NEBOJŠA JEVRIĆ, URBANE LEGENDE: Dule baksuz iz Mlatišumine

NEBOJŠA JEVRIĆ, URBANE LEGENDE: Dule baksuz iz Mlatišumine


Mlatišumina ulica je slepa ulica koja se završava dvorištima i odatle se lako stiže do Kalenić gumna  i  čuvene kafane „Kalenić”.

Na petom spratu  zgrade u kojoj je „Kalenić” ,u potkrovlju, stanovao je Jakov Grobarov i žena mu Biljana.

Sudski arhivi beleže da se Grobarov tri puta sudski ženio i razvodio od narečene Biljane.

I uvek menjao kumove.

Noćna mora  Jaše Grobarova bila je da se zgrada ruši i on zajedno sa krevetom pada u kafanu.

Odmah posle rata u Mlatišuminoj je živeo i umro veliki srpski pesnik Risto Ratković. Bio je toliko siromašan da je ima samo toliko  novca da kupi  čvarke za mačke i rakiju za sebe.

Na njegovoj sahrani, pijan od bola, uskočio je u otvorenu raku Libero Markoni, veliki pesnik Čubure, Slobodan Marković  i iz groba se obratio okupljenim funkcionerima i pesnicima: “Nisu se brinuli o tebi, burazeru, dok si bio živ a sad su došli da te hvale!”
U vrhu Mlatišumine ulice živeo je Pera Blenta, trgovac antikvitetima, koji uopšte nije bio blenta već najbolji student dva fakulteta: istorije umetnosti i ekonomije. Sve dok se ne propije. A u piće nije ulazio bez par hiljada maraka. Iznajmio bi taksi – mercedesa reponju, da ne bi morao da plaća hotel kad mu se prispava i kretao u zapoj. O njemu su se pričale razne priče: odbio da kupi skulpturu za trideset maraka za koju se kasnije ispostavilo da je zlatna,da je taksijem vozio Acu Sekulića i Jašu Grobarova na more da nađu jarca koji mezeti pršut i pije vino. Ja sam sa njim jednom išao, naravno  taksijem, u Čentu sa dva kila sreba, da mu naprave rimsko prstenje koje je valjao po Švabiji.

U Mlatišuminoj je živeo i inženjer  Pavlović, poznatiji  kao Bata Kapetan, drug Dragana Nikolića i Pavla Vuisića,  bez kojeg ni jedna prava zabava nije mogla da počne. On je obučavao Bebu Lončar u kultnom filmu „Ljubav i moda”. Beba se njegovoj vespi,  provozala  ulicama Beograda.

U tu ulicu doselio se postdiplomac na građevini, Dule Baksuz.

Dule Baksuz je pored svoje kuće u Herceg Novom, na Toploj, imao i u to vreme najveću kuću koju su zvali „Hotel Beograd”.

I njemu zaista nije trebalo da studira.

Ali je upisao jedan od najtežih  fakulteta: građevinski.

Ne pamti priča ko mu je dao ime Baksuz. Ali  su ga svi zvali Dule Baksuz.

Posle  neprospavane noći i pijanke,  kad bi svi pospali, Dule Baksuz je uzimao knjigu i pročitao tri pitanja.

Sutradan bi na ispitu dobio baš ta tri pitanja. I ocenu deset.

Priča o Duletu  Baksuzu se širila po fakultetu tako da su ostali studenti dolazili da od njega uzmu  deo garderobe za ispit.

Valjale su i Baksuzove  prljave čarape.

Bio je učesnik permanentnih žurki na Građevini u Podgorici ali je u indeks upisivao desetke.

Kada je krenuo na postdiplomske u Beograd dobio je stipendiju  koja jedino njemu nije trebala.

Duškova porodica imala je zgradu u Mlatišuminoj 3.

Komunisti su je prvo oduzeli a onda im vratili dva stana.

Ali u tim stanovima su živeli zaštićeni podstanari.

Bila je to dobra komunistička fora.Vrate ti stan ali ne možeš da se useliš u njega.

Ali Baksuz je bio prvi Baksuz. Dva brata koji su živeli u jednom od stanova razboleli su se i završili u Lazi.

I Dule se uselio  u svoj stan u blizini građevinskog.

Pošto je  Dule bio veliki sevap efendija a nije ni voleo sam da stanuje svi njegovi prijetelji koji su imali problema sa stanom, postali su povremeni, a neki i stalni  gosti kod Duleta Baksuza.

Zajedno sa njim došli su i Rambo Amadeus iliti Antonije Pušić,  sin sjajne pesnikinje Bosiljke Pušić i Ilije, arheologa i ribolovca.
Još u srednjoj školi Antonije je napravio performans za publiku na plaži.Popeo se na skakaonicu sa vezanim  blokom  oko vrata.

„Ne,Toni!” vrištale su uplašene devojčice.Ali Toni je skočio .Ubrzo je na površinu isplivao blok a za njim i Antonije.Blok je bio od ciporeksa i lakši od vode.

Kad se doselio kod Duleta Baksuza iza sebe je već imao antologijski koncert za šezdeset usisivača.

Sa  Rambom u stan se uselio i Rambov telefon sa jednom od prvih telefonskih sekretarica. Obožavateljke su zvale neprekidno.

Jedna od njih se javljala svake noći oko dva  sata.

Tako je u stanu Duleta Baksuza nastala pesma “Halo ! Molim? Rambo, ja te volim!”

Tu su Saša Marković Bambus i Rambo  napravili čuveni projekat „KGPS” (Kurac Govno Pička Sisa) Rambo je spavao na gajbicama  preko kojih je bila prebačena vreća  za spavanje ili neki jorgan.

Dule na Dušeku.Do zida Dejo Tetkin .

Dejo Tetkin je dobio nadimak  po svojoj dragani  koja je bila poprilično starija od njega pa smo je zvali Tetka.

A svraćali smo često Slavko Štimaca  i ja.

Bila je to vesela družina. Umesto u svom stanu, u kojem  je bila velika gužva,  Dule je učio u čitaonici i opet dobijao sve desetke.

Slavili smo Duškovi rođendan u „Kaleniću”.

Društvo se osipalo i na kraju smo ostali  Dejo Tetkin i ja.

Mi smo  bili genijalni tipovi i uvek smo imali genijalne ideje.

Klepili smo džak kupusa i poneli ga kod Duška  na stan.

Nismo imali ideju šta sa kupusom ali kad smo ga već doneli  odlučili smo da napravimo salatu za Duška.

Izneli smo starinsku  tučanu kadu iz kupatila,uzeli dva noža i krenuli. Do zore smo obrijali kilo kleke i napunili kadu kupusom.

Dejo Tetkin je doneo litar ulja pa smo ga nasuli na kupus.

A onda smo Duška ubacili u kadu.Duško se probudio u marinadi .

Nastao je problem kako da operemo Duleta i vratimo kadu. Kada je bila teška,tučana,više nije mogla da prođe kroz vrata.Kako smo pijani uspeli da je iznesemo, niko nije moga da ukapira.Onda smo se opet napili i uspeli smo da je vretimo nazad u kupatilo.

Dule je nosio sočiva. Skinuo ih je i stavio u čašicu sa vodom. Neko je misleći da je rakija popio sočiva. Nastala je panika kako će bez sočiva na ispit.

Dule je ipak otiša na ispit i dobio deset.

Sada je profesor na Građevinskom fakultetu i studenti ga obožavaju. Zbog osmeha koji nikad ne silazi sa njegovog lica.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar