KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Jebo vas Veliki oktobar

KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Jebo vas Veliki oktobar


I eto, dođe i ta stogodišnjica Velikog oktobra. Revolucija, njeno sveto kamenje u rukama proletera, Klara Cetkin, Džon Rid, Trocki sa svojim trojkama, jedan sasvim nesrećni car, tovaršći, trice i kučine.
Hvala bogu da smo prestali to da slavimo.
Pa stvarno, kome se to još sviđa, osim gotovo svakome od nas, da vlast, sva vlast, pređe u ruke svih, i onih niščih duhom, i pokvarenih, ubogih, jakih, slabih, loših, lošijih, zlih, zavisnih… mogao bih tako o našem karakteru i divnim osobinama do ujutru, pa bolje da se na vreme zaustavim.
A jesu revolucije zavodljiva stvar. Obično nastanu kada nepravda omanjka i oslabi da ne može više da se održi. Onda to novo stanje pruži priliku raznom kusom i repatom da se najebu majke okolo za svaku mizeriju u svom mizernom životu, pa onda opet uspostave neki poredak, vrate volove u jaram, i svi nastavimo da teglimo dalje, do nove prilike.
Oktobar vam je najbolji primer za to. Jedna vekovna hegemonija, koja je ogromnu zemlju dugo držala pod čvrstom rukom baćuške cara, počela je da se urušava, onda se pojavili drugari koji su okolo pričali da smo svi, od Boga dani isti, da baš zato treba svi i da vladamo i upravljamo, da sve treba lepo da razdelimo, naročito ono što je u tuđim, a ne u našim rukama, pa još počeo i jebeni rat, udarila glad, car baćuška nije imao petlju, raja besna, dovatila kuku i motiku, Vladimir Ilič došao iz Švajcarske, Trocki organizovao male udarne grupe, i eto ti belaja, skoro vekovnog.
Zato što je taj ljudski ideal, tako lep i topao, da svi budemo isti, jednaki, slobodni, baš onako, brat do brata, istovremeno i najveće sranje koje je ljudski rod sam sebi izmislio.
I skoro svaka revolucija se, kažem vam, baš zato, završi na isti način. Neki postanu istiji od drugih, onda brže-bolje istrebe one manje iste, a sve ostale iste smeste u novi poredak, pod novu hegemoniju ili, kada je neko bolje sreće, izrodi se, tu i tamo, i poneki ozbiljan sistem, iliti društveno normalno uređenje, ali to je već pod uticajem nekih sasvim drugih sila, a ne revolucionarnih.
Ali zapamtite, prvi produkt revolucije potaknute željom da se svi poistimo uvek je – pokolj, pre svega onih za koje pomislimo da bi mogli da budu bar malo istiji od nas.
U Francuskoj revoluciji vam je bilo tako, a oktobar je sve to nadogradio, izmislio i prve koncentracione logore, i uništavanje onih koji su proglašeni za neiste pretvorio u čitav jedan sistem, fabriku pravu, čiji je rezultat smrt tolikih miliona, na raznim stranama sveta, da to više ne može da se pobroji običnim, već je potreban geometrijski niz.

A svaka revolucija vrlo široke ruke dopušta takvu, revolucionarnu pravdu, podstiče je i hrabri, jer se time smanjuje broj mogućih protivnika i ustoličuje se ona vrsta nasilja koju će posle samo vodeći revolucionari smeti da koriste čim uspostave novu vlast

I sve vam je to tako zato što je za ispravljanje nepravde potrebno da okupiš svetinu. A svetina, naravno, ne može taj posao da završi u rukavicama, niti da bude baš fina, naročito kada joj objasniš koliko je nepravda velika.
I onda krenu da rade kamen, motka, nož, puška, sve što može da se dovati, isplivaju razne frustracije, silna nezadovoljstva, i sve to, onda, krene da lupa po leđima onih koji su nepravdu prouzrokovali.
I što je nepravda veća, tim je veća i svetina, a uvećava se, proporcionalno, i grupa onih koje treba, zbog ovog ili onog razloga, omlatiti.
Pa onda nastrada i onaj od tebe uspešniji komšija, lako ga optužiš za kolaboraciju, i pekar kojem duguješ za leba, i ženska koja ti nije dala, i njen muž, i policajac koji te kaznio što si nešto malo ukrao, i profesor koji te oborio na popravni, i šef što te terao da radiš, i ko god još hoćeš, važno je samo da ti se zamerio u životu, a sada baš došlo vreme da sve to poravnaš.
A revolucija svaka vrlo široke ruke dopušta takvu, revolucionarnu pravdu, podstiče je i hrabri, jer se time smanjuje broj mogućih protivnika i ustoličuje se ona vrsta nasilja koju će posle samo vodeći revolucionari smeti da koriste, čim uspostave novu vlast.
I šta više da vam pričam. Osim da je i danas na ovom svetu nepravde toliko da mogućnost novih revolucija ne da nije isključena, nego je i gotovo izvesna.
A tada, kada se to desi, dobro se pazite. I nemojte da čekate da vas omlati komša kojem ste snajku vodili kod lekara, nego motku u ruke, pa brzo, uz revolucionarne poklike, vi ulubite glavu nesrećniku koji vam je sinoć pozajmio sto grama kafe.
Jedno od toga mora da bude, razumete?
Eto, to vam kažem. Jebo vas Veliki oktobar, da vas jebo. Iste.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar