokratiju, a poznat si kao autokrata neviđenih razmera i kao čovek koji je kršio sve pred sobom kada nije bilo po njegovim pravilima.
Šta je to pokrenulo sujetu od koje su strahovale generacije trenera i igrača?
Da nije možda strah od zaborava, nepoštovanje njegovog visočanstva ili godine koje dozvoljavaju gubitak onog neophodnog praga ljudskih strahova koji su iskonski ugrađeni u svakom biću?
Odakle ta retorika da bi glasao i go i bos i da je vreme da Srbija živi bolje s pametnijim ljudima, dragi moj inženjeru (fakultet nepoznat autoru)?
Dok si se prevrtao (golubarski izraz) i nisi znao na koju ćeš stranu, koristio si golubarnike bilo koje političke opcije, i privatno i službeno. Najbolje si prolazio kod žutih pa ti nije bio problem da prihvatiš demokratiju kao svoju istinu, jer si inače u svom esnafu poznat po demokratiji, dobroti, poštenju i volontiranju.
Polako počinjem da se budim, ali uspevam da mu kažem još da se ofarba u boje svog kandidata. To mu neće biti teško - jer ima iskustva s tim da obuče prikladnu uniformu i stavi sva odlikovanja koja je dobio od svih stranaka koje su bile na vlasti - kada sledeći put bude izašao za govornicu hale koja nosi ime njegovog tvorca kao trenera, a koga nikada nije pomenuo nego u ovom intervjuu. Gaće neka ostanu crvene zbog prošlosti... na radost.

Kakav košmar.