POVRATAK U BUDUĆNOST: Samo jedno sećanje imam na 68′.

POVRATAK U BUDUĆNOST: Samo jedno sećanje imam na 68′.


Natpis u podrumu moje zgrade, ispisan masnom crvenom farbom: “Dole crvena buržoazija!”

Bio je tu kada su demonstracije počele, i kada su se završile, maršalovim govorom i kolom, što su sve detalji koje je mom sećanju donelo ono što sam kasnije čitao i kada smo, iz našeg podruma, sedamdesetih, jurili u razne revolucionarne poduhvate

Natpis u podrumu moje zgrade, ispisan masnom crvenom farbom: “Dole crvena buržoazija!”
Bio je tu kada su demonstracije počele, i kada su se završile, maršalovim govorom i kolom, što su sve detalji koje je mom sećanju donelo ono što sam kasnije čitao.

Bio je tu i kada smo, iz našeg podruma, sedamdesetih, jurili u razne revolucionarne poduhvate, pa i onda kada sam, u sukobu sa momcima iz “Vase Stajića”, ostao krvave glave.

Bio je tu i kada je Mićka i mene, naoružane motkama, i željne isterivanja pravde, kroz ulicu, neobavljenog posla, jurilo neko neidentifikovano kučence, čiji mi lavež i danas odzvanja u glavi, podsećajući me da se svako kurčenje završi manje više na isti način – neka sitnica te resetuje i vrati tamo odakle si, u kurčenje, krenuo.

Bio je tamo i kada je Risim hteo da se ženi s onom iz Poreča, i posle, kada se stvarno oženio, jednom drugom, nama dosta zastrašujućom; i kada je Batika, na dvanaestom spratu, preskočio preko terase u moja stan, ubeđen da mu je rođeni brat lopov koji pokušava da provali u njihov stan.

I posle je bio tu, kada mu je brat, Saša, uspešan mlad čovek umro, u tuđini, u Beču.

Bio je tu i kada je Braca završio u ludnici, i kada je Ćkomi probao heroin, i kada je Srle izbo nekog tipa nožem u vojsci, i kada smo, sasvim neprilagođeni, odrasli, neznajući šta ćemo sa sobom.
Sasvim sigurno je bio tu i kada je počeo rat, a par budala iz zgrade otrčalo do auto puta da maše našima koji su krenuli u “oslobađanje” svega i svačega.

Bio je tu, na istom zidu, i kada mi je Nađin muž pričao kako se prijavio u vojsku da bi pomogao “deci zarobljenoj u kasarnama”, a moja majka mu rekla da nije normalan.

Niko ga nije skinuo ni brzo posle toga, kada je Nađa utrčala u redakciju Borbe, sa stomakom do zuba, i molila da ga izvučemo, jer ne može jadan da izdrži.

Drugim rečima, bio je tu, dok su nam se rađala deca. Risimu, Batiki, Nađi, meni.

I posle, kada smo Guta i ja silazili u podrum, da otkrijemo razne vodove, ne bi li meni, na foru, uključili struju, takođe je bio tu.

Inflacija, izbeglice, glupi ratovi, pa i prodaja svega i svačega iz kuće, nekim nesrećnim Ciganima, koje je na smrt prepao Srle, naoružan do zuba, tek pristigao sa ratišta, spreman da mi pomogne i štiti u svemu, pa i u valjanju polovnih risivera – sve to se dešavalo, bilo i prošlo, a taj natpis: “Dole crvena buržoazija” je bio tu.

Kada su ubili Slavka, glupi natpis je bio tu.

I kada je pao Sloba, kada je Vava Petković otišao u Pančevo, kada smo Srđan i ja napustili Bogoljuba, a Buki i ja objavili knjigu, kada smo, opet Srđan i ja napravili Olaf, kada se rodilo još dece, kada je umro Guta, u mom podrumu, na zidu, u tami, svetlela su ta glupa crvena slova, sa još glupljom porukom.

Negde u leto 2003. godine sam otišao iz zgrade, zauvek. “Dole crvena buržoazija!”, je ostalo.

I ne znam da li neko uspeo da to obriše.

Ne znam čak, a malo se i plašim, šta bi obrisao.

I da li bi sve naše godine, svi doživljaji, obeleženi tim masnim slovima, jednostavno nestali.
I šta bi bilo sa onim kretenom čija smo kola zveknuli grudvom sa naše terase, i koji nas je onda jurio, čak do podruma, i do natpisa, ispod kojeg mu je Bucko uredno predao svog mlađeg brata, uz rečenicu: “On je kriv”.

I gde bi nestao Preža, šta bi se dogodilo sa onom koja se zvala Jagljika, i sa jedanaestog sprata virila na sve ostale, znajući šta ko kuva, ko se švaleriše, čije dete je palo u školi, kao i to da se Miško i ja krijemo na četrnaestom i tamo žderemo čokolade koje su majke kupile za rođendan neke glupače iz razreda. Zbog Jagljike smo dobili batina, ne pamtim. Sve je znala. Čista Udba.
Užasno je to, zar ne. Kada ti čitav život ostane vezan za neku glupu parolu, neizbrisivu.
I bar da mi neko objasni šta znači ta “crvena buržoazija”. A šta “dole”. I gde je sve to?

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar