REPLIKA, MILJUŠ: Olja se malo bavila nama, uspeli smo u životu. Al zamalo

Pokušavamo da se bavimo novinarstvom mnogo više nego što je ona to radila i da se bavimo temama koje tada, Olju Bećković i njenu levom rukom pravljenu emisiju nisu interesovale. Verovatno zato što je niko nije zvao telefonom...

Olja Bećković se malo bavila nama. Uspeli smo u životu. Ali zamalo.

Da prenesemo precizno: "... nedeljnik (69 dinara), koji niko nit kupuje nit čita, ali ga svi mediji neizostavno citiraju?!" To smo mi, po rečima Olje Bećković, koja onako usput pokušava da bude i kolumnista.

I, kako pokušava, takve su joj i kolumne. Beskrajni pokušaji, za koje nije potrebno da se autor pripremi ili nešto pročita, obavesti se, sazna... nego je dovoljno da misli, da zna ili da čuje.

Zato je propustila da vidi da u Ekspresu, o kom bi da piše, baš sve što žele pišu Basara, Stevanović, Panović, Spaić, Jovanić, Medenica, Pilsel, Miloradović... da je u prošlom broju Goran Ilić otvoreno pričao o mešanju politike u rad tužilaštva, da nam je stanje u pravosuđu već dosta dugo tema, da nikoga niti mazimo niti pazimo, da smo vrlo otvoreno bili protiv svih koji bi da ožive Miloševića, da smo insistirali na završetku istrage ubistva braće Bitići....

Sve zajedno, pokušavamo da se bavimo novinarstvom mnogo više nego što je ona to radila, na primer, u vreme kada su izmišljani sudski procesi zbog kojih danas država mora da plati milijarde odštete ili kada su gašeni mediji, zatvarani glavni urednici, donošeni onakvi zakoni o medijima...

Te teme, tada, Olju Bećković i njenu levom rukom pravljenu emisiju nisu interesovale. Verovatno zato što je niko nije zvao telefonom, a kada je sa tim koji je nisu zvali ćaskala i pila kafice, o toliko toga su pričali da sve to, jednostavno, nije ni stizalo na dnevni red. A i tada nije razmišljala o tome da, neki put, tim likovima, bez obzira na to što ti daju reklame i pare, možda treba reći "Ne".  „Neću sa vama na kafu, hoću da se bavim time kako ste izmislili stečajnu mafiju." Na primer, da ne idemo dalje.

Ali da se držimo čisto ljudskog nivoa. Hvala, gospođo Bećković, što se bavite nama. Uz izvinjenje što su radna mesta tiražera i otpisivača remitende kojima je u opisu posla da prate prodaju Ekspresa, kojom smo zadovoljni, popunjena

Da je to tada radila, to jes, da sve što je radila nije radila levom rukom, ubeđena da će vreme kafica večno da traje i da ona ni za šta neće morati da se trudi, možda bi danas, ako ništa drugo, umela da shvati vrlo prostu stvar. Da bi te neko citirao mora pre toga da te kupi i da te pročita.

Logično, zar ne? Kada ne pišeš levom rukom. I kada ne pokušavaš da radiš ono što ne umeš, niti ćeš ikada umeti.

Da pišeš, na primer. Zato što je to najteži posao na svetu. Sedneš pred beli papir i šta staviš na njega, to si ti. I ako nemaš ništa u sebi, isto ćeš i da isporučiš čitaocima.
Samo pokušaj.

Ali da se držimo čisto ljudskog nivoa.

Hvala, gospođo Bećković, što se bavite nama. Uz izvinjenje što su radna mesta tiražera i otpisivača remitende kojima je u opisu posla da prate prodaju Ekspresa, kojom smo zadovoljni, popunjena. A realno, niste ni kvalifikovani za njih. Baš kao ni za merenje rejtinga koji je, kada su vaši pokušaji u pitanju, već duže vremena u slobodnom padu.

PROČITAJTE JOŠ: 

KAKO JE UĆUTKAN DUŠKO RADOVIĆ: Rečenica koja je došla glave najvećoj legendi Beograda

INTERVJU, MARINA MALJKOVIĆ: Lakše je voditi muškarce, žena te gleda pravo u oči i laže!

TAKO JE GOVORIO JUG GRIZELJ: Nije najvažnije da je novinar pismen, već da nije čovekomrzac!d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);