POVRATAK U BUDUĆNOST, IVAN RADOVANOVIĆ: Potopljeni

POVRATAK U BUDUĆNOST, IVAN RADOVANOVIĆ: Potopljeni


Pre neki dan išao sam taksijem dole niz Kneza Miloša, i prvi put sam ih zaista primetio, a video sam ih toliko puta do sada. Branitelje valjevske Gračanice, njih ukupno dvoje, kraj dva razvijena transparenta.

I ništa novo, stvarno su ljudi koji traže da se potopljeni hram vrati, odavno deo tog grada, naletao sam na njihove procesije, sve s krstovima, ikonama i zastavama, viđao te čudne litije oko zgrade u Nemanjinoj 11, slušao ih kako mole i kunu preko megafona…

A sada sam prvi put pročitao transparente i obratio pažnju. Na jednom piše „logor srbija“ (malim slovima), pa je još taj natpis oslikan bodljikavom žicom oko svake reči. I bilo mi je odjednom žao. Meni koji sam se nagledao demonstracija, protesta, nereda i čega god hoćeš, i još sam uživao u adrenalinu koji takvi događaji nose. Nikada nisam žalio što se neko buni.

Buna je romantična kategorija, pa zašto ova toliko miriše na tugu? Nema to nikakve veze s mojim odnosom ka veri i Bogu. Bog je Bog, vera je predstava, nešto što smo mi ljudi izmislili, pa samim tim ne osećam prema njoj ništa više od prezira, a kamoli da mi je žao raznih zatucanih činodejstvenika.

Jok, bilo mi je žao ljudi koji su taj transparent pravili. I napisali na njemu redom protiv čega se sve bune. Ogroman je to spisak, odmah da vam kažem. I nalazi se oko velikim žutim slovima napisane parole: PRAVOSLAVNO SVEDOČENJE, IZDAJA I LAŽ DA UVENE. I još su, na dnu transparenta, zastave Amerike, Engleske, Izraela, NATO-a, Turske, EU i ona masonska, sa šestarom. I njih uokviruje ista bodljikava žica.

A okolo sva njihova nesreća: otimanje dece, rasprodaja zemlje, NATO, EU, masonstvo, papizam, ekumenizam, stranke, NVO, banke, kockarnice, nemoral, ateizam, pederastija, emigranti, Udba, lažne patriote, sekte, zatiranje svetinja, Briselski sporazum, kemtrejls, mediji, rijalitiji, čipovanje, biometrija, čedomorstvo, vakcine…

Eto, ništa nisam preskočio. Pored je stajala jedna sasvim obična i fina žena s maramom, kako neki stari red valjda nalaže. I zamislite vi da postoji neko, bolje reći toliko njih koji misle da bi sva njihova lična i neka zamišljena opšta nesreća prestale, samo da se ove pobrojane stvari s transparenta unište, zabrane, ukinu ili bace na samo dno pakla.

Dakle, ne pričam o kvalitetu njihovih ubeđenja. Ni o zatucanosti (i ona, valjda, spada u domen ljudskih prava), ni o jasnim nelogičnostima kakve uvek postoje u ovakvim naletima besa protiv nepravde (za pape možemo da kažemo da su pederi, ali – bar zvanično – te dve kategorije su suprotstavljene), ni o tome otkud im toliko vremena (trošimo ga i mi na razne gluposti, pa što ne bi i oni na svoje ubeđenje), ni o sumraku koncepta vere, koja, ako je ozbiljna predstava, miri, a ne svađa, niti o nesrećnoj rimi „svedočenje – uvene“, a najmanje o toj tvrdnji po kojoj svedočenje koje bi doprinelo nestanku laži i izdaje mora da bude baš pravoslavno.

Jok, nego o tome da oni sve to stvarno misle svaki dan, otkako ustanu pa dok ne zamrknu, bez prestanka i ikakve sumnje. I ne sprdam se s tim, majke mi, niti ih žalim kao neka niža bića i bednike opijene tamjanom (svi smo mi takvi, opijeni), nego mi je krivo što žive s tolikim teretom. S verom da postoje krivci. I da svi znaju, a pogotovo oni, ko su ti krivci. I da sve bude još strašnije, ne mogu ništa da urade da spreče svu tu nesreću, osim litije, molebana, transparenta i megafona.

I ta žena, fina s maramom. Ustane, ode u prodavnicu, spremi posni ručak i krene u borbu protiv nepravde. Šta kada dođe kući, a nepravda je još tu? I neka sitna penzija, i računi, i lekovi, i bogzna šta sve još. Sve je tu u istoj meri kao i pre. A razlozi nesreće ne da ne prestaju nego se i šire. Opet, kada čovek malo razmisli, možda to uopšte i nije loš način da preživiš.

Da napraviš listu svih koji su krivi, svih nesreća koje su te snašle, svih razloga, opravdanja, i da se svaki dan, bar jednom dnevno, pobuniš, makar i preko onog unutrašnjeg megafona koji čuješ samo ti kada si sam i besposlen.

Ko zna, možda nam svima bude bolje. Zato, evo: Gospode, spasi tu valjevsku Gračanicu, evo pridružujem se i ja, nevernik, njihovoj veri. Pritom u spas svih nas ne smem ni da sumnjam.

A vi?

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar